Preko noći proglašeni gubitašima

GAŠENjE domaćih, vodećih banaka početkom 2002. godine, pod palicom Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera, Božidara Đelića, ministra finansija, i Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade, moralo je da se izvede, kako kažu stručnjaci i bankari iz tog doba, kako bi se otvorio prostor za strane banke, bez obzira na cenu koja je plaćena. Ali, ima i mišljenja da su Beobanka, Jugobanka, Investbanka i Beogradska banka žrtvovane zarad opstanka preduzeća koja su bila ogromni dužnici upravo ovim bankama. Samo je Beogradska banka u trenutku otvaranja stečaja potraživala oko 1,14 milijardi evra! Katanac je, ipak, stavljen na bankarsku imovinu i u zemlji i u inostranstvu.

Banke od ugleda i tradicije u celoj bivšoj Jugoslaviji i svetu našle su se na kolenima. Tadašnji zvaničnici nisu mogli da se usaglase koliki je minus četiri najveće banke, tako da se prema proceni, iako u bankarstvu procena nema, kretao od 1,5 milijardi maraka do 8,5 milijardi maraka! A kolika su bila potraživanja, računica se teško izvodila. Preko noći su najveće domaće banke proglašene teškim gubitašima, a direktori su, kako su kasnije priznali, bili primorani da potpišu frizirane izveštaje o poslovanju. Završni računi su predati pre zvaničnog roka, odnosno kraja februara.

REČ je podigla samo Borka Vučić, tadašnja direktorka Beogradske banke, koja je istakla da je odluka o uvođenju stečaja u četiri banke nezakonita, pošto nije prošao zakonski rok od godinu dana u kome se čine napori da se banka sanira. Najveću štetu, kako je istakla ova bankarka, od odluke da se ugase Investbanka, Jugobanka, Beogradska banka i Beobanka imaće država, a strani poverioci naći će način da zaštite svoje uloge.

- Gašenje četiri najveće banke u zemlji, koje su bile nosioci celokupnog bankarskog sistema i okosnica privrede je bilo nepotrebno - smatra prof. dr Slobodan Komazec, ekonomski ekspert. - Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Dinkić ih je proglasio nelikvidnim. Njihovim guranjem u stečaj, otvoren je prostor da uđu strane banke i da zauzmu najveći deo tržišta. Za 14 godina, sve čime su raspolagale je urušeno, prodato, a kada će se završiti postupak stečaja potpuno je neizvesno, i ne postoji rok.

U MEĐUVREMENU, najveći dužnici su ili upali u stečaj, poput metalskog kompleksa, ili su privatizovani. Tako su se za pojedine firme, kao što je "Sartid" iz Smedereva koji je bio jedan od najvećih dužnika, odvojili dugovi u jednu firmu "Sartid" u stečaju, a druga je ušla u privatizaciju.

Najbolji primer kako je država spasavala gubitnike i dužnike je smederevska Železara, koja je dugovala 70 odsto ukupnog duga od 1,4 do 1,7 milijardi dolara Investbanci, Beobanci i Jugobanci. Železara koja je imala oko 92 milijarde dinara gubitaka (primera radi, jedna marka vredela je osam dinara) što je bilo četiri puta više od sopstvenog kapitala. Kompanija je bila u problemima, a nisu joj pomogli otpisom duga. Onda je prodata samo imovina za 23 miliona dolara, a sve gubitke, obaveze i dugove prema bankama preuzela je država.

Mnoga preduzeća su od 2002. godine do danas ušla u stečaj ili su likvidirana, a dugove nema ko da vrati.

SA GAŠENjEM Beobanke, Beogradske, Jugobanke i Investbanke, odnosno ulaskom u stečaj, počela je u rasprodaja njihove imovine. Od jednog dela namirena je stara devizna štednja, kao i neki poverioci. Prvo su se izdavale poslovne prostorije, a zatim i prodavale, pa i poklanjale. Banke su posedovale i druge nekretnine, odmarališta, hotele... Ogroman broj umetničkih slika i vrednih predmeta. Kako je to prodato i po kojim cenama, nema podataka.

