Ajnštajn spasava bogatstvo moćnika

U ŠKOLSKIM programima se uči da postoji solarna energija, nuklearna, energija vetra, energija radioaktivnih elemenata... Ali, ono što se u školama i dalje ne uči i što naučni establišment već više od 100 godina odbija da prizna, jeste postojanje "nulte tačke energije" odnosno etera ili vakuuma. Nažalost, kada kažemo vakuum, to shvatamo kao prazninu jer ova reč to označava. Vakuumom se tako smatra ogroman svemirski prostor u kome se nalazi materija (planete, zvezde i ostala svemirska tela). U nauci je dugo smatran praznim prostorom kroz koji svetlost, koja po Ajnštajnovoj opšte prihvaćenoj teoriji, postoji u obliku čestica fotona ili talasa, prolazi nesmetano brzinom od 299.792.458 metara u sekundi.

Da ovaj prostor ipak nije prazan i da u njemu ipak postoji nešto nalik "putevima" poput "cevi" preko kojih se kreće energija i koji je zbog toga nazivan - eter, potvrđuju najnovija saznanja i on (ovaj prostor) konačno je shvaćen kao veoma važan i veoma gusto ispunjen materijom - u obliku slobodnih i gusto sabijenih čestica. U njemu se nalazi početno izvorište sve energije pa je dobio i naziv plazma. Kako su sve ova čestice sadržane i u atomima i molekulima i ova nulta energija je sadržana svuda oko nas, samo je njena frekvencija u atomima i molekulima snižena. Najviša je u vodoniku, najniža u uranijumu.

DAKLE, ako bi se energija uzimala umesto iz nekog resursa -direktno sa izvorišta iz vakuuma odnosno njene nulte energetske tačke (na primer iz gornjih slojeva atmosfere) nekim tehnološkim procesom i onda moduliranjem frekvencija dovela u stanje diatomskog ili monoatomskog vodonika ili slobodnih elektrona i tako uvela u neki pogonski mehanički uređaj, praktično bi svako mogao da je koristi. I to u neograničenim količinama.

I Tesla je ovu svoju zamisao i rezultate eksperimenata do kojih dolazio počeo da iznosi u javnost. Gramzivoj oligarhiji koja posedovala neograničenu moć to je odmah bio trn u oku jer su otkrića Nikole Tesle pretila da sruše kompletan sistem koji im je donosio ogromne zarade. I naravno stupaju u akciju da zaustave svako dalje razmišljanje i istraživanje etra na Teslinim principima. Trebalo im je neko novo "veliko naučno ime" koje će dati pečat svim daljim tumačenjima svemira i energije i usmeriti naučna istraživanja u drugom pravcu. To novo ime bio je Albert Ajnštajn. Metodologija njegove promocije imala je jednostavan recept. Dolazak Anjštajna na novi kontinent nije obeležen podrškom preko naučnih krugova, već preko medija.

U KNjIZI Kristofera Džona Bjerknesa "Izrada i prodaja Svetog Ajnštajna" , a koja ima čak 1.000 strana, navodi se da je Ajnštajn postao međunarodno poznat naučnik 1919. kada su udarni svetski mediji izvestili da je veoma tačno predvideo da gravitaciono polje Sunca skreće svetlosne zrake. I prilikom pomračenja Sunca se to i videlo.

Novine su o ovome senzacionalistički izvestile kao o genijalnom predviđanju, jednom od najznačajnijih u istoriji nauke. I sam Ajnštajn je bio navodno začuđen ovakvim publicitetom koji mu je dat.

