Bombe razorile i demokratiju

VLADU Mirka Marjanovića, u kojoj je lider radikala Vojislav Šešelj bio potpredsednik, sačekala je ratna kriza na Kosovu i Metohiji koja je predstavljala poslednji čin krvavih sukoba u raspadu velike Jugoslavije.

Na proleće 1998, Milošević je ponovo posegao za referendumom. Pitanje je bilo - da li ste protiv stranog mešanja za rešavanje kosovske krize. Oko 95 odsto građana izjasnilo se da "ne želi stranu čizmu".

Posle otopljavanja odnosa između režima i vodeće opozicione stranke SPO, predsednik SRJ Slobodan Milošević početkom 1999. pozvao je na svoje kanabe Vuka Draškovića. Brzo su se dogovorili da stranka "kralja trgova" uđe u Saveznu vladu.

Miloševiću su u toj fazi bile potrebne Draškovićeve veze sa zapadnim liderima, ali i stvaranje bar privida da u Srbiji postoji nacionalno jedinstvo po pitanju odbrane Kosova u okvirima teritorije Srbije.

Vuk je od glavnog jurišnika protiv režima postao potpredsednik Savezne vlade zadužen za međunarodne odnose. Sa druge strane, i taj njegov potez samo je homogenizovao ostatak opozicije.

DOGAĐAJI su se smenjivali kao u centrifugi.

Pod žestokim pritiskom međunarodne zajednice, u februaru su u Rambujeu počeli pregovori između zvanične Srbije i kosovskih Albanaca o zaustavljanju sukoba na Kosovu i Metohiji.

Nije se dobro završilo. Beograd je odbio da potpiše sporazum koji je podrazumevao i razmeštanje NATO trupa u južnu srpsku pokrajinu. Praktično, odbijena je okupacija.

Bombardovanje SRJ počelo je 24. marta, a završeno 10. juna. Država je razorena. Demokratski poredak je praktično suspendovan. Za Vaskrs je u centru Beograda ubijen novinar i vlasnik "Nedeljnog telegrafa" Slavko Ćuruvija. Crni oblaci nadvili su se nad našom zemljom.

Dok su bombe uništavale fabrike, obarale mostove i ubijale civile, Haški tribunal je podigao optužnicu protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića, predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića, načelnika Generalštaba VJ Dragoljuba Ojdanića i ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića. Svima su stavljeni na teret zločini na Kosovu.

Režim je bio pod najjačim pritiskom Zapada i svetske javnosti.

KRAJ NATO akcije monstruozno nazvane "Milosrdni anđeo", koja je trajala 78 dana, označila je odluka parlamenta Srbije koji je prihvatio plan Ahtisari-Černomirdin za rešenje kosovske krize. Vojska Jugoslavije i NATO potpisali su Kumanovski sporazum kojim su okončani vazdušni udari. Srpske snage se povlače iz južne pokrajine.

Posle strašne državne frustracije, opozicija je "došla sebi" tek početkom avgusta. Za Preobraženje su zakazali veliki miting ispred zgrade Savezne skupštine. Inicijator je bila ekspertska Grupa G17 koja je napisala programski tekst - Pakta za stabilnost Srbije. Pozvane su bile sve opozicione stranke.

Vuk Drašković, koji je napustio Miloševića ali je još bio u tihom ratu sa ostatkom opozicije, odbio je da govori na mitingu i delegirao je svog partijskog saborca Spasoja Krunića da se obrati. Oni su imali svoje izdvojene zahteve da vlast oformi prelaznu vladu do novih prevremenih izbora.

Ali kad se Krunić popeo na binu, grupa pristalica SPO započela je glasno skandiranje:

- Vuče, Vuče! Spasoje, zovi ga!

U tom trenutku, Drašković se kroz masu probio do bine i preuzeo mikrofon dok su se njegovi telohranitelji koškali sa kolegama iz tabora DS. Njegov govor, gotovo da se nije čuo od zvižduka okupljenih. To je bila i udarna vest na državnim medijima. Raskol među opozicionim liderima samo se produbio.

JESEN 1999. donela je nove turbulencije.

Tog 3. oktobra Vuk Drašković se sa saradnicima uputio na Ravnu goru. Oko 12 časova i 15 minuta, kod sela Petka na Ibarskoj magistrali, na "audi" koji je vozio Veselin Bošković (brat Danice Drašković), a u kome se nalazio i Vuk Drašković, naleteo je kamion marke "mercedes", natovaren peskom.

Bošković je poginuo, kao i Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, koji su bili u drugom automobilu koji je podleteo pod kamion. Drašković je preživeo.

Lider SPO za zločin je označio Miloševića, a optuženi su Radomir Marković, šef DB, Radomir Ulemek Legija, bivši komandant JSO i brojni pripadnici državne službe. Ova tragedija zakačila je novi crni flor na demokratski poredak u zemlji.

Već 21. oktobra osnovana je nova koalicija "Savez za promene", a u nju su ušle: Demokratska stranka, Demohrišćanska stranka Srbije, Građanski savez Srbije, Nova Srbija, Socijaldemokratija, a podržali su je i bivši guverner Dragoslav Avramović i Milan Panić.

REPRESIJA se pojačava. Već 25. novembra jugoslovenske vlasti saopštavaju da je uhapšeno pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, pod optužbom da su planirali atentat na Slobodana Miloševića. Grupa je nazvana "Pauk", a optužena je i za špijuniranje u korist francuske obaveštajne službe. Stvorena je strašna konfuzija među stanovništvom.

Pojačava se bitka za medije. Posle usvajanja Zakona o informisanju, zatvoreno je nekoliko lokalnih radio i TV stanica. Opozicija organizuje demonstracije "Osvetli Srbiju" za odbranu lokalnih medija.

Početkom januara 2000, 19 srpskih opozicionih stranaka formiralo je koaliciju pod nazivom Demokratska opozicija Srbije - DOS. Na početku je tu bio i Drašković.

Krajem maja, lider SPO zajedno sa Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom putuje u Moskvu. Po povratku, policija lideru SPO oduzima lično obezbeđenje. Vuk se 12. juna sklanja u Budvu, gde se oseća sigurnije.

Tog dana, nepoznati napadači pucali su na Draškovića u njegovom stanu. Preživeo je još jedan atentat. Meci su ga okrznuli u uvo i slepoočnicu.

- Dano, upravo su pucali na mene. Pogodili su me samo dva puta u glavu, ali dobro se osećam, nije ništa strašno - javio se telefonom ženi u Beograd.

U NEPREKIDNOM vanrednom stanju i kovitlacu sumanutih političkih zbivanja koje neke države ne prožive ni za čitav jedan vek, dočekivan je veliki rasplet i savezni izbori koji su se približavali. Politička, medijska i policijska represija vlasti sve više je kulminirala. Dnevnici državne televizije koji počinju u 19.30 trajali su ponekad i više od 100 minuta.

Istraživanja su sve više pokazivala da opozicija ima široku podršku građana i da će se prvo naredno odmeravanje sažeti u pitanje - biti il` ne biti. Tome su doprinosile sve glasnije i javnije razmirice socijalista i radikala koje su krnjile vlast.

Vuk Drašković je, posle dva pokušaja atentata na njega, bio zatočen u Budvi. U nekoj vrsti kućnog pritvora. Stranke DOS uz pomoć "Otpora", najjače zapadne podrške, ali i novca iz inostranstva, spremale su konačan udarac.

Približavao se dan odluke.

Sutra: Miloševićev slom, Koštunica na čelu države