Osam Oskara u rukama naših ljudi

DOBRI poznavaoci američke kinematografije tvrde da je oko dve hiljade Srba poslednjih decenija aktivno učestvovalo u filmskoj industriji SAD. Zavidno mesto među njima svakako imaju producent Dobrivoje Tanasijević iz Čibukovca, poznatniji kao Den Tana, režiseri Piter Bogdanović, Đorđe Zečević, Predrag Antonijević, filmski snimatelj Bojan Bazeli, producent Simon de Karić, filmski scenograf Miljen Kljaković.

Tri Beograđanke, Mira Panajotović, Mirjana van Blarikom i Branka Katić, svaka na svoj način, doživele su holivudsku slavu i polako ulaze u istoriju. Profesorka engleskog Mira Panajotović je član uprave Udruženja stranih novinara i član žirija za nagradu Zlatni globus iz Los Anđelesa. Novinar i filmski kritičar Mirjana van Blarikom je postala predsednik Udruženja filmskih novinara akreditovanih u Holivudu. Branka Katić se iz Beograda preko Londona preselila u Holivud i dobila novu ulogu u filmu Majkla Mana, u kojem glumi sa Džonijem Depom.

U AMERiČKOJ filmskoj industriji, od te dve hiljade Srba, osmoro je dobilo najvišu nagradu Akademije filmskih umetnosti i nauke iz Los Anđelesa. Ova najprestižnija filmska nagrada ustanovljena je davne 1929. godine. I danas se dodeljuje u 34 filmske kategorije. Ono što je za nas najzanimljivije, možemo da pronađemo u "Filmskoj enciklopediji":

Srpski dobitnici nagrade su: Albert Majer, konstruktor filmskih kamera "panavižen" i konstruktor slavne "panafleks" kamere koju mnogi stručnjaci smatraju najboljom; Mladen Sekulović (Karl Malden) za sporednu ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja" (1951); animator, scenarista i režiser Dušan Vukotić za kratki animirani film "Surogat" (1962); Stojan Stiv Tešić, scenarista filma "Brejking avej" (1979); Zoran Perišić za specijalno tehničko dostignuće u filmu "Supermen" (1979); Dana Maksimović je dobila kolektivni Oskar za produkciju filma Crash (2004); Mirko Kovačević za FI+3 sistem koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama (2007); dr Dejan Ilić za kameru za snimanje filmova u 3D formatu (2008).

ALBERT Majer, legendarni konstruktor filmskih kamera, jeste naš Švaba iz Banata, iz Perleza, koji se oseća Srbinom - kako ga je nazvala filmska kritičarka Dubravka Lakić. Vlasnik je čak četiri Oskara i dve Emi nagrade za filmska i televizijska ostvarenje snimana njegovim kamerama. Dobio je Oskare 1950, 1953, 1960. i 1965. godine. Poslednju zlatnu statuu uručila mu je glumica Šeron Stoun, poznata kao veliki prijatelj Srba.

- Godina 1979. bila je veoma uspešna, jer smo tada dobili čak dva Oskara. Prvi je pripao Stevanu Stivu Tešiću za scenario filma "Četiri druga", a drugi Zoranu Perišiću za filmske elektronske efekte u "Supermenu" - kaže Mira Panajotović iz Los Anđelesa, koja je svojevremeno planirala da deo Holivuda prenese na novi filmski festival u Beograd.

Stojan Stiv Tešić je bio scenarista, pisac drama i romana, koji se iz rodnog Užica doselio u SAD kada je imao 14 godina. Rođen je 1942. godine, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, ali je prve radove ispisao dok je bio zaposlen na Kolumbija univerzitetu. Umro je od srčanog udara, u 53. godini. Zoran Perišić je rođeni Zemunac, ali je odrastao u Prokuplju. Oskar je dobio za specijalno dostignuće u filmu "Supermen" Ričarda Donera, jer je osmislio efekte po kojima glumac Kristifor Riv u filmu može da leti. Taj izum je po njemu dobio ime "Zoptik".

ZORAN Perišić je radio na filmu "Dugi brodovi" i "Odiseja 2001". Bio je reditelj vizuelnih efekata u filmovima "Bagdadski lopov", "Zemlja minotaura", "Đavolovi ljudi", "Leteći ćilim". Godine 1986. debitovao je i kao reditelj samostalnog naučnofantastičnog igranog filma "Leteći banditi". Nagrađen je i bronzanom statuom Svetske akademije za tehnička dostignuća. Trenutnio radi na novom patentu u domenu 3D vizuelnih efekata i nada se novom Oskaru.

Poslednjih godina velika filmska nagrada dodeljuje se u Kodak teatru u centru Holivuda. Na 79. dodeli Američke akademije za film, nagradu su dobili Hauard Preston i Mirko Kovačević iz Beograda, koji se u SAD doselio 1986. godine.

- Nagradu smo dobili za FI+Z sistem koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama. Dodela nagrada za našu tehničku oblast bio je poseban događaj, odvojen je od glavne dodele Oskara i održana je u hotelu na Beverli Hilsu. Za razliku od dodele Oskara za umetnički deo, dobitnici nagrada za tehnički deo unapred su obavešteni o tome ko je dobio nagradu. Znajući da sam dobitnik, nisam osećao neku posebnu nervozu, mada sam bio uzbuđen kada su pročitali moje ime - rekao je inženjer optike i elektronike Mirko Kovačević iz Beograda, koji "tehničkog" Oskara osvojio 2007. godine.

GODINU kasnije, ovu zlatnu statuu dobio je i dr Dejan Ilić za digitalnu ARRI kameru, koja unapređuje svetlo za snimanje filmova. Rodom je iz mesta Selevca kraj Smederevske Palanke, diplomirao je u Beogradu, školovao se u Francuskoj, a doktorirao je na Tehničkom fakultetu u Drezdenu. Bio je odbojkaš u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije, nemačkom TU Drezden i Elvangenu, gde je jedno vreme bio trener i gde i danas živi.

- Nisam očekivao američku nagradu, jer se Oskar dodeljivao za unapređenja rada kamere, objektiva, elektronskih uređaja, za filmsku postprodukciju i specijalne efekte. Naš uređaj verno imitira dnevnu svetlost. Uređaj nema konkurenciju u filmskoj tehnici, a postao je popularan jer ne emituje potencijalno štetne zračne elemente niti toplotnu energiju. Na noćnim snimanjima ostvaruje fantastične efekte - kaže dr Dejan Ilić, čijom se kamerom snimaju svi novi filmovi u 3D formatu.

Pitanje je da li će naredne godina, kada bude održana 87. dodela Oskara u Holivudu, među slavljenicima biti Srba. Verovatno da hoće, jer nove generacije srpskih fimskih umetnika i radnika nesprestano stižu u Holivud.

PORNO-OSKAR

KANDIDATI za nagradu Oskar, koju nisu dobili, bili su režiser Piter Bogdanović, opet Zoran Perišić, i to 1980. godine za film "Povratak u zemlju Oz", zatim kostimograf Bojana Nikitović i Igor Stefanović, animator iz studija proslavljenog režisera Stivena Spilberga. Još jedna zanimljivost - nezvanično, Oskar se dodeljuje i za ostvarenja u svetu porno-industrije. I tu smo zastupljeni: Oskar su dobile glumice srpskog porekla Džesika Stojadinović, zvana Stoja, i Nikol Natali (Marić) Ostin, poznatija kao Koko.