Ovo gravitaciono savijanje svetlosnih zraka, koje se opisuje u njegovoj teoriji relativiteta, veoma udaljenim galakisjama daje čudan i fantastičan izgled jer one izgledaju kao da su obavijene lukom svetla. I danas se smatra da je svemir toliko veliki da mi u stvari vidimo kako je on izgledao pre milijardu godina. Samo sazvežđe Veliki medved, na primer, smatra se u zvaničnoj nauci da je udaljeno od Sunca nekih 4,6 milijardi svetlosnih godina. Svetlosna godina je brzina svetlosti kroz "prazan prostor" (vakuum). I zato se ova brzina svetlosti i danas nameće kao realna. Ali, pošto je shvatio da vakuum ipak nije prazan prostor, Tesla ovu Ajnštajnovu teoriju nije prihvatao.

ZANIMLjIVO, za nas je i to da je glavni kreator teorije Velikog praska bio jezuitski sveštenik Žorž Lemetr. Da bi ova teorija uopšte bila ozbiljno shvaćena, jer je ipak bila samo fantastična pretpostavka, bilo je potrebno da je unese u naučne krugove neko veoma cenjeno naučno ime. Tako bi se u teorijsku fiziku i poimanje svemira uvelo nešto nedokučivo, nedokazivo, neproverljivo. To je bio jedini put za krivotvorenje nauke, jer je čitav 19. vek, inače, bio pun epohalnih naučnih i tehnoloških otkrića. I ta uloga je pripala Ajnštajnu. Zbog toga je on promovisan u genijalnog i velikog naučnika upravo od strane najuticajnijih medija (kojima su upravljali moćni oligarsi) dok su u naučnim krugovima pravi naučnici bili zatečeni i ozlojeđeni publicitetom je dat nemačkom naučniku.

Ajnštajna je u velikog naučnika proizvela moćna trgovačka nemačka porodica Šulcberger koja ga je čak primila da živi u njihovoj kući i sponzorisala njegov dolazak u SAD 1933. Popularna virtuelna enciklopedija "Vikipedija", koja o Ajnštajnu donosi obimne podatke, izostavlja njegove rodbinske veze sa njujorškom granom ove porodice. Naime osnivač porodice Šulcberger iz Badena u Nemačkoj je imao ženu Sofiju Ajnštajn, što se naravno nigde ne pominje. Ali do ovog otkrića je došao Bjerknes. Ova nemačka porodica je 1935. postala i suvlasnik „Njujork Tajmsa“.

ALBERT Ajnštajn je od tada neprikosnoveni sinonim za naučnog genija. O njemu se uči u svim osnovnim školama. Kada je umro šezdesetih godina prošlog veka, isti kontrolisani mediji su intervjuisali doktora koji je izvadio njegov mozak, a koji se i danas čuva, jer to nije običan mozak već mozak genija. Istina je, kažu, da je to fizički bio nešto manji mozak, ali je to ipak mozak "genija" pa se od tada smatra da pamet i veći mozak ne moraju da idu zajedno.

Vratimo se na april 1921. kada Ajnštajn postaje medijska ličnost. On koristi ovu prenaglašenu slavu i odlazi u Sjedinjene Američke Države da promoviše cionizam. Da napomenemo da je stvaranje Izraela kao države - vojne baze, u blizini najvećih nalazišta nafte na Srednjem istoku, bio glavni strateški plan naftnih oligarha. Oni su početkom 20. veka ušli u ogromne investicije i biznis sa naftom i to baš u ovom regionu.

RAT ZA PODELU NAFTNOG KOLAČA

SUKOBLjENE aristokratske porodice oko raspodele slatkog parčeta ovog poslovnog kolača koji je bio u izgledu, bile su primorane da ratnim operacijama prekomponuju čitav Bliski i Srednji istok, severnu Afriku i kaspijski region. Tako su nastali pored Izraela, Irak, Iran, Libija, Arapski Emirati, Kuvajt, Jemen... Mnoge turske latifundije su otkupljene ili otete. Svrgnuta je i moćna ruska porodica Romanov. Da nije bilo otkrića nafte na ovim prostorima, dva krvava svetska rata svet ne bi ni imao. Ne bi bilo gladi i revolucije u Rusiji ni genocida nad Jermenima, ni stradanja srpskih vojnika i civila u albanskoj golgoti...