Gaje svinje, ovce i zečeve

BORAVAK u zatvoru mnogi osuđenici su iskoristili da završe škole, kurseve, da nauče jezike, zanat... Neki od njih, što se malo zna, uspeli su i da zasnuju radni odnos. Jedan od takvih bio je i vođa "veterničkog klana" Nenad Opačić, koji je osuđen na višegodišnju robiju zbog dilovanja narkotika za "zemunski klan". On je robijao u KPZ Sremska Mitrovica, gde se, posle izvesnog vremena, zaposlio kao vatrogasac. Nažalost, u ovom kazamatu upoznao je i svog ubicu.

Slučajevi da robijaši, tokom služenja kazne, u kaznionicama zasnuju radni odnos, nisu retki. Vatrogasac, pekar, kuvar, stolar... samo su neke od profesija srpskih osuđenika koji su nova zanimanja stekli iza zatvorskih zidina. Oni u kazamatima svakodnevno obavljaju svoje dužnosti, za to dobijaju platu, stiču pravo na godišnje odmore i vikende. Na njih se primenjuju odredbe Zakona o radu.Robijaši dobijaju i sertifikate kojima dokazuju da su se u međuvremenu doškolovali.

Načelnik Službe za obuku i upošljavanje u Okružnom zatvoru u Novom Sadu Aleksandar Ajdarić nedavno je ispričao da kad osuđenik dođe na izdržavanje kazne a zainteresovan je da radi, od nadležnih službi dobija se procena o njegovom angažovanju. Po našem zakonu, rad osuđenih je pravo, a ne obaveza. Na osnovu procene svrstavaju se u tri grupe. u zavisnosti od toga da li su u takozvanom tretmanu otvorenog, poluotvorenog ili zatvorenog tipa. Oni koji su u poslednjoj grupi održavaju zatvor, pomažu električarima, domarima...

ZATVORENICI u Novom Sadu bave se uzgojem voća i povrća. Deo tih proizvoda se koristi za zatvorsku kuhinju, dok se ostatak prodaje. U ovom zatvoru u Novom Sadu imaju i plastenike, a uzgajaju i ovce i svinje, i to meso koriste u ishrani. Takođe, prodaju ga mesnim industrijama, i to kao živu vagu. Što se tiče cena, prate tržište, a svi njihovi proizvodi su dobrog kvaliteta.

Ajdarić objašnjava i da jedan broj osuđenika, i to oni koji izdržavaju manje kazne, može da izađe i van zatvora, tačnije, njih za određene poslove mogu da angažuju razna preduzeća, što se reguliše ugovorom. U nekim slučajevima sa zatvorenicima idu zaposleni iz Zavoda, dok po neke dolaze oni koji ih angažju.

Svi osuđenici imaju adekvatnu zaštitu na radu i primaju platu, napominje Ajdarić. Dohodak im je 20 odsto od minimalne cene rada u Srbiji i uplaćuje se na njihove račune. Novac mogu da troše u kantini, ali mogu i da ga ostave na računu i podignu kad završe izdržavanje kazne. Pravo na godišnji odmor, kao i svi zaposleni, stiču posle šest meseci rada.

Radno angažovanje doprinosi boljoj oceni pri odluci da li neko može da bude uslovno pušten. Zloupotreba kod onih koji izlaze van zatvora veoma je retka, jer je tu reč o osuđenicima koji izdržavaju kraće kazne, pa im se ne bi isplatilo da prave probleme.

NA PROŠLOGODIŠNjEM Sajmu hortikulture u Beogradu predstavljeni su proizvodi koje su svojim rukama napravili zatvorenici smešteni u ustanovama u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Novom Sadu... Pojedini od njih bili su angažovani na postavljanju štanda, koji je, inače, privukao veliku pažnju posetilaca. Najviše pohvala dobile su fantastične baštenske garniture, ali i već čuveni roštilj, koji se unazad nekoliko decenija pravi u požarevačkom zatvoru Zabela. Bile su izložene i sprave za vežbanje, klupe za parkove, kao i betonski proizvodi, i sve to po veoma povoljnim cenama.

