Nobelova nagrada za plagijat

Američki mediji, za vreme prvog dolaska Alberta Ajnštajna na njihov kontinent, pratili su ga u stopu. Objavljivane su njegove fotografije - sa predavanja, sa jedrenja, kako svira violinu u slobodnom vremenu, sa susreta sa poznatim naučnicima i političarima tog doba.

Međutim, to je zapravo bila lažna slika. U svojoj knjizi "Proizvodnja i prodaja svetog Ajnštajna" Kristofer Džon Bjerknes tvrdi da u pravim naučnim krugovima Ajnštajn uopšte nije bio dočekan blagonaklono. Naprotiv, odmah je nazvan plagijatorom medijskim manipulatorom. Profesor Arvid Ruterdal sa koledža Sent Tomas iz Minesote javno je reagovao na Ajnštajnove česte hvalisave i nadmene samopromocije u medijima. Nazvao ga je "Barnumom u naučnom svetu". P. T. Barnum je tih godina bio izuzetno popularan u Americi kao cirkuski promoter. Profesor Ruterdal je čak pozvao Alberta Ajnštajna na javnu debatu o značaju njegove teorije relativiteta i optužio ga za plagijat.

Ajnštajn je odbio da se suoči sa američkim kolegama uz obrazloženje da je on u SAD došao samo kako bi prikupio novac za Hebrejski univerzitet u Jerusalimu i da ne bi hteo da bude uznemiravan pitanjima vezanim za njegovu teoriju. Ajnštajn je inače do savršenstva razradio sistem komunikacije sa naučnom elitom. Njegove stavove je uvek obrazlagao neko iz njegovog tima. Još pre dolaska u Ameriku Ajnštajn je stekao reputaciju naučnika koji se krije i izbegava sučeljavanja sa svojim kritičarima.

Taktika kojom je izbegavao javne duele i rasprave o svojoj teoriji je bila da neko iz njegove okoline, preko medija, optuži protivničku stranu da su antisemiti.

Na evropskim univerzitetima se naširoko govorilo o njegovom plagijatorstvu. To je bilo poznato i Nobelovom komitetu pre nego što su mu dodelili Nobelovu nagradu. Ali, u nameri da mu dodele najveću svetsku nagradu ništa nije moglo da ih zaustavi. Vladari naših sudbina su naložili da Ajnštajn mora biti nagrađen i promovisan u najpoznatijeg svetskog naučnika. A Nobelova nagrada je upravo to omogućavala. Da podsetimo da su i braća Nobel bila u naftnom biznisu.

Vekovno iskustvo pokazuje da je ova nagrada, između ostalog, politička alatka za promociju globalizma (u politici), trivijalizama (u književnosti) i samo onih segmenata nauke koji ne ugrožavaju interese farmaceutske i naftne industrije.

U Nemačkoj je 1921. održano više skupova na kojima su raniji Nobelovi laureati osudili Ajnštajna za plagijatorstvo. Profesor Oskar Edvard Vestin iz Stokholma pismeno je informisao Upravu Nobelove fondacije da Ajnštajnova teorija nije originalna, da predstavlja metafizičku obmanu i da je plagijat. Zanimljivo je da Ajnštajn nikada nije lično reagovao na ove optužbe. On čak ni Nobelovu nagradu nije lično primio, već je poslao svog izaslanika. Profesor Vestin je objavio i jedan članak u istaknutom švedskom listu Nya Dagligt Allehanda, 22. oktobra 1922. godine, u kome je izneo dokaze za svoju tvrdnju i nazvao Ajnštajna nečasnim istraživačem i plagijatorom koji ne zaslužuje Nobelovu nagradu.