- Zbog nemogućnosti da naplate svoja potraživanja od dužnika koji su u postupku privatizacije, banke su naplatu svojih potraživanja morale da traže sudskim putem - ističu u Agenciji za osiguranje depozita. - Reč je o sudskim postupcima velike vrednosti, na čiju dužinu trajanja banke ne mogu da utiču. Po prijavljenim, a osporenim potraživanjima poverilaca, vode se sudski sporovi po tužbama za utvrđenje dugova, koji su takođe velike vrednosti i dugo traju, s obzirom na to da poverioci po zakonu imaju pravo na korišćenje redovnih i vanrednih pravnih lekova.

STEČAJNI postupci nad Beogradskom bankom i Jugobankom su izuzetno kompleksni, kako navode u Agenciji, posebno zbog toga što su te banke poslovale u inostranstvu preko svojih agencija u Njujorku. Beogradska banka je imala i poslovnu jedinicu na Kipru, a poslovala je i preko mešovitih banaka u inostranstvu, od kojih su Anglo-Jugoslav bank i Bank Franko-Jugoslav u postupku likvidacije.

Beogradska banka u stečaju ujedno je i najveći poverilac Beobanke i Investbanke (u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto potraživanja, a u ukupnim potraživanjima Investbanke učestvuje sa više od 76 odsto). Međutim, završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova preduzeća koja su bila u restrukturiranju i velikih kompanija, koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova.

NA ZAVRŠETAK postupaka uticaće i presuda Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu "Ališić i drugi" protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i BJR Makedonije, s obzirom na to da je najviše štediša svoje uloge položilo u poslovnim jedinicama i ekspoziturama Investbanke u Bosni i Hercegovini. Investbanka je dužna da u postupku obezbeđenja uslova za sprovođenje presude protiv Srbije pruži kadrovsku i administrativnu podršku - kažu u Agenciji.

Kada je u pitanju Beogradska banka, u celini su isplaćena potraživanja građanima. Ova banka do sada nije obavila deobu stečajne mase, tako da nije počela sa isplatom ostalih poverilaca u skladu sa odredbama zakona. Jugobanka u stečaju namirila je prvi isplatni red poverilaca po osnovu štednje građana u iznosu od 41,9 miliona evra. Takođe je 30. 6. 2013. godine upućen predlog Privrednom sudu Beograd za deobu stečajne mase poverilaca drugog isplatnog reda. Početkom 2014. godine, većini poverilaca je isplaćen iznos od 3,2 odsto utvrđenog potraživanja s kamatom. Ukupan iznos za deobu stečajne mase iznosio je 749,9 miliona dinara, a rezervisana sredstva po neispitanim prijavama i tužbama za utvrđenje iznose 1,7 milijardi dinara.

BEOBANKA u stečaju isplatila je poverioce prvog isplatnog reda u visini od 100 odsto utvrđenog potraživanja, osim štediša iz Crne Gore (oko 251.800 evra), za čija potraživanja je izvršena rezervacija sredstava, a isplatiće se nakon dogovora i usaglašavanja svih dugovanja i potraživanja Republike Srbije i Republike Crne Gore. Poverioci drugog isplatnog reda su, nakon dve delimične deobe, namireni u visini od 26,9 odsto utvrđenog potraživanja. Investbanka takođe je namirila poverioce prvog isplatnog reda po osnovu stare devizne štednje, platnog prometa i dinarske štednje u iznosu od 63 miliona evra.

ODLAZAK U ISTORIJU

Vrzino kolo koje se zavrtelo pre 14 godina, možda nikada i neće biti raspleteno za sve banke, ali je bilo uvod u propast domaćeg bankarstva. Nisu samo Beogradska, Beobanka, Invest i Jugobanka otišle u istoriju, već i mnoge druge domaće banke. Bez posla je ostalo 8.500 službenika, a od 13 domaćih banaka ostalo je samo tri. Komercijalna koja je već u procesu prodaje, Jubmes i Poštanska štedionica, koja će se takođe vrlo brzo naći na nekom tenderu.