Iz dima Skupštine niče nova epoha

NA jesen 2000. godine otvorena je prva stranica nove istorijske epohe Srbije.

Savezni parlamentarni i izbori za predsednika SR Jugoslavije, koji su bili zakazani za 24. septembar, čekani su u političkom ambijentu koji je podsećao na "ekspres lonac".

Opozicija je najviše polagala nade u predsedničku trku, koja je raspisana na talasu obnove zemlje posle bombardovanja, a glavni "izazivač" Slobodanu Miloševiću bio je lider DSS Vojislav Koštunica koga je kandidovao DOS (18 stranaka među kojima su DS, DSS, GSS, ND, LSV, SDU...)

PREMA svim analizama, upravo je on, sa dovoljnom distancom koju je držao i od Belog dvora ali i od američke Bele kuće, predstavljao "fotorobot" čoveka koji bi mogao da trijumfuje.

Od relevantnijih opozicionara, samo Vuk Drašković nije podržao Koštunicu. Iz budvanskok kućnog pritvora gde je bio "zatočen" posle pokušaja atentata, ispred svoje stranke kandidovao je Vojislava Mihailovića, unuka đenerala Draže.

DOS je imao jaku podršku vaninstitucionalnog pokreta "Otpor" koji je, uz podršku novca koji je pristizao i iz inostranstva, odradio žestoku i možda presudnu antimiloševićevsku kampanju. Zapad je najjače do sada držao stranu opozicije, sabivši Miloševića potpuno u politički mrtav ugao.

SA bilborda je dominirao lik lidera DSS uz poruku - "Ko sme da vas pogleda u oči - Koštunica". Socijalisti su gotovo cinično poručivali "Idemo dalje u nove pobede"...

Svega par sati po zatvaranju biračkih mesta 24. septembra Centar za slobodne izbore i demokratiju saopštio je da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića i da pobeđuje u prvom krugu. Taj rezultat potvrđen je iz štabova DOS i SPO, ali i iz tabora radikala.

Počelo je veliko slavlje po srpskim gradovima. Činilo se da je Milošević oboren. Mirisalo je na prevrat.

Dva dana trebalo da vlast "dođe sebi" i da se zvanično obrati Savezna izborna komisija sa preliminarnim rezultatima. Usledio je šok. Po njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali ne i više od 50 procenata koliko je potrebno da bi se izbeglo novo glasanje. Zvanično je utvrđeno da je neophodan drugi krug i da će u njemu odmeriti snage Koštunica i Milošević.

- Reč je o političkoj prevari i krađi. Socijalisti pokušavaju da iscenjkaju drugi krug za Miloševića. To je ponuda koja se može i mora odbiti - odmah je saopštio Koštunica.

To je bio i signal da počne masovna odbrana izbornih rezultata koja iz institucija prelazi i na ulicu.

POČELI su veliki protesti po celoj Srbiji. DOS poziva na građansku neposlušnost, a rudari iz Kolubare stupaju u generalni štrajk sa zahtevom da se opoziciji prizna pobeda. Prestaju da rade škole, fabrike, preduzeća, fakulteti...

U čuvenom i dramatičnom obraćanju javnosti preko državne televizije, Milošević 2. oktobra poentira rečenicom:

- Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije!

Lideri DOS pozvaju građane da se 5. oktobra okupe na veliki miting ispred Svaezne skupštine, a Savezni ustavni sud donosi odluku da se izbori poništavaju...

Približavala se kulminacija.

Petog oktobra, na stotine hiljada građana okupiralo je centralne gradske ulice. Opozicija je zahtevala da se do 15 časova prizna pobeda Koštunice. Vlast se oglušila. Posle nekoliko bačenih suzavaca demonstranti su zauzeli i zapalili Saveznu skupštinu, preuzeli Radio-televiziju Srbije, sve medije pod kontrolom države...

