Žrtve žena su bliski rođaci

KAZNENO-POPRAVNI zavod za žene u Požarevcu jedini je zatvor za pripadnice lepšeg pola u Srbiji. Ovde su smeštene osuđenice koje izdržavaju višegodišnju robiju, kao i one kojima je izrečena kazna maloletničkog zatvora. Interesantno je da među njima nema nijedne žene osuđene na maksimalnu kaznu - 40 godina zatvora.

Najduže će među požarevačkim zidinama ostati Beograđanka Ana Filipović, koja je osuđena na 37 godina zbog svirepog ubistva svoje trogodišnje ćerke Katarine Janković. Ona je, prema presudi Okružnog suda u Beogradu, pomogla svom dečku Mališi Jeftoviću, bivšem pripadniku JSO, da više puta siluje njeno dete. Nesrećena devojčica je od zadobijenih povreda preminula u mukama. Jeftović će iza zidina Zabele ostati tri godine duže od Filipovićeve.

Na najstrožu kaznu bila je osuđena Olivera Krsmanović zbog ubistva taksiste Nezira Šišića, ali joj je kazna, odlukom Apelacionog suda, smanjena na 15 godina zatvora. Sud je utvrdio da je "ona, nakon što ju je taksista Nezir Šišić odvezao do lokacije koju je tražila, izvadila pištolj i pucala mu u potiljak". Mediji su ranije pisali da je taksimetar pokazivao 597 dinara. Njenom saučesniku Slobodanu Jordanovu kazna je sa 17 povećana na 20 godina zatvora, jer je ubio radnika na pumpi Zorana Radovića i ranio policajca Nenada Jelića.

U JEDINOM ženskom zatvoru trenutno ima oko 250 osuđenica. Najveći broj njih leži zbog razbojništava, pljački i pomaganja jačem polu u činjenju krivičnih dela. Neke od njih, međutim, izdržavaju kaznu zbog teškog zločina - ubistva. Njihove žrtve su po pravilu najbliži srodnici. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija predviđa da je KPZ za žene zavod poluotvorenog tipa, što znači da je služba obezbeđenja osnovna prepreka bekstvu, a ceo kazamat je opasan visokim zidom. To znači da se sve žene, bez obzira na vaspitnu grupu, drže "pod strogim ključem".

Nedavno se ovaj zatvor ponovo našao u žižu javnosti, jer je ispod kreveta jedne osuđenice pronađeno mrtvo novorođenče, a ona pokušala samoubistvo. Utvrđeno je da je Z.S. (38) ostala trudna tokom jednog od vikenda, kada je odlazila kući, kao i da je trudnoću krila. Obdukcijom je utvrđeno da je beba rođena mrtva, a da se osuđenica u nervnom rastrojstvu isekla žiletom brijača. Ona je osuđena na tri godine zatvora zbog nelegalne trgovine narkoticima.

Inače, nije česta situacija da se osuđenice porode tokom izdržavanja kazne. Ipak, ukoliko se to dogodi, dete s majkom ostaje dok ne napuni dve godine. Posle toga se daje na staranje njenoj porodici ili se smešta u hraniteljsku porodicu.

ZA RAZLIKU od muškog zatvora Zabela, koji se nalazi u istoimenom naselju, sedam kilometara od Požarevca, ženski zatvor je u samom centru grada, preko puta glavne autobuske stanice. Opasan je visokim zidinama, a na ulazu je jako obezbeđenje. Za 138 godina, koliko postoji, prema nekim podacima, kompletno je renoviran samo dva puta. Poslednji put 1971.

Interesantno je da ovaj zatvor ima više zanatskih radionica, poput krojačke, koja uspešno radi od 2000. godine. U ovoj radionici izrađuju se razni upotrebni i odevni predmeti. Deo robe se i prodaje. Šiju se radna odela (kuvarska, mantili, kecelje, kombinezoni, pilot odela...), zatim odela za osuđenike, potkošulje, majice, dukserice, bokserice, posteljina, jastuci, ukrasni jastuci, zavese, draperije, stolnjaci, nadstolnjaci, krpe... Zatim delovi odeće za hor, folklor, dečja i sportska odeća, trenerke, jakne, skafanderi i pižame. Šiju se i baštenske garniture, ležaljke za plažu, platnene igračke, neseseri...

