Od brkatog Turčina do svetske slave

NEDAVNO je u Jugoslovenskoj kinoteci otvoren legat holivudskog glumca Karla Maldena. Na taj način su Maldenova unuka i njegov prijatelj Dan Tana doveli slavnog oskarovca drugi put u Beograd. Karl Malden, koji je rođen kao Mladen Sekulović 1912. godine u industrijskom gradu Geri, u porodici doseljenika iz Hercegovine, pokorio je čitavu Ameriku i svet. O tome kako se to dogodilo Karl Malden je pisao u svojim memoarima.

- Ja sam se nekoliko puta godišnje pojavljivao na toj bini u crkvi Sveti Sava u Geri, gde sam, žgoljav, kakav sam bio, glumio zlog Turčina s velikim crnim brcima. Podigao bih mač i vikao "Napred!", a za mnom bi u juriš krenulo još troje mršave dece. Tako je počela moja glumačka karijera. Publika je to volela, jer je to bila njihova istorija, nešto što im je pripadalo - sećao se Mladen Sekulović, koji je doživeo da postane popularan tumačeći ulogu radnika Skaga.

OŽENIO se 1938. godine lepom jevrejskom curom Monom Grinberg, svojom koleginicom još iz vremena studentskih pozorišnih predstava Gudmanove glumačke škole. Njoj se dopadao Kirk Daglas, a njemu Marlon Brando.

- Prvi put sam radio s Marlonom Brandom u "Kafani pored puta". Kirka Daglasa sreo sam prvi put početkom četrdesetih godina. Pošto sam uradio nekoliko loših filmova, otišao sam na televiziju. Snimio sam trosatni TV film "Skag" i seriju od šest epizoda. Skag je radnik u fabrici poljskog porekla koji nastoji da očuva moralne vrednosti na kojima je odrastao. Predložio sam producentima da malo promene neke elemente, i Skag je postao - Srbin. U stvari, Skag je vodio isti onakav život kakav bi bio moj da sam ostao u Geriju - Objasnio je Mladen Sekulović kako je prvi put tumačio Srbina na ekranu.

Ali američkim Srbima Skag se nije dopao, a time ni glumac Mladen Sekulović, pa su ga grdili. Kada je, međutim, dobio Oskara 1952. godine za film "Tramvaj zvani želja", zemljaci su počeli da se hvale: "Jedan od naših je dobio Oskara!" Njegov otac Petar Sekulović bi im na čistom srpskom odgovorio: "Mladen je, znači, 'jedan od naših' zato što je dobio Oskara. Ali da je otišao u zatvor, on bi i dalje bio samo 'Pitov sin'."

PRVI Srbin koji je dobio najvišu nagradu Američke filmske akademije i ušao u istoriju svetske kinematografije ne seća se kako je uzeo u ruke zlatnu statuu, jer je tada brinuo o tome da ne izgubi svoj kaput.

- Kad sam ušao u dvoranu, seo sam na svoje mesto. Imao sam dve karte, ali sam se s Monom dogovorio da ona ostane kod kuće, u Njujorku, i čuva kćerkicu Milu. Preko njenog sedišta prebacio sam svoj kaput. Desno do mene seli su Hemfri Bogart i Loren Bakol. Znao sam Bogarta iz viđenja i pozdravio sam ga. Deni Kej je bio voditelj. Uživao sam u predstavi, a onda sam iznenada čuo da je pročitao moje ime. Skočio sam kao oparen. Krenuo sam na binu, a onda zastao i doviknuo Bogiju: "Pričuvaj mi kaput, hoćeš li?" - seća se Karl Malden.

- Pogledao me je kao da ima posla sa ludakom, i rekao: "Samo ti idi tamo." Uopšte se ne sećam šta sam rekao prilikom dodele. Pravo sa bine otišao sam na razgovor s novinarima. Posle otprilike pola sata, pojavio se i Hemfri Bogart. Upravo je dobio Oskara za ulogu u "Afričkoj kraljici".

