Godišnje beži stotinak zatvorenika

IZ srpskih zatvora godišnje pobegne stotinak zatvorenika, ali većina odmah bude pronađena i iznova smeštena iza zidina. Načini na koji su se neki osuđenici dokopali privremene slobode prevazilaze i scene iz akcionih filmova. Pod posebnim merama su zbog tih svojih "sklonosti" Zoran Rašković Serdar i Željko Milovanović Gavra. Prvi je poznati pljačkaš, a drugi je osuđen za najteža krivična dela, među kojima i ubistvo hrvatskog novinara i vlasnika lista "Nacional" Ive Pukanića.

Gotovo su nestvarni razlozi zbog kojih neko beži, a posebno kada to rade oni kojima je malo ostalo do kraja kazne. Najčešći vid bega je nevraćanje sa vikenda ili godišnjeg odmora. Tako policija već nekoliko meseci traga za Aleksandrom Poprženom (30), osuđenim na šest i po godina robije, koji je u martu ove godine otišao na vikend iz zatvora u Zabeli i nije se vratio. Njemu je kazna isticala krajem sledeće godine.

Oni koji budu uhvaćeni i vraćeni, gube sve do tad stečene privilegije. U zatvoru ih čeka samica i pojačan nadzor. Ništa od poseta i paketa, bar neko vreme. Mogu da zaborave i na vikende, godišnje odmore...

NAČINI bekstva su više nego maštoviti. Neki inspiraciju pronalaze i na televizijskim ekranima, pa tako seku rešetke i spuštaju se kroz prozor niz uže od čaršava, preskaču zid, kopaju tunele, iskaču iz zatvorskog vozila, a upamćen je i filmski beg helikopterom sa zatvorske ekonomije. Zabeležena je i spektakularna otmica iz "marice", bekstvo tokom sprovođenja do suda, pa i iz sudnice...

Zatvorenik u Somboru je, tako, 2003. iskopao rupu u zidu, kroz koju su pobegla četvorica osuđenika. Drugi je svojeručno napravio alatku za rezanje lima, sakrio je u đon cipele i uneo u "maricu", kojom je sprovođen. Kad je auto krenuo, isekao je lim na krovu i iskočio. Komandir ga je spazio u ogledalu i pojurio.

Zavaravši trag čuvarima, 2. oktobra 2006, iz niškog KPZ pobegao je Milan Cvetković (34), koji je izdržavao kaznu od 11 godina. Robijao je u Sremskoj Mitrovici, pa u Valjevu, potom u Nišu. Dok je u sobi na drugom spratu Klinike za uho, grlo i nos niškog Kliničkog centra čekao operaciju, napravio je uže i u pidžami nestao, tokom noći. Bekstvo je otkrila medicinska sestra sledećeg dana.

IZ BEOGRADSKE Palate pravde, pre nekoliko godina, pošto je saslušan kod istražnog sudije, pobegao je Marko Simić (23), osumnjičen za više od 20 razbojništava na području Beograda. Dok ga je stražar sprovodio u pritvor, odakle je trebalo "maricom" da bude prebačen u CZ, iskoristio je momenat nepažnje čuvara i otrgnuo se. Ključem za hidrant razbio je staklo na zaključanim vratima u prizemlju i istrčao iz Palate. Uhapšen je posle dva dana, zahvaljujući opisu jedne Beograđanke, koju je u međuvremenu opljačkao.

Osuđenika Sašu Stojanovića (31) četvorica mladića "otela" su iz "marice", dok je vozilo čekalo zeleno svetlo na semaforu gotovo u centru Beograda. Naravno, nije se opirao "kidnaperima". Bilo je to treće bekstvo takve vrste za samo devet meseci. Nešto pre toga četvorica zatvorenika pobegla su iz zatvora u Somboru, iskoristivši noć da probiju zid zatvorske ćelije (alat su napravili od delova kreveta).

Dvojica osuđenika, u noći između 23. i 24. maja 2004. godine, pobegli su iz najčuvanijeg dela Okružnog zatvora u Leskovcu, što je bilo prvo bekstvo u višedecenijskoj istoriji tog kazamata. Za beguncem Slađanom Aritanovićem, sa Kosmeta, tragalo se, dok je drugi, Milan Lilić (22), iz Niša, pošto je pri preskakanju zida slomio nogu, brzo uhvaćen.