GLAVNE poluge sile, vojska i policija, otkazale su poslušnost režimu. Redom su "padale" državne institucije pod naletom gotovo revolucionarne kritične mase koja je braneći izbornu pobedu, osvajala sve. Krizni štabovi DOS "provaljivali" su sva vrata.

Bračni par Milošević-Marković skoro da je ostao sam. Priterani su bili u ćošak. Koštunica se prvo obratio građanima sa balkona Skupštine Bograda, a iste večeri je dao intervju za RTS.

Već sutradan, putem nacionalne televizije, oglasio se Milošević:

- Upravo sam dobio službenu informaciju da je Vojislav Koštunica pobedio na predsedničkim izborima...

Na sednici oba veća savezne Skupštine u Sava centru (pošto je parlament bio spaljen) Vojislav Koštunica je 7. oktobra inaugurisan na funkciju predsednika SRJ.

SLEDEĆI politički koraci dogovoreni su u okviru političkog sporazuma koji su DOS, socijalisti i SPO potpisali 16. oktobra uz garanciju predsednika Koštunice i predsednika Srbije Milana Milutinovića.

Konkretno je odlučeno da se parlamentarni izbori u Srbiji održe 23. decembra, a da se do tada formira prelazna republička vlada. Već 24. oktobra, vlada Mirka Marjanovića podnosi ostavku, a parlament bira novu na čelu sa Milomirom Minićem (SPS) i potpredsednikom Nebojšom Čovićem (DOS) u kojoj je participirao i SPO. Dva dana kasnije, predsednik Republike Milutinović doneo je odluku o raspuštanju Narodne skupštine Srbije i zakazao vanredne republičke izbore za 23. decembar.

Zemlja je, u međuvremenu, izašla iz izolacije. Već 13. oktobra SAD su ukinule naftni embargo i zabranu letova, 26. oktobra SRJ je primljena u Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, 1. novembra u UN, 10. novembra SRJ je obnovila članstvo u OEBS, 17. novembra ponovo su uspostavljeni diplomatski odnose sa SAD, Nemačkom, Francuskom i Velikom Britanijom, a 20. decembra postala je član MMF.

MILOŠEVIĆ je pokušao da se pribere od nokauta. Na petom kongresu SPS 25. novembra ponovo je izabran za lidera stranke. Nije odstupao od svoje politike. Stranka se osipa. Dva visoka funkcionera Milorad Vučelić i Zoran Lilić napuštaju SPS i osnivaju svoje stranke.

Ali, nije bilo idile ni među liderima DOS koje je vlast već opijala. Već sredinom novembra između DSS i DS izbila je svađa oko podele mandata na predstojećim izborima. Nekako su se dogovorili.

Obrnule su se uloge i u medijima. Milošević je bio u potpunoj nemilosti i okrivljen za sve nedaće devedesetih. DOS je bio nosilac nove nade i evropske budućnosti zemlje.

Na decembarskim izborima primenjen je proporcionalni izborni sistem sa cenzusom od pet odsto, a čitava Srbija predstavljala je jednu izbornu jednicu.

Od upisanih 6.493.672 birača na izbore je izašlo 3.748.623 ili 57,72 odsto. Kako se očekivalo, ubedljivu pobedu odneo je DOS koji je osvojio 2.402.387 glasova (64,8 odsto) ili 176 od ukupno 250 mandata u parlamentu.

Socijalisti su dobili 515.845 (13,76 odsto) ili 37 mandata, dok su se radikali zaustavili na 23 poslanička mesta. U skupštinu je ušla i Stranka srpskog jedinstva Borislava Pelevića, dok su ispod cenzusa ostali SPO i JUL.

Bio je to pravi izborni zemljotres. Vladu je formirao DOS, a Zoran Đinđić je postao, kako je to tada volelo da se govori, prvi demokratski premijer.

Više ništa nije bilo isto. Bar se tako činilo...

Sutra: Ubistvo Đinđića, kraj snova