Freska o tragičnom pokolenju

S DOBRICOM Ćosićem razgovarao sam najčešće po podne ili uveče, posle njegovog ručka i odmora. Pošto je skoro svakodnevno pisao ili redigovao svoje tekstove do ranih jutarnjih sati, nije bio ranoranilac; spavao bi obično do podneva, preskočivši doručak. Odlazio sam k njemu u dogovoreno vreme samo s beležnicom velikog formata i olovkama. Nije voleo da govori u mikrofon, a i sam nisam bio sasvim siguran u magnetofonski zapis. Jednom mi je, tako, propao dugi razgovor s Miljenkom Smojom u Splitu. Kad sam, po povratku u Beograd, hteo da prenesem na papir intervju sa ovim zanimljivim Dalmatincem, autorom scenarija serije "Naše malo misto", čulo se samo nekakvo krčanje.

"Naoružajte se papirom i rezervnim olovkama, i dođite", obično je glasila Ćosićeva poruka.

KOJI dan posle razgovor, ja bih mu, u stan ili u Akademiju, odneo radnu verziju intervjua, koju je on pažljivo redigovao, ispravljao ili dopunjavao. Veoma dobro se sećao datuma i imena ljudi, sela i varošica iz rata. Ako ponekad nije bio sasvim siguran, rekao bi da ostavim prazninu u tekstu, a on će se raspitati kod prijatelja ili ratnih drugova. Tako, na primer, na moje pitanje o tome kad je i kako upoznao Mihaila Markovića, potonjeg uglednog filozofa i saborca u opozicionim aktivnostima (takođe i mog prijatelja), odgovara kao iz topa: "To je bilo krajem septembra 1944. u jednom selu na planini Kukavici, kad se XIII srpska brigada srela s nama iz Glavnog štaba. Upoznala nas je Zora, buduća supruga pesnika Čedomira Minderovića, onog što je, 1946, na velikom konkursu za jugoslovensku himnu pobedio pesmom koja počinje stihovima 'Smelo smo pošli, iz mraka i strave...'" Ali Ćosić nije mogao odmah da se seti prezimena mlade partizanke Zore, pa je zamolio da se javim telefonom za dva-tri dana... Proveriće, veli, u svojim beleškama, ili priupitati nekog od starih boraca... Sutradan uveče Ćosić se sam javio telefonom:

"Setio sam se, Zora se prezivala - Begenišić..."

U REĐIM prilikama, i sam sam ispravljao ili dopunjavao Ćosića, posebno onda kad je u romanima namerno mešao stvarne i izmišljene likove, ili kad su književni junaci i mesta prestali da budu literarna izmišljotina. To se posebno odnosilo na roman "Vreme vlasti", u kome pisac okončava porodičnu sagu o Katićima i Dačićima, istorijski započetu u "Korenima" čitav vek ranije. Dušan Katić, izmišljeni junak ovog romana, od komunističkog obožavaoca Josipa Broza pretvara se u ironičnog komentatora, ako ne i samog Bruta. "Forma romana pokazala se zgodnom da izvršim psihološku i moralnu vivisekciju titoizma, od kraja rata do njegovog istorijskog sloma", kaže Ćosić, i dodaje: "Hteo sam da pokažem kako veliki uživalac, rasipnik i egocentrik postaje štetočina i kontrarevolucionar, da ne kažem - gangsterski genijalac, kako ga je ocenio veliki istoričar Milorad Ekmečić." U redu, rekao sam, ali valja voditi računa o živim ljudima i stvarnim mestima. Roman vam je krcat imenima stvarnih generala, heroja i revolucionara, mnogi su još živi, a u nekim slučajevima živi su njihovi potomci...

ĆOSIĆ je na većinu napomena samo odmahnuo rukom, rekavši da je njemu bitno da skicira fresku tragičnog pokolenja koje je htelo da promeni svet, a da detalji nisu toliko bitni. Nije hteo da izmeni ni očiglednu omašku iz druge knjige "Vremena vlasti" - onu kad njegov junak iz vojnog čamca, pravo sa Briona, stiže "na pristanište Sežane".

"Bio sam tamo u vojsci, a boravio sam i na Brionima, nije Sežana već - Fažana", kazao sam Ćosiću. "Sežana je u Sloveniji, i do nje se ne može stići čamcem..."

Zahvalio je na dobronamernoj sugestiji, ali nije hteo da popravi ovu pojedinost, po njemu ne toliko važnu za sam tok priče.

