Doktor iz Mionice izlečio Amerima fudbal

DOBRI poznavaoci istorije sporta u Americi, a posebno zaljubljenici u fudbal, ali i zvaničnici, tvrde da je jedan od pionira ozbiljnog loptanja na ovom kontinentu bio Aleksandar Aca Obradović. Ovaj Mioničanin rođen je 1922. godine u tadašnjoj kraljevini, pa je po zavičajnom običaju postao četnik. Pregurao je ratno zarobljeništvo na Banjici, pa bekstvo u Beč.

Bio je student medicine, a potom i asistent kada su ga Boba Mihajlović i Stjepan Bobek pozvali da dođe u Partizan. Aca se kao lekar pridružio crveno-belima. Negirao je uvreženo mišljenje da je “Crvena zvezda policijski klub”. Smatrao je da je “Zvezda oduvek bila klub beogradske omladine, univerzitetski, akademski”, i da je zbog toga “uvek imala najviše navijača”.

Kao sportski lekar i organizator Aca Obradović je rano dobio fudbalski nadimak Dokotor O. Bio je sastavni deo Zvezdinog klana koji je sedeo u restoranu “Madera”, gde je javno maštao da napravi velelepni stadion na Topčiderskom brdu, koji će nazvati “Marakana”. O tome je pričao i srpskim političarima.

OBRADOVIĆ je prvi u zemlji počeo da od fudbala pravi posao, nailazio je na mnoge otpore i suprotstavljanja. Odlukom Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, 1966. godine Doktor O. biva najuren iz “Crvene zvezde” zbog “tehnomenadžerstva”.

Iste godine odlazi u SAD i za dvanaest dana, kako je sam kazao, napravio je fudbalsku ekipu San Francisko Klipers. U tim je doveo pet igrača iz Jugoslavije, nekoliko iz Portorika i Brazila. A Ivana Toplaka je doveo za trenera i tehničkog direktora ovog fudbalskog tima, koji je u prvoj sezoni 1967/68. godine osvojio šampionsku titulu!

Aca Obradović je kao poslovni čovek u to vreme u Kaliforniji imao firmu, koja je poslovala sa Vojskom SAD. Njegova najveća zasluga je bila, ne samo što je stvorio dva tima, San Francisko Klipers i San Hose, već i prvu Fudbalsku ligu u Kaliforniji - kaže Nikola Nika Petrović, koji je u to vreme bio američki fudbaler.

ČETNIK je bio i Nik Petrović, koji je iz rodnog Užica, krajem rata emigrirao u Grčku, a odatle u Ameriku. Igrao je fudbal za užičku Slobodu, a potom za iseljeničke timove FK Kraljevina Jugoslavija, FK Srbi u Geri, FK Beli orlovi i FK Ujedinjeni Srbi u Milvokiju. Petrović je doktorirao finansije i ekonomiju u Čikagu i Detroitu. Bio je ekspert kompanije “Monsanto” u SAD i Meksiku, predsednik Finansijskog komiteta Meksika (1960), ali i fudbalski menadžer Bore Milutinovića i Milutina Šoškića u SAD. Poznavao je i Henrija Kisindžera, predsednika Fudbalskog saveza SAD, ali i Bila Klintona, predsednika Amerike.

- Amerika je zahvaljujući Srbima, a pre svega Aci Obradoviću i Bori Milutinoviću, postala i zemlja fudbala. Oni su prokrčili put za dolazak prvih srpskih fudbalskih profesionalaca, koji će u Americi omogućiti da se fudbal, koji će nazvati soker, priključi porodici vodećih sportova - priča Nikola Petrović, ne pominjući i njegove igračke zasluge.

IAKO su SAD na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. godine podelile treće mesto sa selekcijom Jugoslavije, evropska varijanta fudbala u Americi je kasnije decenijama bila potisnuta zbog američkog fudbala, bejzbola, golfa, košarke i hokeja. Srbi su fudbal vratili na listu popularnih sportova. A to je prvi učinio Doktor O.