"Šta si uradio sa mojim kaputom?" - upitao sam ga značajno.

Oštro me je prostrelio pogledom, a zatim rekao: "Jebeš kaput. Sad imaš Oskara" - otkriva Karl Malden, koji je bio predsednik Udruženja američkih glumaca u vreme kada je svoju filmsku karijeru gradio i Ronald Regan.

Srbin pionir u američkoj filmskoj industriji pojavio se pre više od stotinu godina. Bio je to izvesni Đorđe Marić, koji je pre jednog veka kao glumac snimao neme kaubojske filmove. Drugi slavni Srbin u Holividu bio je Veljko Šošo, mladi Hercegovac rođen u Nevadi 1917. godine.

- POSLE nekoliko manjih uloga pod imenom Beri Mičel, u kojima je zbog svoje visine i pomalo grube spoljašnosti glumio negativce, Šošo je dobio veliku šansu u filmu "Džungla na asfaltu" 1950. godine, proslavljenog režisera Džona Hjustona. Igrao je pored Karla Maldena.Tada mu je čuveni režiser prosto naredio da se nazove Bred Dekster, jer takvo ime savršeno paše uz njegovu fizionomiju - piše njegov biograf Rade Likić.

Bio je prijatelj, možda i ljubavnik Merilin Monro, ali i filmski partner nezaboravne Džejn Rasel. Doslovno je 1964. godine spasao život Frenku Sinatri tokom snimanja filma "Ništa osim hrabrosti" na Havajima, kada su talasi povukli slavnog američkog glumca ka dnu okeana.

*Oskarovac Mladen Sekulović s Hemfrijem Bogartom

Svetsku slavu postigao je kao jedan od "Sedam veličanstvenih", u legendarnom vesternu širokog platna. Glumio je lik Harija Luka, jednog od sedmorice plaćenika koje su angažovali siromašni meksički seljaci ne bili ih zaštitili od razbojničke bande okrutnog desperadosa Kalvere, pored Jula Brinera, Džejmsa Koberna, Stiva Mekvina, Čarlsa Bronsona, Roberta Vona i Elija Valaha.

PRIČA se da je Bred Dekster bio toliko slavan da je Josip Broz hteo da ga vidi prilikom svojih poseta Americi. Činjenica je da su su se Šošo i Tito ipak sreli na jednom prijemu.

Holivudsko ime i prezime Džon Vivijan imao je naš Jovan Vukan, diplomirani glumac iz Kalifornije. Od početka glumačke karijere 1949. godine, pa do smrti, snimio je 40 TV serija i poneki film (Wrong Men, Model Wife, Empire, FBI, Smith Family, Betmen, Simon and Simon). Najveću popularnost stekao je 1960. godine sa serijom Mr. Lucky, po kojoj je i dobio nadimak.

Slavko Vorkapić, iz Dobanovaca, u Americi je, baveći se režijom filmova, postao Vorki. Veliki rat ga je odveo u Pariz, odakle je kao čistač palube stigao u SAD. Na premijeri njegovog filma "Život i smrt holivudskog filmadžije 9413", 1928. godine, klavir je svirao niko drugi do glavom i bradom Čarli Čaplin. Njih dvojica su bili veliki prijatelji i kolege.

- Vorki je bio jedan od filmskih čarobnjaka srpskog porekla koji je dotakao slavu. Bio je američki filmski teoretičar, montažer i reditelj, dugogodišnji profesor filmske režije na Univerzitetu Južne Kalifornije. Za vreme rata Vorkapić je režirao "Redova Smita" 1942. godine, istoriju jednog od miliona američkih regruta, a potom je radio poetične scene iz "Davida Koperfilda", poletne momente u filmu "Dobra zemlja", zatim izvanredne sekvence "Mister Smita u Senatu" i "Jovanke Orleanke" i, najzad, prolog filma "Zločin bez strasti" - kaže Mile Nikolić iz Los Anđelosa, dobar poznavalac kalifornijskih Srba.