Nevidljivi krugovi osvajaju Beograd

PROCES osnivanja Radio Beograd počeo je 5. decembra 1925. godine, kada su se okupili inženjer Robert Vege, Nemac koji je stanovao u hotelu "Srpski kralj" u Beogradu, i još devet veoma zainteresovanih građana: Đura Milutinović iz Pančeva, Miloš Đ. Stanojević iz Beograda, Slavko Bokšan iz Beograda, dr Emer Tartalja iz Beograda, Dušan Grubić iz Zagreba, Đulijus Hanau iz Beograda, Stevan Karamata, Milutin Stevanović i advokat Zafir Stanković, i formirali akcionarsko društvo.

Osnivači akcionarskog društva Radio Beograd, inženjeri Slavko Bokšan i Robert Vege ističu, u jednom od svojih pisama, da su na samom početku, kada je pomoć bila najpotrebnija, naišli u Ministarstvu pošta i telegrafa na razumevanje i podršku, baš zahvaljujući zauzimanju Mirka Osane.

"POLITIKA" (8. mart 1929) donosi vest da se "već desetak dana dižu dva antenska stuba na krovu zgrade Akademije nauka" i da ljubopitljivi Beograđani, "naročito oni koji kod kuće imaju radio-aparate, prolaze tuda kriveći vratove, svi sa istim pitanjem: kada će naša radio-stanica da počne rad?"

Kao da je bezrezervno verovala u predstojeći veliki napredak radiofonije i izuzetne koristi koje će od nje imati srpska kultura, "Politika" je više i podrobnije od svih ostalih listova izveštavala o napredovanju gradnje beogradske stanice. Skoro na čitavoj strani, 10. marta je objavila da su "velike probe vršene juče izjutra dale odlične rezultate" i da će "svakog dana 'Politika' objavljivati najvažnije vesti preko radija". Objavljene su i fotografije direktora Radija A. D. Vegea, pred kružno oblikovanim mikrofonom i tehničkog šefa emisione stanice, Mozera, snimljenog dok posluje u emisionoj tehnici.

SVEČANO stavljanje u pogon Emisione stanice Beograd predviđeno je bilo za 24. mart 1929. godine, ali stanica je, pod dramatičnim uslovima, počela da se obraća slušaocima čitavih nedelju dana ranije. Sredinom marta, posle jakih mrazeva i mećava koji su zadesili Beograd, naglo je otoplilo te je postojala opasnost od poplava velikih razmera. Pravovremeno obaveštavanje stanovništva koje je moglo biti ugroženo poplavama nagnalo je Ministarstvo pošta, telegrafa i telefona da postavi zahtev Upravnom odboru Radija A. D da ne čekajući na formalnosti, počne da emituje izveštaje o vodostanju i vremenskim nepogodama, kao i uputstva zvaničnih organa šta u takvim prilikama treba raditi.

Sa tehničkim probama otpočelo se 8. marta. Deset dana kasnije, 18. marta 1929. godine počelo je probno emitovanje, a "Politika" je 19. marta pisala:

"Juče pre podne, pored proba sa gramofonskih ploča, davan je i ljudski govor. Ministarstvo poljoprivrede i voda zamolilo je Beogradski radio da uz svoje probe daje svakog dana izveštaje o stanju voda, kako bi, u slučaju poplava, svi nadležni i samo stanovništvo na vreme bili obavešteni o vodenoj opasnosti koja predstoji".

VESTI o dramatičnoj situaciji čitane su u udarnom programskom vremenu, a "Politika" je dnevno najavljivala stanje leda u rubrici inspektora g. Mirkova, čiji je sadržaj prenošen na programu Radio Beograda: Led na rekama, inspektor g. Mirkov.

Radio A. D 17. marta 1929. pokrenuo je časopis "Radio Beograd", koji je uređivao Petar S. Obradović.Eksperimentalni program radio-stanice bio je povod za uvodni komentar prvog broja časopisa:

"Trenutak kada su se sa krova Akademije nauka rasprostrli prvi put nevidljivi krugovi koji govore i pevaju i sviraju u svim palatama u svim kućicama sveta, taj trenutak je bio jedan od najznačajnijih u istoriji Beograda i naše zemlje.

"On je ravan onome času kada je pre četiri veka prva štamparija u Beogradu otisnula ćirilska slova na belom listu hartije.

"U BEOGRADU do sada i nije bilo prave radio-stanice sa jednim širokim programom rada,sa dobrim osnovama za taj rad i sa ljudima koji znaju da sve prepreke koje valja savlađivati jesu velike i mnoge ali se, tih prepreka, ne boje jer veruju da će sa njima sarađivati i njihovom uspehu se radovati čitav narod...

"Svakodnevni program, koji ćemo slušati za pretplatu manju nego dinar dnevno, bogat je i raznovrstan. U Akademiji nauka podignuta su za to tri studija: jedan veliki, jedan srednji i jedan mali. Glavni program sačinjavaće se u sopstvenoj režiji, ali će se prenositi takođe i iz Narodnog pozorišta, Manježa i koncertnih dvorana. Program se uglavnom celi na ove vrste: na muziku, književnost, nauku i novosti".

Tako je prva "programska šema" Radio Beograda počela da se formira u hodu i pod prinudom.

Kraj