"Nije bitno - Sežana ili Fažana", dodao je Ćosić. "Ja na stvari gledam šire - kao nekad Broz u Vašem Leskovcu..."

Kakve veze imaju Leskovac i Fažana?

ISPRIČAO je potom Ćosić kako je Broz, na povratku "plavim vozom" iz Skoplja, pedesetih godina, na mitingu pred više hiljada Leskovčana koji su ga od jutra po kiši čekali na trgu u blizini železničke stanice, demonstrirao kako na stvari treba gledati - znatno šire nego što je dotle bilo uobičajeno.

Prve Titove reči sa govornice okićene šarenim seoskim ćilimima bile su - svedoči Ćosić - u znaku geografske omaške:

"Pozdravljam vas, hrabri narode junačke Toplice..."

Pošto je Leskovac središte kraja koji se zove Jablanica - a u centru Toplice je Prokuplje, pedesetak kilometara dalje - iz zgranutog kordona oficira i rukovodilaca Titu je pritrčao tadašnji predsednik leskovačke opštine, tiho mu došapnuvši:

"Druže Tito, druže Tito, ovo je Jablanica, a ne Toplica..."

Nimalo uzrujan, Broz je kao iz topa odgovorio:

"Nećeš me ti učit geografiji, ja na stvari gledam šire..."

"Tako i ja gledam na čoveka koji je izigrao, ubrionio i ugalebio našu revoluciju", kazao mi je Ćosić, osvojivši me ovim neobičnim načinom pravljenja prelaznih glagola i neologizama od toponima.

U ROMANU "Vreme vlasti" tako je ostala Sežana umesto Fažane, kao što je, u prvoj knjizi dnevničkih zapisa Dobrice Ćosića ("Vreme iskušenja", 1951-1968), ispod datuma "Februar 1961" (dok je Ćosić bio na "Galebu"), ostao zapis:

"Noćas smo opet sedeli na palubi. S nama malo i pesnik Nazor. Tito kaže da Nazor nije bio kukavica. Nikad nije pokazivao paniku; samo je začuđeno gledao oko sebe..."

Na moju primedbu da je Nazor umro još 1949, Ćosić pojašnjava da im je Nazor, u stvari, na ploveći dvor došao u razgovor, da je bio tema rasprave s Brozom i dvorjanima. I da na stvari treba gledati šire...

VELIKI POLITIČKI PREVARANT

RAZGOVOR sa Ćosićem, te februarske snežne noći, pre dve godine, završen je svođenjem odnosa borca, sledbenika i vernika, a potom otpadnika, možda i grešnika, prema Srbiji i Brozu:

PAVLOVIĆ: Kakvu ste viziju obnovljene Srbije imali tada?

ĆOSIĆ: Tada, i uvek, zalagao sam se, i zalažem se, ne za Srbiju u kojoj će živeti svi Srbi, već za Srbiju u kojoj će svi Srbi na planeti videti svoju otadžbinu.

PAVLOVIĆ: Na kraju, recite mi kako gledate na ranije napisane reči hvale Brozovom geniju - mislim na predgovor knjizi Titovih tekstova objavljenoj 1961. u redovnom kolu Srpske književne zadruge - sada kada mu upućujete kritičke reči? Taj predgovor ste preštampali u knjizi "Akcija", koja je izašla 1964...

ĆOSIĆ: Sa iskustvom koje danas imam, a ono je znatno bogatije nego 1961, pa i 1964, mogu da kažem da Broz spada u velike političke prevarante HH veka. Bio je višestruki varalica. On je u velikoj meri izigrao poverenje i ljubav lakomislenih srpskih komunista i naivnost srpskog naroda; potonji srpski rukovodioci, pa i ovi današnji njihovi "unuci", kompromitovali su i upropastili i ono malo dobrog što je preostalo od tog poretka. Istina je da sam za izdanje Titove knjige povodom dvadesetogodišnjice ustanka u Srbiji protiv nemačkog okupatora, na nagovor prijatelja, napisao reči hvale i slave tom brionskom apsolutisti. Ne odričem se tog teksta, iako se stidim zbog njega. To je jedini tekst koga se stidim. Rekao sam Ani da ga slobodno preštampava, jer je on svedočanstvo jednog doba, ali i moralne drame mog pokolenja. Postavio sam jedini uslov - da se u napomeni dometne: Kako sam verom u budućnost izdao budućnost...