Krađa ideje za Nacionalnu štedionicu

BEOBANKA bi mogla opet da radi. Njena potraživanja su veća od dugovanja. Zato i ne može da se okonča stečaj dug 14 godina. Ovo tvrdi Zlatan Peručić, nekadašnji direktor Beobanke. Najveća banka u jugoistočnoj Evropi s kraja 20. veka sa 5.500 zaposlenih i 150 filijala mogla bi ponovo da otvori šaltere, samo u nekom drugom prostoru, jer je njen rasprodat.

Od dana otvaranja stečaja do danas od ukupno 141 nepokretnosti koju je posedovala Beobanka, prodato je 130 ukupne površine 33.173,09 kvadrata. Sve to za svega 1,9 milijardi dinara! Pored toga u kompenzaciji sa državom prodata su tri objekta za 1,1 milijardu dinara. Veliki deo prostora je izdat za nešto više od pola milijarde dinara.

- Ne postoji zemlja u svetu koja je, zbog načina na koji su ugašene četiri velike banke: Beobanka, Jugobanka, Investbanka i Beogradska banka, uništila svoj bankarski sektor, da bi otvorila vrata stranim bankama. Za svako loše poslovanje kriv je menadžment, ali nikada put za rešavanje krize nije gašenje banke. Svedoci smo onoga šta je uradila Amerika 2008. godine. Smenila je direktore, a u banke upumpala novac i sačuvala ih. A, naše najveće domaće banke sa velikim ugledom u svetu su ugašene u jednom danu, a da za to nije bilo razloga. To je početak kraja srpskog bankarskog sektora.

VELIKI problem za nas je bio štednja koju je država devedesetih godina proglasila starom deviznom štednjom - kaže Zlatan Peručić. - Beobanka je imala 1,5 milijardi maraka depozita. Odlučili smo da napravimo materijal kako bi se ta štednja vraćala stanovništvu. Predvideli smo da to bude u tranšama na više godina. Sa materijala je skinuta prva stranica, naš program je preuzet i nastala je Nacionalna štedionica, u privatnom vlasništvu, koja je uz pomoć države, počela da izmiruje štednju u ratama, a zatim je prodata Evrobanci.

Prema rečima Peručića, bankari su 4. januara 2002. godine dobili dopis sa tri rečenice u kojem se navodi da su banke toliko "kontaminirane" da moraju da se ugase, jer mogu da unište domaću privredu. Pri tome, upravo, Beobanka, Investbanka, Jugobanka i Beogradska banka su bile najveći kreditori naših preduzeća od velikih sistema do malih firmi i od njih imali velika potraživanja.

BEOBANKA je poslovala sa 80 odsto beogradskih preduzeća i 60 odsto firmi iz zemlje - ističe Peručić. - Najveći klijenti su bili iz metalskog i tekstilnog kompleksa. Oni su bili veliki dužnici, ali koja firma i danas nema problem. Sva potraživanja su bila osigurana, odnosno pokrivena sredstvima obezbeđenja, pre svega hipotekama. S druge strane, na primer, IMT, IMR su bili veliki sistemi koji su radili za izvoz. Danas ne postoje. Finansirali smo Elektroprivredu, Trepču, "Bor". Samo Beobanka, Investbanka, Jugobanka i Beogradska banka su kreditirale više od 90 odsto srpske privrede. I ove banke su proglašene grobarima domaće ekonomije, a jedini spas je bio da se sahrane same banke. Dakle, one su žive zakopane, a kako je posle prošla naša privreda to vidimo sada. Divljačka privatizacija ih je uništila.

STEČAJ Beobanke okončaće se kada se sprovedu sve aktivnosti predviđene zakonom (naplata potraživanja, prodaja imovine i formiranje stečajne mase za namirenje poverilaca) i završe aktivni sudski sporovi. Najveći dužnici su preduzeća nad kojima je zbog neuspele privatizacije pokrenut stečajni postupak. Namirenje od ovih dužnika je neizvesno kako po pitanju vremenskog perioda, tako i visine naplate potraživanja.

Naplata potraživanja od ovih preduzeća se sprovodi u skladu s propisima o stečaju, odnosno u skladu s važećom zakonskom regulativom, te Beobanka u stečaju nije u mogućnosti da ubrza naplatu ili primeni mere prinudne naplate potraživanja. Banka u skladu sa zakonom preduzima sve aktivnosti vezane za podnošenje prijava potraživanja i pokretanja postupaka po tužbama za utvrđenje osporenog potraživanja. Ova potraživanja su kompleksna, dinarska i devizna, i potiču iz perioda redovnog poslovanja pre 2002. godine.