OSUĐENICE rade i na razbojima krpare, a ponekad i tepihe. Ove žene bave se i čišćenjem oraha i lešnika za određene firme, kao i prebiranjem kamilice, nane i ostalog bilja, čišćenjem korena belog sleza, pasulja...

Ženske zatvorenice takođe, poput svojih muških "kolega", nisu imune na bekstvo. Doduše, ona su retka i desi se možda jedno godišnje. Ali su zato česte svađe i tuče, kao i samopovređivanja. Za razliku od nekih drugih zatvora, u ovom ženskom nije moguće da se završe osnovna i srednja škola. Ipak, omogućeno im je da se opismene ukoliko ne znaju da čitaju i pišu. Pored toga, osuđenicama koje studiraju omogućuva se izlazak na ispit u pratnji stražara.

U ovom trenutku prosek starosti osuđenica je 40 godina. Ima onih sa 18, i mlađih, ali i onih koje su premašile sedmu deceniju. Te najstarije najčešće izdržavaju kaznu zbog ubistva supružnika, a većina njih je pre toga godinama bila žrtva nasilja.

Maloletne prestupnice svoje grehe takođe okajavaju u Požarevcu. Za razliku od njih, mladići od 16. do 18. godine koji su osuđeni na zatvor kaznu izdržavaju u Kazneno-popravnom zavodu kod Valjeva. Ovaj kazamat s jedne strane okružuje reka Obnica, a s druge šuma i proplanci. Ova ustanova je specijalizovana za izvršenje kazne maloletničkog zatvora, jedine krivične sankcije koja se može izreći počiniocima krivičnih dela uzrasta starijih maloletnika. Kazna maloletničkog zatvora ne može biti kraća od jedne godine, niti duža od 10.

ZAVOD je počeo s radom 1965. godine, kao namenski koncipirana ustanova za određenu kategoriju počinilaca krivičnih dela i planiran je kao specijalizovana ustanova za tretman ove kategorije maloletnika s teritorija pet nekadašnjih republika SFRJ, izuzimajući Sloveniju. Kapacitet Zavoda je do 250 mesta, a prosečno brojno stanje je 160 osuđenih i 20 pritvorenika. Svi objekti se nalaze u zatvorenom delu Zavoda, osim istražnog zatvora i farme, smeštene u selu Gornja Bukovica.

Pored paviljona za dnevni boravak i spavanje, postoje kuhinja s trpezarijom, stacionar i ambulanta, kantina, dnevni boravak sa kafeom, dom kulture sa salom od 250 mesta, škola, prostorija za verske obrede...

Oni koji to žele, a stekli su tu privilegiju, mogu da se bave zanatom. U ovom maloletničkom zatvoru proizvode se sanitarni kontejneri, kiosci raznih tipova, portirnice za potrebe službe obezbeđenja, pokretne terenske kućice, kontejneri za građevinske firme i granične prelaze, rekviziti za uređenje dečjih igrališta... U ovom trenutku zatvor u Valjevu "ugostio" je 242 maloletnika.

SIVI DOM

VASPITNO-POPRAVNI dom u Kruševcu osnovan je 1947. godine i jedna je od najstarijih ustanova ovog tipa na Balkanu. Te godine primio je u svoje okrilje i prve "stanovnike". Prvi maloletnici bili su upućeni iz kazneno-popravnih domova, a osim njih, u ustanovi su bili smešteni i maloletnici kojima nije bila izrečena vaspitna mera ili kazna već su zbog delinkventnog ponašanja prihvatani sa ulica većih gradova iz svih drugih krajeva tadašnje države.

U ovoj ustanovi su maloletni izvršioci krivičnih dela sa navršenih 14 godina (zakonski minimum krivične odgovornosti), a vaspitna mera se može realizovati do navršene 23 godine života (zakonski maksimum). U zavisnosti od toka realizacije programa tretmana maloletnika, prevaspitanja i resocijalizacije, vaspitna mera može trajati od jedne do pet godina.

Struktura krivičnih dela koje čine maloletnici značajno se promenila u toku protekle decenije. U početku su to uglavnom bile sitne krađe i razbojništva, a poslednjih godina sve veći broj maloletnika ima iskustva s drogama. Mnogi od njih su već formirani narkomani sa izmenjenom psihičkom strukturom ličnosti. U ovom domu može da se smesti 400 delinkvenata, ali ih je stotinak. Prosečno brojno stanje u ovoj ustanovi iznosi 105 maloletnika. I oni mogu da se bave zanatima i poljoprivredom.