Po povratku iz SAD Aca Obradović odlazi u Ljubljanu i postaje tehnički direktor Olimpije. Ta avantura će se po njega neslavno završiti jer će sredinom aprila 1974. godine, kada je doživotno diskvalifikovan zbog pokušaja da režira rezultat utakmice između Sutjeske i Olimpije. Tako se zvanični Beograd odužio doktoru koji je stvorio fudbal u Americi i postao zvanični menadžer FIFA 1982. godine. Aca Obradović je nestao je tiho sa javne scene 2000. godine.

TREĆI Srbin koji je imao udela u oživljavanju i malog (indora), i velikog (sokera) fudbala u Americi je Milan Mandarić, donedavno vlasnik FK Lester iz Velike Britanije. Rođen u Gospiću, odrastao je i školovao se u Novom Sadu, gde je pikao fudbal u Vojvodini. Diplomirao je mašinstvo (1962), bio je vlasnik pogona precizne mehanike, ali je sa suprugom emigrirao (1967) u Švacjarsku, a potom (1969) u SAD.

Mandarić je američko državljanstvo primio 1970. godine. Bio je rodonačelnik srpskog fudbala u Kaliforniji, zajedno sa dr Acom Obradovićem.

- Srbi su u SAD bili osnivači prvih profesionalnih klubova Kosmos i Kometa. Vladislav Bogićević, zvezdin centarhalf je igrao sa Peleom, Bekenbauerom i Bestom u Kosmosu iz Njujorka, a Zoran Savić je vodio tim Kometa iz Kanzas Sitija - otkriva Milan Mandarić, koji je u Ameriku doveo Pelea, Bobija Mura i Džordža Besta da igraju u Severnoameričkoj ligi.

KLUBOVI Kosomos i Kometa bili su sredinom sedamdesetih sastavljeni od najboljih fudbalera na planeti.

- Svi su bili majstori, i Bekenbauer, i Krojf, i Neskens, i Kinaja, i Alberto, i Best, ali Pele je za mene bio i ostao broj jedan. ... Kada smo mi stigli u Njujork 1978. godine fudbal je praktično bio nepoznat sport. Mi smo predstavljali taj zamajac, pokretačku snagu njegovog razvoja i popularnosti. Mada Amerikanci vole snažan i borben sport, ove velike zvezde, s kojima sam igrao, uspele da im dočaraju svu lepotu fudbala - rekao je jednom prilikom Vladislav Bogićević, koji je kao američki fudbaler dobio nadimak Bogi.

IAKO nikada nije potvrđeno, javna je tajna da je Henri Kisindžer ucenio Brazil uvođenjem sankcija na uvoz poljoprivrednih dobara ukoliko ne prodaju Pelea Kosmosu. A prodali su ga, i to dobro, za četiri miliona dolara, što je 1971. godine bila basnoslovna cifra. Dolazak Pelea privukao je i fudbalski neobrazovanu američku publiku na stadion, jer ipak, svi su želeli da vide omalenog Brazilca koji je tada važio za najplaćenijeg sportistu u istoriji.

Bogićević ili Bleki, kako su ga zvali srpski navijači, bio je kapiten tima i šef legendarnom Peleu.

- Bogi ti si majstor za loptu i moj šef, moram da te slušam - znao je šeretski da kaže slavni Pele.

BOGIĆEVIĆ je za osam godina igranja dao 31 gol za Kosmos. Postao je nosilac titule fudbalskog šampiona SAD i izabran je u Kuću slavnih američkog fudbala (2002) Nastavio je da se bavi fudbalom u SAD. Bio je trener FK Njujorški centaurusi (1995/96) i vođa FK Beli orlovi (2010). Radio je kao profesor na Sportskoj akademiji u Nju Džerziju i kao trener ženskog fudbalskog tima na Nak koledžu. Pored Bogićevića u američkom fudbalu slavu su stekli Srba Stamenković i Slaviša Žungul, koji su bili prave zvezde indora, odnosno malog fudbala.