Ministar zamajavao javnost

PRIČA o prodaji “Sartida” je priča o verovatno najvećoj državnoj pljački u Srbiji novijeg doba. Država, odnosno građani Srbije su privatizacijom “Sartida” oštećeni za nekoliko stotina miliona dolara. U martu 2003. država nije mogla da reaguje, jer nije mogla samu sebe da uhapsi?! Akteri ove najveće korupcionaške afere bili su iz najviših redova zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Naravno, nije se ni moglo očekivati da će oni podizati optužnice protiv samih sebe, da će kucati rešenja o pritvaranju. Niko nije uhapsio sam sebe, pa tako te 2003. godine to nisu uradili najviši državni činovnici i poverenici. Slavljeničku atmosferu povodom “posla veka” koja je vladala među “dosovcima” povremeno su prekidali opozicioni poslanici u Skupštini Srbije. Uglavnom su to bili predstavnici radikala i SPS, koji su počeli da postavljaju neprijatna pitanja i da iznose činjenice koje nimalo nisu prijale vladajućoj strukturi. Ti pojedinačni nastupi su bili sklonjeni iz medija u kojima je dominirala priča o preporodu Smedereva i okoline i o vrhunskim poslovnim potezima novog poslodavca.

MEĐUTIM, godinu dana kasnije pojavila se nada da postoji neko ko je smogao hrabrosti da pokuša da stane na put pipcima moćne hobotnice koja je progutala “Sartid”, 31. marta 2003. godine, i takoreći poklonila ga Amerikancima. Savet za borbu protiv korupcije vlade Srbije je u maju 2004. godine oglasio se povodom ovog slučaja i gotovo filigranski precizno izvagao sve činjenice. U zaključku Saveta, koji je, naravno, bio namenjen javnom mnjenju, piše:

“U PROŠLOJ godini našu javnost je najviše uzburkala privatizacija, prodaja u postupku stečaja smederevske železare SARTID a.d. koju je zajedno sa još šest zavisnih preduzeća otkupila kompanija US Steel Košice, koja posluje u sastavu američke kompanije US Steel. Kupoprodajna cena od 21,3 miliona dolara se učinila mnogima niska, a pogotovo posle saznanja da je kupac oslobođen svih dugova, koji su se u to vreme procenjivali na 1,7 milijardi dolara. Po svemu sudeći, radilo se o krupnoj korupciji u koju su bili umešani najviši predstavnici države, koji su uz svesrdnu podršku sudova omogućili stranoj kompaniji da ostvari veliku protivpravnu dobit. Savet je rešio da ispita ceo slučaj i obratio se za pomoć trgovinskim sudovima, Vladi i pojedinim ministarstvima, kao i tužilaštvu.

„POSLE uvida u prikupljenu dokumentaciju, slučaj „Sartid“ je do sada najveći skandal procesa privatizacije u našoj zemlji. On bi imao i značajne međunarodne posledice da je naša zemlja veća i znatnijeg uticaja u međunarodnoj javnosti. Ovako nam ostaje samo nauk do čega dovodi nepostojanje jasne podvojenosti između zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, pri čemu ova poslednja dominira. Takođe, slučaj ilustruje pogubne posedice nedostatka demokratske kontrole javnih poslova. Sve bitne činjenice koje su vezane za prodaju preduzeća privilegovanom kupcu dobro su skrivane od očiju javnosti.

„MINISTAR za privredu i privatizaciju je davao izjave koje su bile usmerene na zbunjivanje javnosti i prikrivanje dogovora koji su se sklapali iza scene. O tome se mora razmišljati prilikom donošenja novog ustava, pisanja novih ili dograđivanja postojećih zakona. S druge strane, treba imati u vidu da sama legislativa nije dovoljna za iskorenjivanje korupcije - potrebno je postojanje jakog i nezavisnog novinarstva, sa analitičkim i istraživačkim pristupom društvenim problemima, kao i postojanje pritiska nevladinog sektora.”

Imajući u vidu da je u celom postupku bila evidentna sprega Vlade i sudova u cilju promocije uskog interesa ljudi iz vlasti na štetu javnog interesa, Savet za borbu protiv korupcije, između ostalih mera, preporučuje sledeće:

“...Vrhovni savet pravosuđa bi trebalo da razvije kriterijume i mere za unapređenje sudija koji časno obavljaju svoju dužnost, kao i za kažnjavanje sudija koji ne sprovode na odgovarajući način zakone. On treba da predloži mere za jačanje integriteta sudija i da razmotri načine prevencije korupcije u pravosuđu.

„VRHOVNI sud treba da preispita odgovornost svih sudija koji su donosili protivzakonite odluke, koji su propustili da spreče donošenje protivzakonitih odluka i koji su potvrđivali protivzakonite odluke.

„Javni tužilac treba da ispita da li postoji krivična odgovornost pojedinih učesnika u ovom slučaju.

„Skupštinski odbori za privredu i za zakonodavstvo bi trebalo da razmotre svoju ulogu u celom slučaju i da ispitaju eventualnu političku odgovornost pojedinaca.”