Među zatvorskim zidinama nikla su i više nego uspešna preduzeća. Tako se za jedan od najuspešnijih poljoprivredno-stočarskih kombinata na jugu Srbije smatra onaj u niškom zatvoru! Među zidinama ovog kazamata i na zatvorskoj ekonomiji proizvodi se na stotine tona mesa koje podmiruje potrebe zavoda, kao i hiljade komada jaja, povrće, stočna hrana i tone mleka. Interesantno je da su otkupljivači mleka u niškom kraju kao najkvalitetnije izdvojili upravo ovo, proizvedeno na zatvorskoj ekonomiji. Zatvor godišnje ubere oko 150 miliona dinara i uštedi 17 miliona dinara na hrani za osuđenike.

- Imamo stotinak krava i svakodnevno prodamo pola tone mleka. Gajimo oko 1.500 svinja, 330 ovaca, 2.000 tovnih piladi, 1.700 koka nosilja. Dnevno proizvedemo 1.150 komada jaja. Proizvodimo svu potrebnu količinu mesa za zatvor, a višak prodamo - ističu u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu. - Prošle godine proizvedeno je i prodato 120 tona mleka.

U NIŠKOM zavodu počeli su da uzgajaju i zečeve. U ovom trenutku ih ima oko 300. U planu je i izgradnja ribnjaka u kojem bi se uzgajao šaran. Pored toga, zatvorenici i pritvorenici obrađuju oko 350 hekatra zemlje, od kojih je jedan hektar pod plastenicima. U proseku se proizvodi 250 tona povrća, a u ovom kazamatu obrađuju i oko četiri i po hektara voćnjaka. Uzgajaju uglavnom višnje.

Interesantno je da se od više od 1.350 osuđenika (taj broj varira) u niškom zatvoru, više od polovine uvek prijavi za rad, ili na zatvorskoj ekonomiji ili na drugim poslovima. Tako im brže prođe vreme, a i umor im pomaže da lakše zaspe. Pored toga, zarade i neki dinar.

U KPZ Niš šiju i uniforme za stražare, dušeke, posteljine, peškire, kuvarska i lekarska odela i deo radne odeće za sve zatvore u Srbiji. Metalski sektor radi 20 proizvoda, a deo je za izvoz. Proizvode se ram-palete za hladnjače, zatezači za žicu, šarke, drvena galanterija ...

KORIŠĆENjE zatvorske radne snage za potrebe zatvora, ali i širu zajednicu, svoj zamah dobilo je sredinom pedesetih godina prošlog veka. Do tada su robijaši masovno bili angažovani za izgradnju infrastrukturnih projekata, ali i u rudnicima. Interesantno je da su od tada osuđeni radili na privrednim ekonomijama koje su dobijale poetične nazive poput "Preporoda" u Zabeli ili "Proleća" u Sremskoj Mitrovici.

Tada su u zatvorima, osim poljoprivrednih proizvoda i hrane, počeli da nastaju i kvalitetni zanatsko-industrijski proizvodi. Tako se u Zabeli izrađivala nadaleko čuvena furuna bubnjara, dok su se u Sremskoj Mitrovici dičili ručno izrađenim nameštajem za državne institucije i funkcionere.

Istorija zatvora u Srbiji bogatija je i za izradu aparata za domaćinstvo na kojima su svojevremeno radili osuđenici u Nišu, kao i na vrhunski oblikovanim garniturama za šah. Niški robijaši bili su poznati i kao dobri kuvari i konobari, angažovani u zatvorskom preduzeću "Deligrad"... Niški zatvor raspolagao je i zidarima koji su bili angažovani na izgradnji čitavih naselja u niškom kraju.

LEGIJA PIŠE KNjIGE

U KAZNENO-POPRAVNOM zavodu Zabela kod Požarevca smešten je veliki broj osuđenika na dugačke vremenske kazne, i do 40 godina. Među njima su i Milorad Ulemek Legija, Rade Marković, većina pripadnika "zemunskog klana"... Ona manje zvučna imena obično se upisuju na obuke i kurseve kako bi im brže proticalo vreme. Ipak, na ovakve kurseve odlučuju se i oni s manjim kaznama.

Po završetku obuke oni se angažuju u radionicama u okviru Zavoda, što im dobro dođe kad izađu, reči su Nebojše Smiljanića, šefa odseka drvne proizvodnje u Službi za obuku i upošljavanje. Prema njegovim rečima, postoje poluotvoreni i otvoreni deo Zavoda, a osuđenike koji su u njima mogu da angažuju neke ustanove s kojima sarađuju, pa tako učestvuju u krečenju škola, bolnica, građevinskim radovima... Za razliku od njih, Milorad Ulemek Legija ima svoj hobi. On piše knjige.