Saveznici zaboravili na dug časti

VELIKI jugoslovenski projekat nestao je u eksplozijama i prašini nemačkog aprilskog bombardovanja i munjevitog rata 1941, koji je usledio kao odgovor na srpske demonstracije protiv pristupanja Trojnom paktu. Podizanje ustanka na Ravnoj gori u maju, pod vođstvom pukovnika Draže Mihailovića, ponovo je vratilo Srbe na novinske stupce i u putopise. Njihov pokret otpora slavljen je čak i u Holivudu, gde je snimljen prigodni ratni film "Četnici".

Svima dobro znan razvoj događaja posle Drugog svetskog rata proteraće i zabraniće svu literaturu koja je navodila činjenice drugačije od komunističkih dogmi.

ZABRANjENA je tako bila, i do danas ostala nepoznata, jedna studiozna knjiga "Svetski komunizam", istaknutog nemačkog levičara Franca Borkenaua, koji je, pišući o Srbima za vreme Drugog svetskog rata, hvalio Dražu Mihailovića i ravnogorce.

- Jugoslavija je 27. marta našla svoju dušu, rekao je Čerčil u Donjem domu. Ipak, to je bila Srbija a ne Jugoslavija, koja je bila našla svoju dušu.... Cela Hrvatska je sad očekivala grozničavi dan "oslobođenja". Šestog aprila udari Hitler i Beograd beše bombardovanjem uništen. Vojni odredi manjina odrekoše da vojuju, a srpske jedinice, izolovane i nepripravne, zapadoše u katastrofu koja je činila žalostan kontrast prema dugotrajnom otporu srpske vojske 1914-1915. godine. Posle kapitulacije, samo jedna gomilica Srba usprotivila ce da prihvati gotove činjenice - zapisao je ovaj neobični Nemac.

BIRKENAU naglašava da su Draži Mihailoviću nedostajale političke sposobnosti, ali je on "u celom svetu slavni, prvi vođa evropske gerile" koji je svoje nedostatke tragično povezao sa bezgraničnom predanošću svome narodu i visokom vojničkom obdarenošću.

- Srbi pod vođstvom pukovnika Mihailovića podigoše na visovima Ravne gore, sredinom maja meseca, barjak ustanka. On je time ppocledio delo srpske revolucije od 27. marta, i uskoro poleteše srpski seljaci pod njegove zastave... Neverovatno brz razvoj srpskog ustanka počivao je na njegovoj temeljnoj pripremi u miru. Mihailović nije bio tvorac četničkog pokreta - piše Birkenau, objašnjavajući potom čitaocima tradiciju četničkog načina ratovanja kod Srba.

SRPSKOM ustaničkom pokretu, koji je sebe zvao Jugoslovenska vojska, odmah se pridružila i američka novinarka Rut Mičel, koja je tri godine uoči Drugog svetskog rata izveštavala sa Balkana. Ona je postala saradnik ravnogorske obaveštajne službe, što je Gestapo otkrio i uhapsio ju je. Tek posle 13 meseci, posle nagodbe američke vlade i Nemaca, puštena je iz zatvora. Po dolasku u SAD, ona je strasno pisala o pravom stanju u Srbiji:

- Za tri i po godine provedene na Balkanu u studiranju i osmatranju raznih naroda, ja, jedna Amerikanka, videh šta se desilo... Od malih naroda, nacisti mrze Srbe najviše zato što su se oni najbolje odupirali. Ja sam zajedno sa njima patila u onoj paklenoj rupi, gestapovskoj tamnici Beograda, i posmatrala sam stotine veličanstvenih ljudi, žena i mladih devojaka kako hrabro i bez straha odlaze pred nacističke puške da umru ni zbog čega drugoga već samo iz ljubavi prema slobodi... To je bila ta mala srpska nacija koja je, zatvarajući uzani železni most između Evrope i Azije, 1389. spasla Evropu da ne bude osvojena od Turaka, koji su onda želeli da osvoje ceo svet. Da Srbi nisu desetkovali cvet turskih borbenih snaga na Kosovu, Beč, ondašnja tvrđava Evrope, pao bi, a time bi Evropa i naša civilizacija bili otomanizirani... I srpska reakcija 1941. bila je slična: Srbi su izabrali da se bore i umru za slobodu i demokratiju koje oni vole, radije nego da se pokore. Jednom oni spasiše Evropu od Azije; sada spasiše Aziju i Afriku od osvajača Evrope... Naš dug Srbima je dug časti - pisala je Rut Mičel.

