Beograd simbol slobodne države

MAJSKI prevrat 1903, u kome je divljački masakriran kraljevski par poslednjih Obrenovića, vratio je Srbiju na naslovne strane svih svetskih novina. Osuda je bila opšteevropska, samo je u sedištu Francuske Republike ubistvo monarha primljeno s više razumevanja i nazivano revolucijom. U Velikoj Britaniji, najmoćnijem i najvećem svetskom carstvu s početka 20. veka, nisu osuđeni samo zaverenici i zločin, već i ceo srpski narod i država.

Zapadna štampa je u bezbroj varijacija ponavljala "definiciju" Srbije čiji je autor uticajni britanski novinar Vilijam Stid i koja je od 1903. postala opšte mesto u antisrpskoj propagandi.

- Srbija kipti od zavera. To je njeno uobičajeno stanje. Mala kraljevina koja leži između Austrije i Rusije, sa rivalskim dinastijama i nezadovoljenim častoljubljima, jedno je od politički najgrozničavijih središta u Evropi. U Srbiji se ubistvo već dugo smatra kao jedno od prirodnih i gotovo neophodnih političkih metoda - otrovno je pisao Stid.

BRITANSKE novine naslađivale su se i 1904. izveštajima sa aukcija u Londonu gde su se kupci nadmetali za svečanu uniformu kralja Aleksandra Obrenovića, venčanicu kraljice Drage, ali i njenu dijademu sa brilijantima i grivnu ukrašenu brilijantima i safirima, poklon ruskog cara. Licitiralo se i za turski Orden Medžedije i persijski Orden Sunca, bogato ukrašene brilijantima. U Beču je održana aukcija opljačkane imovine Obrenovića, na kojoj je najveća atrakcija bila jahta "Draga", svadbeni dar beogradske opštine.

Prodaja te imovine na licitacijama u Evropi odvijala se neometano, iako je Srbija bila pod sankcijama. Posle atentata 19. maja 1903. proglašena je "zemljom zaverenika i kraljeubica" s kojom su evropske zemlje, na insistiranje Velike Britanije, prekinule diplomatske odnose. Ali ne i puteve kojima su u "moralne" države, zgrožene atentatom, stizale pokradene dragocenosti iz dvora Obrenovića.

MALO je poznato da postoji svedočanstvo o poslednjem danu kralja Aleksandra Obrenovića koje je ostavio danski novinar Franc fon Jesen u svom putopisu "Ljudi i borbe na Balkanu".

- Dvorac u Beogradu sastoji se od dve glavne zgrade koje stoje u Milanovoj ulici od koje su odvojene visokim gvozdenim plotom i lepom uredno održavanom baštom s nekim drvećem i mnogobojnim lejama sa cvećem. Jedna od dve glavne zgrade, čija fasada je okrenuta prema najotmenijoj saobraćajnici Beograda, impozantna je jednospratnica sazidana od žutog kamena i krunisana s tri bronzane kupole. Sadrži sale i sobe za predstavljanje, mnoge od njih raskošno opremljene, ali se ne koriste za dnevno prebivalište kralja. Druga glavna zgrada se nalazi dalje u pozadini dvorca i liči, u svojoj jednostavnoj skromnosti, na starije vile u bogatim predgrađima Kopenhagena. Ovde, u takozvanom starom konaku, koji potiče s prvog vremena srpske nezavisnosti, stanuju kralj i kraljica, kada borave u Beogradu - opisuje Jensen.

LAKEJI u crnim nerazmetljivim livrejama odveli su novinara u prostoriju gde ga je primio kraljev ađutant.

- Sve u sobi se čini krajnje simpatično, pod je pokriven debelim, tvrdim tepihom od srpske seljačke tkanine. Uzduž zida stoji neka vrsta sofe ili divana, koji je isto tako pokriven srpskim tkaninama u čistim i lepim bojama. Na zidovima vise slike knezova i kneginja rodova Obrenovića i Karađorđevića. Napolju u bašti duž Milanove ulice, rojevi pčela zuje oko bujnog cveća. Miris šeboja prolazi kroz otvorene prozore. Mladi srpski monarh nosi skromno i komotno prepodnevno odelo. On je nižeg rasta i za svoje godine neobično gojazan - zapaža Jensen.

