Crnogorci vladaju Aljaskom

Boraveći u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u Pitsburgu, gradu gde su utemeljene srpske organizacije početkom prošlog veka, dr Krinka Vidaković Petrov je napisala iscrpnu istoriju naših iseljenika u novom svetu. Ona otkriva zanimljivu biografiju Jovana Gregovića iz Nevade, koji je u 19. veka počeo da se bavi politikom. Dokumenta govore da je on od 1898. godine bio poslanik u skupštini države Nevade, što znači da je bio i prvi srpski senator u Americi. U isto vreme, Gregovićev savremenik Jovan Ljubibratić biran je za gradonačelnika grada Bjuta u Montani, gde je živela jaka srpska kolonija.

Sličnu političku istoriju ispisivali su i Srbi u dalekoj i hladnoj državi Aljasci. Ovaj severni deo SAD postao je američko vlasništvo 1867, a status savezne države dobio je 1959. godine. Za doseljenika Jovana Džona Hajdukovića se i danas smatra da je bio prvi srpski osvajač Aljaske, koji je ovu zemlju 1901. godine nazvao po svom zavičaju - Bela Crmnica. Od kraja 19. veka na Aljasci žive srpske porodice Ljepava, Janković, Kecojević, Gregović, Stepović, Batrović i Dapčević.

U muzeju Jovana Hajdukovića, koji je rođen 1879. u Crnoj Gori, zapisano je da je u svet ledene pustinje stigao iz crnogorskog sela Utrg 1903. Ostavio je ženu i ćerku u zavičaju, da bi u tuđini zaradio novac za njihov bolji život. Bio je kopač zlata, lovac i trgovac u delti reke Tanane, snabdevao je hranom Indijance i čuvao ih. Živeo je u Ferbanksu, a politikom se bavio utoliko što je išao kod američkog predsednika i tražio da beli ljudi ne ubijaju životinje osim ukoliko im ne ugroze život. Bio je neka vrsta preteče sadašnjih društava za zaštitu životinja. Pregovarao je sa Indijancima i zadobio njihovo poverenje, pa su ga oni najpre proglasili za svog poglavicu, a potom i za šerifa u Ferbanksu - piše u njegovoj biografiji u spomenutom muzeju.

Imao je dva motela, "Kuća na putu" i Rikas Roadhouse state park. Prodao ih je 1923. godine, posle čega je otvorio školu i posvetio se obrazovanju Indijanaca. Jovan Hajduković se nikada nije vratio u zavičaj. Umro je 1965. godine u SAD.

Njegovi potomci su danas biznismeni i ne bave politikom. U znak sećanja na njihovog dedu, Amerikanci su brda oko Ferbanksa nazvali planina Hajduković.

- Marko Majk Stepović je bio jedan od prvih tragača na Aljasci i sindikalni aktivista. Rođen je u Boki 1898, ali se u mestu Gresno pojavio 16 godina kasnije. Imao je nadimak Mudri Majk, jer je uspešno predvodio štrajkove rudara. Kada se obogatio, odselio se u Saratogu (1941) i bavio se voćarstvom. Jednom prilikom je, pedesetih godina, ugostio glumca Ronalda Regana u svom domu. Njegov sin Majk Stepović junior postao je prvi guverner Aljaske 1957. godine. Bio je prvi Srbin koji je izgradio uspešnu političku karijeru u SAD - kaže, za "Novosti", profesor Vladimir Grečić.

Mlađi Stepović je rođen 1919. godine u Ferbanksu. Završio je studije umetnosti na Gonzaga univerzitetu i prava na Univerzitetu Notr Dam. Od oca Marka naučio je veštinu pregovaranja sindikalaca i gradskih političara. Bio je učesnik i heroj veteran Drugog svetskog rata. Po dolasku iz rata, nametnuo se kao vrhunski pravnik u Ferbanksu. Oženio se predivnom brinetom Matildom Baričević iz Portlanda, koja mu je rodila trinaestoro dece. Kada je, sredinom pedesetih, kao član Republikanske stranke mlađi Stepović izabran za gradskog advokata, počeo je aktivno i zvanično da se bavi politikom.

- Postavljen je za guvernera Aljaske zvaničnom proklamacijom Dvajta Ajzenhauera, tadašnjeg predsednika SAD. Stotine ljudi iz Ferbanksa dočekalo je Majka Stepovića kada je 20. maja 1957. godine stigao avionom "Pan Amerikena" iz Vašingtona na aerodrom u Ferbanksu. Majkl Stepović je imao 39 godina kada je postao prvi guverner Aljaske rođen u ovoj američkoj državi. Pozdravila ga je počasna paljba iz 17 topova, muzika gradskog orkestara i parada organizovana u njegovu čast. Teritorijalna policija je predvodila paradu koja je prošla kroz ceo grad - priča dr Vladimir Grečić.

Vladar Aljaske mlađi Stepović bio je naredne četiri godine. Po isteku mandata guvernera Aljaske bio je činovnik državne administracije u Beloj kući i u Senatu SAD. Kada je izgubio izbore za guvernera Aljaske (1966), vratio se advokaturi i životu u Ferbanksu. Dobio je počasni doktorat Univerziteta Aljaska (2009). Umro je 2014. godine, kada je otišao da obiđe sina Nikolu Stepovića, čuvenog košarkaša u San Dijegu. Sahranjen je uz državne počasti u Ferbanksu.

Jedan drugi Srbin iz Crne Gore, visoki Jovan Džon Batrović, bio je, takođe, ugledna politička ličnost u Ferbanksu. A Savov sin Jovan Džon Dapčević bio je čak pet puta biran za guvernera Aljaske.

- Dapčević je rođen 1926. u Pensilvaniji, ali se školovao u Džunau na Aljasci. Bio je pravnik i član Demokratske partije. Radio je kao službenik Javne kancelarije države Aljaske, pa kao šef kabineta guvernera Stiva Kovpera, direktor Penzione uprave i direktor Budžetske komisije. Zahvaljujući uticaju srpske kolonije, 1960. godine postao je guverner Aljaske - piše u knjizi "Srbi u Americi".

Tokom dve decenije rada kao guverner, Jovan Džon Dapčević uzdigao je Aljasku u razvijenu državu, a grad Džunau podigao na zavidan nivo u čitavoj Americi. U međuvremenu, Dapčević je bio predsednik Demokratske partije Aljaske i član Centralne uprave stranke u Vašingtonu.

- Njegov sin Marko Dapčević, koji je rođen 1969. godine u Sitki, takođe se bavi politikom. Sin guvernera Aljaske završio je gimnaziji i upisao 1987. studije na Univerzitetu Oregon. Diplomirao je tehnologiju automobilske industrije na Državnom koledžu u Eugenu. Radio je u Državnoj pošti SAD. Na izborima 2000. postao je delegat Skupštine grada. Godine 2004. izabran za gradonačelnika, a 2006. godine je reizabran za prvog čoveka grada Sitka - kaže dr Vladimir Grečić.

Republikanac Marko Dapčević je kao gradonačelnik Sitke modernizovao gradski vodovod, razvio turizam i stanogradnju. Uveo je ekološku zaštitu grada. Kandidovao se za državnog tužioca grada Sitka 2007. godine, ali je izgubio. Potom je postao član Komisije UN za ekologiju na Aljasci, gde i danas živi.