Pošto je u javnosti već bio izbio skandal zbog Ajnštajnovog plagiranja teorije relativiteta od Poenkarea, Lorenca, Soldnera, Gerbera i drugih naučnika, Nobelov komitet se osetio obaveznim da izričito naglasi da je nagrada data Ajnštajnu "bez obzira na takve procene". Ali za svaki slučaj oni su nagradili Ajnštajna za njegov zakon o fotoelektričnom efektu. Međunarodni skandal bio je na pomolu. Dodela Nobelove nagrade Ajnštajnu za zakon o fotoelektričnom efektu je presedan, jer je za naučni doprinos u fizici do tada bila dodeljivana samo za eksperimentalne rezultate, a ne i za teorije.

Opštu konfuziju u svetu nauke izazvala je odluka komiteta da nagradu za 1923. godinu dodeli Robertu Endriju Milikanu i to za isti zakon za koji je dao priznanje Ajnštajnu. Milikan je bio taj koji je izveo to otkriće, a ne Ajnštajn.

Ajnštajnovi patroni su se još jednom narugali pravilima Nobelovog komiteta jer govor povodom dodele nagrade, umesto Ajnštajna, održao predsednik Nobelovog komiteta. On je govorio o teoriji relativiteta kao da je nagradu Ajnštajn dobio za ovu oblast, uprkos izričitom obrazloženju da mu nagrada za to nije dodeljena. Ajnštajn je inače u vreme dodela ove nagrade boravio u Japanu i nije mogao, navodno, "zbog ranije ugovorenih obaveza" da prisustvuje ceremoniji. Sve ovo govori kako su vladari sveta radili na stvaranju i održanju Ajnštajnovog kulta.

Kada je Ajnštajn umro, 1955. sovjetski fizičar Abram Fedorovič Iofe, objavio je biografsku čitulju Ajnštajnu u kojoj je naveo i sledeću zanimljivu rečenicu: "Autor ovog teksta, u to vreme nepoznata osoba, bio je činovnik u Patentnoj kancelariji Ajnštajn-Mariti u Bernu".

Kako Ajnštajn nije imao dva prezimena, Džon Bjerknes je došao do zaključka da je drugo prezime vezano za njegovu ženu Milevu Marić koja mu je očito bila i poslovni partner. Zapravo, oni su zajedno 1905. potpisali jedan plagirani naučni rad, ali bez navođenja ikakvih referenci i izvora, i tako bili saučesnici u prepisivačkom poduhvatu.

"Da li je Mileva Marić učestvovala u teorijskoj obradi i plagiranju onog što će biti predstavljeno svetu kao Ajnštajnova teorija", pita se Bjerknes. Ovo je veoma logično pitanje, jer kako se kasnije otkrilo, novac od Nobelove nagrade Ajnštajn je dao Milevi iako su već bili razvedeni. Da nije ovaj brak zbog toga i sklopljen? - zapitao se autor knjige "Proizvodnja i prodaja svetog Ajnštajna".

Ajnštajn je tako ovenčan naučnom slavom iako njegova teorija relativiteta nikada nije dokazana, niti je moguće dokazati (kao što je i sam to tvrdio). Ali, je zato dokazano da ova teorija nije tačna, te da brzina svetlosti nije konstantna, jer svemir nije prazan prostor. Pre Ajnštajna je ideju o konstantnoj brzini svetlosti izneo dr Albert Mičelson (poznat je i njegov eksperiment sa Edvardom Morlijem), a čuvenu "Ajnštajnovu formulu" E="MC2" zapisao je još 1875. Semjuel Tolver Preston kada je zaključio da energija u malim česticama materije raste u srazmeri sa njenom brzinom.

U svakom slučaju, čitava predstava oko promocije Ajnštajna je bila vrlo uspešna, jer je za naftni kartel bilo najvažnije skinuti sa dnevnog reda pominjanje etera u naučnim krugovima i njegovo postojanje. Ajnštajn je vrlo savesno i uporno pobijao postojanje etera.

Tesla je, međutim, sva svoja istraživanja fokusirao upravo na fenomenu etera. Baš u njemu je video izvor materije i života na Zemlji. Najverovatnije zbog toga nije bio impresioniran Ajnštajnovom teorijom.