Pravo iz čeličane u bokserski raj

GERI, industrijski grad u Indijani, bio je pre sto godina prestonica američkih Srba. Ljudi koji su radili u železarama imali su snažne mišiće, jake ruke i čelične pesnice. Kako je pesničenje u ringu bilo popularna sportska disciplina u novoj postojbini, Srbi su i tu našli mesto za dokazivanje. Maršal Lič bio je solidan srednjoteškaš. A boksera Stivena Lalića su zvali Tom Tom ili Denis O'Kif. Jedan od njegovih prijatelja rekao je da je Lalić stekao toliko imena jer je radio posao za trojicu. Novinar Džon Gaspar je ovog Ličanina opisao kao jednog od najživopisnijih ljudi.

Stiven Lalić je bio sin Geca i Evice Lalić koji su početkom XX veka u Ameriku došli iz Like. Rođen je 3. marta 1923. godine u Ajrondejlu. Lalić je bio bokser, trener, komičar, prijatelj dece i jedan od vodećih prodavaca automobila u SAD. Amaterski boks je bio vrlo popularan tridesetih godina, a Lalić je kroz boks uspevao da obuzda svoj nesputani duh. Predstavljao je Čikago na prestižnom bokserskom takmičenju Zlatne rukavice na Havajima. Godine 1941. osvojio je nacionalni šampionat Amaterske atletske unije - pisao je o njemu časopis "Srpski svet".

KADA je nekadašnji čikaški bejzbol igrač Bernard Šeil kao katolički sveštenik osnovao Katoličku omladinsku organizaciju, pravio je sportske turnire i na njima okupljao sportiste iz svih klasa, naroda i veroispovesti. Lalić mu se posebno dopao. Zbog svog "irskog" bokserskog stila, Laliću je smišljeno i "irsko ime" za javnost - Denis O'Kif.

U raznim kategorijama, Lalić je kao O'Kif bio prvak šampionata Katoličke omladinske organizacije. Kasnije, kao američki vojnik u Drugom svetskom ratu, Lalić je osvajao šampionate Atlantske flote pri mornarici 1942. U vojsci je bio poznat i po tome što je osmišljavao i organizovao zabave za vojnike u slobodno vreme. Mornarica ga je kasnije i odlikovala Ordenom Merit of Honor.

NASTAVIO je da sarađuje sa biskupom Šeilom, kao glavni trener boksera i sportski promoter. Radio je za čikašku nezavisnu filantropsku organizaciju koja je pomagala siromašnoj deci. Radeći za prodavnicu "Fordovih" automobila u Čikagu, Lalić je bio jedan od najuspešnijih prodavaca. Godine 1956. postigao je nacionalni rekord za april, jer je prodao 125 novih "fordova", pored mnogobrojnih polovnih automobila. Odlikovao ga je i Auto-diler Amerike. Uprkos uspesima, napustio je posao da bi bio postavljen na mesto bokserskog upravnika u Čikagu. Organizovao je čuvene proslave Božića u svojoj kući, bio je aktivan u radu srpske Crkve Sveti arhanđel Mihajlo i u pevačkom društvu "Sloboda".

Zbog mnogobrojnih doprinosa zajednici, čikaška Akademija humanitaraca posthumno je izabrala Stivena Lalića za humanitarca godine 1976, piše "Srpski svet".

ZAPAŽENU boksersku karijeru imao je Milan Joka, poznatiji kao Njusboj Milić. Rođen je 19. februara 1915. u Geriju u Indijani, a rano detinjstvo je proveo u Kaliforniji, u Freznou i Sakramentu. Na ulicama Sakramenta je sa devet godina počeo da prodaje novine. U godinama depresije pesničenje je bilo uobičajeno među mladima, čiji je opstanak zavisio od snalaženja na ulici i veštine korišćenja ruku. Džordž Tompson, koji je distribuirao novine uličnim prodavcima, primetio je da se dečački okršaji na ulici otimaju kontroli, te je svojim dečacima kupio bokserske rukavice, kako bi se manje povređivali. Miliću je preporučio da ide u vežbaonicu za boks.

