Vrh države nem na sva upozorenja

NA RELACIJI državni vrh Srbije i “Sartidovi” partneri iz Banke Austrije stvari su se maksimalno uzburkale. Ulje na već razbuktalu vatru dolila je odluka Višeg trgovinskog suda, krajem jula 2002. godine koji je izvršnim rešenjem delegirao Trgovinski sud u Beogradu za postupak stečaja nad “Sartidom” i time oduzeo predmet Trgovinskom sudu u Požarevcu?! Da bi već 30. jula bio otvoren stečajni postupak nad “Sartidom”. U takvoj situaciji, Banci Austriji nije preostalo ništa drugo nego da Trgovinskom sudu u Beogradu prijavi potraživanja u iznosu od 108 miliona US dolara plus kamate! To se dogodilo 4. oktobra iste godine.

Krajem oktobra predstavnici Banke Austrije i West LB pišu stečajnom upravniku nudeći pomoć i traže podatke o proizvodnji, troškovima, ceni, obavezama... Međutim, stečajni upravnik odgovara da su traženi podaci poslovna tajna i da bez prethodne saglasnosti ne mogu da traže informacije. Ovo uljudno poslovno upozorenje izgleda da nikom ništa nije značilo. Početkom novembra potpisuje se ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji “USS Košice” i “Sartida”, po kome USS dobija pravo da upravlja “Sartidom” u narednih pet godina, bez obzira na to što su time prekršili Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji! Ovaj podatak nam govori da su pojedinci bili iznad zakona u Srbiji.

STEČAJNO veće tri dana kasnije usvaja predlog stečajnog upravnika i odobrava ovaj ugovor sa Amerikancima, naravno, uz najgrublje kršenje zakona. Nekoliko dana kasnije otvara se i stečaj nad “Sartid Starom železarom” i “Sartid belim limovima”. U priču o prodaji “Sartida” ulazi Ekonomski institut Danka Đunića! Institut stiže na kraju, da žrtvu proglasi konačno mrtvom. Dostavljaju procenu vrednosti kapitala “Sartida” a. d. od 57,6 miliona dolara, primenom prenosne metode, iako je u stečajnom postupku od značaja jedino likvidaciona vrednost imovine, što je u ovom slučaju zantno više. Nemoguće je da Đunić i njegova ekipa sa instituta to nisu znali.

Banka Austrija definitivno shvata da će u ovom poslu biti debelo izigrana, pa zato pod hitno traži od stečajnog upravnika sadržaj ugovora sa USS i datum održavanja prvog ročišta stečaja “Sartida”. On im odgovara da nemaju razloga za brigu i da je ročište zakazano za 25. decembar 2002. godine, jer ovim ugovorom žele da zaštite i imovinu dužnika i obezbede uspešno namirenje poverilaca?!

REDOSLED događaja, međutim, pakazaće da je Banka Austrija izigrana. Pismeni otpravak sa sudskom odlukom o potraživanjima poverilaca upućen je poveriocima oko pet meseci kasnije, kada je dužnik već prodat. U ceo ovaj proces bili su uključeni i najviši državni zvaničnici.

Banka Austrija podnosi Trgovinskom sudu tužbu 31. 12. 2002. godine za utvrđivanje potraživanja jer je stečajni upravnik na ročištu od 25. decembra osporio potraživanja Konzorcijuma banaka?! A 8. januara 2003. godine Konzorcijum banaka šalje oštro i nimalo ljubazno pismo premijeru Zoranu Đinđiću, njegovom šefu kabineta Nemanji Kolesaru i ministru za privatizaciju Aleksandru Vlahoviću. Konzorcijum banaka oštro protestuje što stečajni upravnik “Sartida” ne priznaje dug prema njima. Upozorili su premijera Đinđića na njegove pismene obaveze koje je izneo u pismu iz maja 2001. godine. Nedvosmisleno su se izjasnili da će tražiti i da se srpski premijer pojavi na sudu. Zorana Đinđića i njegove saradnike, u ovom pismu, Banka Austrija upozorava još jednom da se ceo postupak oko “Sartida” vodi suprotno odredbama zakona u Srbiji. Otvoreno u ovom dopisu obaveštavaju kabinet premijera da će se obratiti vladama Austrije i Nemačke, kao i da će pokrenuti tužbu protiv Vlade Srbije zbog kršenja preuzetih obaveza!

Kolesar,Vlahović,Đinđić

UPOZORENjE Konzorcijuma banaka nije ni za dlaku pomerilo ljude iz vrha države u njihovom naumu da za bagatelu “Sartid” prepuste Amerikancima. Već 23. i 24 januara Vlada Srbije donosi zaključke kojima se obavezuje da prihvata sporazum “USS Košice” sa “Sartidom” i da preuzme na sebe sva potraživanja proistekla iz ranijeg poslovanja “Sartida”. U jednom od zaključaka Vlade stoji i obaveza da ako najviši organ naše izvršne vlasti ne bude izvršavao obaveze, da će obeštetiti “USS Košice”.

Republički sekretarijat za zakonodavstvo nije imao primedaba na sporazum i dao je saglasnost. Vlada Srbije ni jednom jedinom rečju nije spomenula “LNM Holding”, drugog kandidata za kupovinu “Sartida”.

Krajem februara Dušan Marčićev, predsednik stečajnog veća, obaveštava ministra Aleksandra Vlahovića o podnescima poverilaca. O tome je detaljno obavešten i šef kabineta premijera Đinđića Nemanja Kolesar.

“LNM HOLDING” PROTESTUJE

TAČNO 10. marta 2003. godine “LNM Holding” upućuje pismo stečajnom upravniku u kome navodi da su druga po veličini u svetu kompanija proizvođača čelika sa godišnjim prihodom od više od 10 milijardi dolara. Ukazuju na štetnost, neispravnost i pravnu nevaljanost ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji i nezakonitom favorizovanju “USS Košice” u privatizaciji “Sartida”! Isto pismo šalju i ministru Goranu Pitiću, koji ga odmah prosleđuje Aleksandru Vlahoviću, ali tek posle prodaje “Sartida”.