FIZČKI izgled srpskog kralja nije ostavio povoljan utisak na novinara, za razliku od njegove inteligencije.

- Kralj Aleksandar počinje razgovor na francuskom. On vlada tim jezikom do savršenosti. Ne prođe mnogo vremena dok čovek ne primeti da je on osvojio taj jezik sa svim njegovim finesama, i mora biti da je upućen i u književnost na tom jeziku. Lepim, utišanim, zvučnim glasom koji odaje školovanog i proračunatog čoveka, kralj održi malo predavanje o Makedoniji. U njemu su oštre, duhovite i pametne izjave. Da je bilo moguće samo čuti a ne i videti kralja, utisak bi bio sasvim drugačiji.

Novinar uočava da je kralj nemiran, da ni sekundu ne može mirno da sedi. Razgovor je potrajao više od sat vremena, a Jansena koji želi da otputuje isto veče mladi monarh zaustavlja: "Ma ne, to je zaista suviše rano. Sada, kada tako dobro poznajete glavne gradove drugih balkanskih zemalja, morate se upoznati i sa prilikama ovde u Beogradu. Osim toga, moram da kažem da kraljica koja je danas zauzeta želi da vam da audijenciju sutra pre podne u 10 sati. Molim vas da ostanete."

JANSEN je pristao i, ne sluteći ništa, otišao u hotel "Grand". Sledećeg jutra probudio se oko oko pola devet i uzalud zvao sobara. Tek posle dužeg vremena pojavio se sluga koji mu je rekao da nema potrebe da žuri na audijenciju, jer su kralj i kraljica ubijeni.

- U nervoznoj brzini se spremim. Niz stepenište... Nema nikoga na ulici, ali mnogo zastava na kućama... Tako je bilo i juče za vreme Duhova i pevačke svečanosti... Ali nema smisla da ljudi ostave svoje zastave da vijore nedelju dana...

Na pitanje upućeno vrataru zašto su istaknute zastave, odgovor je bio suv i kratak: "Zato što su kralj i kraljica ubijeni."

- U kafani hotela pojedem brz doručak dok razmatram situaciju. U kafani je skoro prazno. Rastojanje između "Grand" hotela i dvorca iznosi oko 1.000 metara. U prvom delu puta, u Knez Mihailovoj ulici, nema ničega neobičnog. Tek u Milanovoj ulici stoje ljudi u zbijenim grupama. Ali ovde su preduzete i neobične mere. Kolovoz ove široke ulice oslobođen je prelaza, samo je na svakoj strani postavljen po jedan poljski top sa punom poslugom. Topovske cevi su uperene na Terazije. S druge strane dvorca takođe stoje dva poljska topa, uperena u suprotnom smeru. Oba trotoara su zauzeta vojskom čiji redovi stoje jedni nasuprot drugim. Ispred ruske legacije - sused konaka - stoji konjica. Ispred gvozdene rešetke koja odvaja ulicu od bašte konaka stoji pešadija s nataknutim bajonetima. U bašti se nalazi jedna cela artiljerija. Obilje cveća raznih vrsta u lejama pregaženo je. Mnogi ljudi bulje s kolovoza na slabe tragove noćnih strahota, u konaku. Broj trupa sigurno dostiže hiljadu. Ionako je ovde čudno mirno. Vojnici i oficiri ćute. U grupama posmatrača se govori tiho, kao kada su mrtve osobe u kući - zabeležio je Jensen atmosferu posle atentata, a njegov opis se suštinski razlikuje od priča o narodnom slavlju koje je lansirao novi režim.

NAJAVLjENO UBISTVO

MEMORI zaverenika otkrivaju da je Đorđe Genčić otvoreno pitao i ruskog i austrijskog poslanika šta bi njihove države radile ukoliko Aleksandar Obrenović strada. Među istoričarima je duže od veka aktuelna tema ruske uloge u Majskom prevratu i oni često podsećaju na to da je ruski poslanik u Beogradu sa svoje terase gledao događaje u dvoru "kao s balkona u pozorištu". Nešto pre atentata, ruski car je posetio vojnu akademiju u kojoj je pitomac bio i princ Đorđe Karađorđević. Car je samo njega pozvao na razgovor. To je svedočanstvo o stavu ruske carevine prema još vladajućem kralju Aleksandru Obrenoviću.