Kućni zatvor za lakša nedela

BROJ osuđenika i pritvorenika u poslednje dve decenije porastao je više od tri puta. Prema poslednjim, nezvaničnim podacima, broj ljudi iza zatvorskih zidina je oko 10.000, odnosno za hiljadu više od kapaciteta.

Prenaseljenost je i dalje problem zatvorskog sistema, posebno ukoliko se poredimo sa zapadnim zemljama. Ako se pak poredimo sa Istočnom Evropom i ostatkom sveta, stanje nije toliko kritično. Ipak, standardi kažu da bi svaki zatvorenik trebalo da ima četiri kvadratna, odnosno osam kubnih metara prostora za sebe. Veliki broj osuđenih i pritvorenika to nema. Zatvorski kapaciteti su stari i ruinirani, što otežava održavanje dobrih higijenskih uslova. Osuđenici nisu dovoljno angažovani, što im umanjuje mogućnost socijalizacije po izlasku na slobodu. Mnogi se ne snađu, pa ubrzo počine novo delo i vraćaju u sredinu na koju su se, koliko god zvučalo apsurdno, navikli. Broj povratnika veći je od 60 odsto.

Zaštitniku građana Saši Jankoviću najviše pritužbi osuđenih stiže zbog zdravstvene zaštite. Kako kaže, izražen je nedostatak broja lekara u zatvorima, a sa njihovim nedovoljnim brojem nemoguće je pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

STATISTIKA, inače, kaže da najveći broj osuđenika u zemlji izdržava kaznu zatvora između tri i pet godina. Kazne od 40 godina služi njih sedamdesetak, a između 20 i 40 za 10 više. Najveći broj ljudi osuđen je za teške krađe, zloupotrebu droga, razbojništvo, ubistvo i pokušaj ubistva. U porastu je broj teških krivičnih dela sa elementima nasilja (svirepa ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, silovanja, nasilja u porodici i nad maloletnicima), a počinioci su sve mlađi i sve češće boluju od bolesti zavisnosti, pre svega narkomanije.

Međutim, ni država ne sedi skrštenih ruku. U poslednje tri godine renovirani su mnogi zatvori, a uskoro će biti izgrađena i dva sasvim nova - u Pančevu (kapacitet 500 osoba) i Kragujevcu (kapacitet 400 osoba).

Lane je završena rekonstrukcija KPZ za maloletnike u Valjevu, zatim rekonstrukcija paviljona C u niškom zatvoru, sanacija krova, renovirane su samice u istražnom odeljenju, škola, kompletno je rekonstruisana i oslikana zavodska crkva. U radovima na crkvi učestvovali su i osuđenici. Rađeno je i na zatvorima u Užicu, Zabeli (sređena zgrada za smeštaj starih i lica sa posebnim potrebama), Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, renovirano je šest od 12 blokova u CZ, delovi Specijalne zatvorske bolnice. Rađeno je na objektu otvorenog tipa u Subotici, na Paliću, za smeštaj 50 "slobodnjaka""

Tokom 2012. počeo je sa radom novi zavod zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem u Padinskoj seli (kapaciteta 450 mesta).

USKORO počinje i rekonstrukcija KPZ za žene u Požarevcu, kao i izgradnja novih objekata: u Osnovnom zatvoru u Leskovcu - ceo novi kompleks zatvorenog tipa, jedan paviljon u Sremskoj Mitrovici i tri u Zabeli. Ovim radovima kapaciteti će se proširiti za još 700 mesta.

Za dve godine takođe je otvoreno 25 kancelarija za alternativne sankcije, u svakom gradu u kome se nalazi sedište Višeg suda. U poslednjih šest godina, od kada postoje alternativne sankcije, kroz ovaj sistem prošlo je više od 4.000 ljudi. Iz godine u godinu, broj se povećava. Tako je poslednjeg dana 2011. pod alternativnim kaznama bilo svega 200 njih, a na kraju 2015. broj je premašio 1.000. Na dan 22. juna ove godine bilo ih je ukupno 1.031.

Najviše ljudi biva osuđeno na kućni zatvor bez elektronskog nadzora. Slede kućni zatvor sa nanogvicom i kućni pritvor, zatim rad u javnom interesu, i na kraju uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

PRVA elektronska nanogvica stavljena je 5. januara 2010. Mada su skeptici mislili da sankcije nalik onima iz američkih filmova neće zaživeti, sudije su, prvo stidljivo, a zatim sve više, počele da izriču i ovu vrstu kazne. Tako štede državni budžet, jer jedan osuđenik iza rešetaka košta dnevno između 1.000 i 1.500 dinara. Osim toga, alternativne sankcije pomažu rasterećenju zatvorskih kapaciteta.

Ovakva kazna izriče se samo za lakša krivična dela, koja se kažnjavaju do godine dana zatvora. Elektronski nadzor se uglavnom određuje osobama koje ranije nisu osuđivane i koje su priznale izvršenje dela, a posledice su takve da se i bez zatvora može ispuniti svrha kažnjavanja.

Oni koji izdržavaju kućni zatvor mogu da se školuju, izlaze na ispite, idu na lekarske preglede ili bolničko lečenje. Među prvima koji je u Srbiji priznao krivicu u zamenu za godinu dana zatvora kod kuće uz nanogvicu bio je Nikola Dimitrijević. Tužilaštvo ga je teretilo da je Darku Šariću omogućio da preuzme većinsko vlasništvo nad preduzećem "Mitrosrem".

ODLUKOM beogradskog Trećeg osnovnog suda, petoro okrivljenih za prikrivanje Marka Milićeva posle saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao Luka Jovanović (slučaj "Kantrimen"), osuđeno je na kazne kućnog zatvora od četiri do 10 meseci, na koliko su se nagodili sa tužilaštvom uz priznavanje krivice.

Nedavno je, posle oslobađajuće presude, nanogvica skinuta Maji Adrovac, koju je tužilaštvo teretilo za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka. Ona je provela devet meseci u pritvoru i dva u kućnom pritvoru, uz elektronski nadzor. Nanogvicu su nosili i biznismeni Marko Mišković i Miroslav Bogićević.

Nanogvica je "krasila" zglobove i poznate pevačice Svetlane Cece Ražnatović i njene sestre Lidije Ocokoljić, koje su još 2011. osuđene na godinu, odnosno pola godine kućnog zatvora, zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom prodaje 10 fudbalera FK Obilić. Ceca je osuđena i zbog posedovanja 11 pištolja. Kazna je podrazumevala i vraćanje 1,5 miliona evra u državni budžet.

Nanogvicu je nosio i Milo Đurašković, vlasnik "Nibens grupe", kao i Ljubiša Buha Čume, koji je sklopio nagodbu sa Trećim osnovnim tužilaštvom da, uz priznanje da je napao policajce i suprugu, bude osuđen na godinu dana zatvora. Iza toga, Buha je kaznu služio u Padinskoj skeli.