Milić je prvi okršaj u ringu imao 1938, sa favorizovanim Čarlijem Kilerom Koutsom, i izgubio. Međutim, šest meseci kasnije mu se odužio. Već naredne godine, Njusmen Milić, koji je dobio nadimak po tome što je prodavao novine, bio je osmi bokser SAD u lakoj kategoriji. Ispred njega su bili slavni Lojd Maršal, Holman Vilijams, Kokoa Kid i Bili Kon. Tokom 1943, Milić se pridružio mornarici, a u San Francisku je imao 10 mečeva i isto toliko pobeda.

IZMEĐU 1933. i 1948. godine imao je 150 mečeva. Najimpresivnija je bila pobeda početkom novembra 1945, u meču sa Abelom Cestakom iz Argentine. Rezultat je bio 10:1 za Srbina. Time je Joka Milić izborio titulu najboljeg boksera Amerike. Posle osvajanja šampionskog trona, Milić se bavio trenerskim poslovima - piše u njegovoj bokserskoj biografiji.

Presuđivao je Džordžu Formanu, Tajgeru Džonsu, Soniju Listonu i Kasijusu Kleju. Godine 1974. postao je visoki funkcioner Američke bokserske i rvačke komisije. Kao sportski radnik, Majk Minić je bio aktivan sve do 1986. godine.

Novembra 1976. godine Srbin i bokser Nikola Nik Gruber uvršten je u Boksersku kuću slavnih SAD. Amerikancima je bio poznatiji po nadimku Fajting Barber.

ROĐEN je 1906. u Glini, u porodici Alekse i Anke Dmitrović. Kao 14-godišnjak je, sa sestrom Mili i bakom Evom, emigrirao u SAD, gde se pridružio svojim roditeljima u Alikvipi. Nik je maturirao u Školi za berberine u Pitsburgu 1925. i pokazao interesovanje za rvanje i boks. Trenirao ga je Nikola Istok, bivši rvač, koji mu je predložio da se, ipak, bavi samo boksom. Gruber je odmah prešao u profesionalce i pobeđivao velikane kao što su Bili Džons, Endi Gardner, Bakster Galma, Nik Papas. Najpoznatiji okršaj Nika Grubera bila je pobeda nad Donom Patrinijem, koji je svojevremeno bio jedan od najperspektivnijih teškaša SAD. Sveukupno, Gruber je imao 32 meča: 21 pobedu, devet poraza i dva nerešena meča. Njegova bokserska karijera trajala je od 1930. do 1936. Bio je oženjen Irenom Kazarek, s kojom je vodio prodavnicu, restoran i frizerski salon. Nik Gruber preminuo je od raka 1990. godine - zapisano je u leksikonu "Ko je ko u SAD".

MEĐU bokserske velikane upisao se i Džordž Čuvalo, koji je živeo u Kanadi, ali je boksovao u SAD. Potomak je hercegovačkih doseljenika, ali je rođen u Torontu 1937. godine. Čuvalo je iz mešovite srpsko-hrvatske porodice, ali je bio vezan za srpske iseljeničke organizacije. I kada je sa 18 godina počeo da se bavi ovim sportom, startovao je u srpskom bokserskom klubu. Imao je 93 profesionalne borbe, sa 79 pobeda i 18 poraza. Nikada nije nokautiran. Imao je dva meča sa Kasijusom Klejom. Boksovao je sa Frejzerom, Formanom i Petersonom. Pored boksa, oprobao se i na filmu. Igrao je u čak 12 filmova. Kao legenda boksa, uvršćen je u Kuću slavnih.

Njurjoški barmen i beogradski naslednik Robert Božić zvani Bob, kome je država vratila davno oduzetu vilu u Krunskoj ulici u Beogradu koja je bila sedište DS, završio je kao mladić koledž u Kanadi i bavio se boksom. Bio je amaterski šampion Kanade 1979. godine. Profesionalni bokser postao je 1983. Borio se protiv Lerija Holmsa u prepunom Medison skver gardenu u Njujorku. Kao vozač kamiona, prelazio je preko minskih polja u Nikaragvi, gde je razvozio američke reportere 1988. Od devedesetih je barmen na Menhetnu i rado priča o svojoj bokserskoj karijeri u Americi.