OTEŽANO funkcionisanje tržišta nekretnina odrazilo se i na prodaju nekretnina u vlasništvu Beobanke u stečaju. Naime, i pored preduzetih aktivnosti u tom pravcu, nijedna prodaja nekretnina nije realizovana. Tako, na primer, nekadašnje sedište Beobanke na Zelenom vencu, od 13 spratova i površine od 8.400 kvadrata već godinama nema kupca. Cena je sa 6,5 miliona evra spuštena na 4,3 miliona evra, ali interesenata još nema. Iskreno rečeno iako je to prostor u samom centru grada, u pitanju je samo gola konstrukcija. Zgrada je praktično razrušena, a kakve su namere izvođača radova bile niko ne zna.

Poverioci prvog isplatnog reda Beobanke namireni su u visini od 100 odsto utvrđenog potraživanja s kamatom i isplaćeno im je 105,6 miliona evra (preračunato po srednjem kursu na dan isplate), s izuzetkom štediša iz Crne Gore (oko 252.000 evra), za čija potraživanja je izvršena rezervacija sredstava, a isplatiće se nakon pravnog regulisanja odnosa Republike Srbije i Crne Gore. Namirenje poverilaca drugog isplatnog reda obavljeno je u dve delimične deobe.

POVERIOCIMA je ukupno isplaćeno oko šest milijardi dinara, odnosno oko 57,7 miliona evra, što čini 26,9 odsto utvrđenog potraživanja, i to po prvoj delimičnoj deobi, 3,1 milijarda dinara ili 32 miliona evra (14 odsto od utvrđenog potraživanja) a po drugoj delimičnoj deobi, oko 2,9 milijarde dinara ili 25,7 miliona evra (12,9 odsto od utvrđenog potraživanja).

Potraživanja Beobanke u stečaju od dužnika iznose 52,6 milijade dinara (427,9 miliona evra), od čega 75,79 odsto su potraživanja od dužnika u stečaju. Najveći dužnici banke su IMT u stečaju, IMR, "Lola korporacija" u stečaju, "Prva iskra" u stečaju...

Beobanka je od otvaranja stečaja unovčila stečajnu masu u iznosu od 19,43 milijarde dinara, a od domaćih i stranih pravnih lica potražuje još ukupno 48,84 milijarde dinara. Pri tome, čak 47,3 milijarde dinara Beobanka potražuje od pravnih lica koja su ugašena, nalaze se u postupku stečaja, restrukturiranja ili privatizacije - "Kluz", IKL, BTC... Beobanka je posedovala i 86.856 kvadrata poslovnog prostora, 2.785 stambenog, turističko rekreativne objekte površine 2.856 kvm i 134.064 kvm građevinskog i poljoprivrednog zemljišta. Do sada je prodato 98.490 kvadrata, prodaja preostale pokretne i nepokretne imovine otežana je zbog ekonomske krize i stanja na tržištu. Tako je, kao primer, navedeno da je fabrički kompleks Livnice - Novi Beograd već nekoliko puta oglašavan za prodaju, ali ga niko neće.

Najveći poverioci su Ministarstvo finansija Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje, koja je u celosti isplaćena kroz prvi isplatni red. Ostali najveći poverioci koji su kroz namirenje drugog isplatnog reda do sada namireni 26,9 odsto su: Beogradska banka u stečaju, NBS, Ministarstvo finansija RS, NIS. Nakon dve delimične deobe, preostali iznos utvrđenog, a neisplaćenog potraživanja poverilaca drugog isplatnog reda iznosi oko 16,8 milijardi dinara (136,7 miliona evra).

PROTEST BUNDAŠICA

U Privrednom sudu u Beogradu, na oglasnoj tabli, istaknuta je 3. januara 2003. godine informacija o pokretanju stečaja nad ove četiri banke. Ovim aktom formalno je prestao radni odnos svih zaposlenih u tim bankama i oni se upućeni na tržište rada. Bankari su ušli u proteste, ali bez rezultata. Neki tadašnji funkcioneri su ga nazivali "protest bundašica", jer je bilo mnogo žena - službenica koje su izašle na ulicu.