BRAĆA Zoran (31) i Goran (26) Popović pobegli su u aprilu 2004. iz sremskomitrovačkog zatvora, gde su robijali zbog otmice Dušana Krstovića iz Podgorice. Iskoristili su večernju prozivku da preskoče zatvorsku žicu. Njihov nestanak primećen je tek sutradan. Piroman Novica Zlatanović (33), zvani Nota Pirke, iz Leskovca, koji je od 1991. do 2001. zapalio više od 30 vikendica i kuća u okolini Leskovca, pobegao je desetak dana pošto je raspoređen na radnu obavezu čuvara bazena. Uhvaćen je posle mesec dana.

Osuđenik Nenad Aksentijević iz Beograda presekao je rešetke na prozoru u istražnom zatvoru u centru Požarevca, gde je mu je bilo radno mesto, i pobegao kroz otvor, 29 sa 29 centimetara. Uhvaćen je posle pet dana.

Jedan od najveštijih begunaca iz zatvora je Zoran Rašković Serdar. On je postao poznat po spektakularnom bekstvu iz CZ, u avgustu 2005. Iz ovog kazamata bekstva su bila gotovo nemoguća. On je bio i jedan od vođa pobune u zatvorima, kada su osuđenici sebi ušivali usta.

Rašković je iskoristio pomoć i nepažnju stražara, obukao odelo, izašao kroz šalter-sale i sobe za advokate, i išetao iz zatvora sa porodicama pritvorenih. Uhapšen je nekoliko meseci kasnije u Švajcarskoj.

U ZATVORSKIM analima ostaće zabeležena i priča o osuđeniku Almiru Ibišiju, koji je iz CZ u Beogradu pobegao 2008, samo nekoliko dana pre isteka osmomesečne kazne. Bio je osuđen zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. Preskočio je ogradu zatvora u Bačvanskoj, a sa njim su pošli i njegovi drugari Veljko Roganović i Vladimir Jovanović. Oni su, međutim, uhvaćeni. Zanimljivo je bekstvo Aleksandra Trebinjca, koji je pokušao izađe iz CZ pošto se zakačio ispod kamiona za prevoz hleba. Otkriven je kad se kamion približio kapiji.

Postoje i slučajevi kada osuđenici nisu zadovoljni ni činjenicom da služe kaznu u svom domu. Bojan Stojanović pokušao je da pobegne iz Okružnog zatvora u Prokuplju, gde služi kaznu za svirepo ubistvo penzionera Nikole Kabaše, radi pljačke. Prvostepeno je osuđen na 40 godina, a dok je čekao kaznu u kućnom pritvoru, skinuo je nanogvicu i pokušao da ubije ženu i šuraka, posle čega je pobegao. Nakon 10 dana pronašla ga je policija.

RAZNI su motivi za bekstvo, kažu stručnjaci. Kod nekih je reč i o psihopatskoj strukturi ličnosti. Što se tiče stražara, oni i kada vide bekstvo različito reaguju. Zakon ne precizira upotrebu vatrenog oružja, već se to reguliše pravilnikom. U nekim slučajevima upotrebljavaju se gumeni meci, a ideja je da se, kao na Zapadu, više primenjuju hemijska sredstva.

Međutim, ima i suprotnih primera. Prema svedočenju jednog od stražara u Zabeli, imali su zatvorenika koji je dobio dva slobodna dana, a vratio se već posle prvog. U razgovoru mu je rekao: "Imao sam dilemu ili da se odmah vratim, ili da ne dođem nikada". Ispričao je da su ga kod kuće doživeli kao uzgrednu pojavu, da su za godinu, koliko je proveo u zatvoru, organizovali život bez njega. Za nekoliko meseci, do kraja kazne, nijednom nije želeo da ode kući.

BEKSTVa KALINIĆA I MILOVANOVIĆA

NAJPOZNATIJI pokušaj bekstva poslednjih godina zabeležile su sigurnosne kamere u pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Početkom februaru 2012. pripadnici "zemunskog klana" Sretko Kalinić i Željko Milovanović Gavra, u to vreme optuženi za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, pokušali su da pobegnu iz Posebne pritvorske jedinice.

Oni su improvizovanim bonsekom (sečivo i drška četkice za zube) nedeljama sekli rešetke na vratima ćelije, odvalili vrata, savladali stražara u hodniku, popeli se na prvi sprat, gde su opet razvalili rešetke na prozoru i iskočili u dvorište. Sačekala ih je žandarmerija i vratila u ćelije. Obojica su osuđena na po godinu i po zbog bekstva, a stražar zbog nepažnje na godinu dana zatvora.