AMERIČKA novinarka nije izbegla da se pozabavi i manama Srba:

- Srbi su pouzdani i lojalni kao rasa i spadaju u najveće borce i demokrate Evrope. Ali oni se takođe nalaze među njenim najgorim propagandistima. Oni ne znaju kako da upotrebe reči u svoju ličnu korist, verujući da njihova dela dovoljno govore o njima, nama, njihovim saveznicima. Hrvati, s druge strane, dugo vežbani u intrigama austrougarske politike, jesu vešti propagandisti. Zbog toga je vrlo važno da Amerikanci najzad čuju potpunu dokumentovanu istinu o Jugoslaviji, o Srbima, Hrvatima, kao i o samom generalu Mihailoviću i partizanima...

RUT MIČEL je izvestila američku javnost da Srbi, jedini na Balkanu, predstavljaju američke ideale slobode i demokratije.

- Oni su žrtvovali sve - sve što su imali za ove ideale. Oni su bili naši jedini saveznici kojima mi praktično nismo bili sposobni da pomognemo - i oni još uvek stoje i bore se usamljeni. Oni traže jedino ovo: bezuslovnu slobodu, onu slobodu koju smo im mi svečano obećali u atlantskoj karti. Oni su jasno dokazali njihovu iskrenu želju da sarađaju kao slobodan narod, ali oni neće da primaju nikakve zapovesti ni od koga, niti iz Berlina, niti iz Moskve, niti od nas. Srbi su prešli na našu stranu ne čekajući da se pogađaju s nama za njihov otpor. Oni su ostavili da njihova nagrada bude određena našom čašću! Mi smo im obećali pomoć. To je bio džentlmenski sporazum. Srbi su izvršili njihov deo, a mi nismo naš - pisala je Rut Mičel.

VALTER Gruber, beogradski dopisnik Nemačke novinske agencije, prvih dana okupacije šalje nadređenima izveštaj koji se u mnogo čemu poklapa sa stavovima američke novinarke.

- Srbija i dalje vri. Vrenje stalno raste. Posetio sam neke predele Mačve i neka mesta u Srbiji. Naše trupe su nemilosrdno intervenisale i svuda sejale pravu pustoš i smrt, onako kako to zaslužuje srpski narod, jer moramo priznati šumski ljudi nisu usamljeni. Iza njih stoji skoro celokupni srpski narod, koji ih svestrano pomaže. Zato je Dankelman (nemački vojni zapovednik za okupiranu Srbiju) rešio da interveniše ne samo protiv direktnih krivaca već i protiv stanovništva. Posle mog povratka, sa strahom postavljam pitanje: Šta posle?! Ne vidim izlaza iz ove situacije. Na Srbe se može udariti sve jače. Oni se mogu velikim delom uništiti. Može biti proliveno mnogo krvi, a to je, izgleda, i Dankelman rešio. Ali ono što se ovde razvija i što sazreva, ne može se zaustaviti. Nikakav teror neće Srbe odvratiti od puta kojim su pošli... Naše akcije izazvale su sve veće odlaženje u šumu, a u šumi smo takoreći nemoćni. Kada sam gledao pustoš Šapca i posle pogledao u šumu, video sam - a to su konstatovali i vojnici koji su bili sa mnom - da tu ne pomaže ni propaganda (to podvlačim zato što ste nam vi naredili da svim sredstvima pojačamo propagandu), ni oružana intervencija. Sa Srbima ćemo se boriti sve dok bude postojao i poslednji Srbin. I moje i opšte mišljenje je da tu nema leka - pisao je Gruber.

NEPOKOLEBLjIVI I NAIVNI

AMERIČKA novinarka Rut Mičel, saradnik Ravnogorskog pokreta, pokušavala je da svojim sunarodnicima približi srpski narod:

- Nemci mrze Srbe najviše zato što su se oni najbolje borili. Oni su masakrirani gore no ijedna nacija u modernoj istoriji, sem jevrejske, ali oni još uvek stoje nepokolebljivi. Njihova zemlja, njihovi domovi, opustošeni su više no ijedne druge nacije bez ikakve sumnje - i oni još uvek stoje... Još uvek oni nalaze snagu da nastavljaju otpor od zore do zore - sa verom, i verom da će sloboda, jedina nagrada koju oni traže za sva stradanja, koja se ne mogu zamisliti, najzad doći uz pomoć velikih demokratija.