Teška iskušenja jednog gradonačelnika

MEĐU članovima Demokratske stranke Amerike najuglednija srpska ličnost je bivša kongresmenka Melisa Bin. U politiku je ušla 2000. godine kao saradnica demokratskog kandidata Lensa Presla na izborima za poslanika u Čikagu, bez naročitog političkog iskustva.

Učestvovala je na izborima u državi Ilinois 2002. i 2004. godine. Dva puta je pobedila republikanskog kandidata Fila Krana propagirajući politiku socijalne i zdravstvene zaštite stanovnika. Potom je uspešno vodila partijsku kampanju za Džordža Buša, zatim je pomagala na političkom uzdizanju Baraka Obame u čikaškoj regiji, kada je on agitovao za ulazak u Senat.

Na američkim izborima pobedila je tri puta i kao predstavnik 8. distrikta države Ilinois ušla u Kongres SAD. Kao kongresmen od 2005. do 2011. godine bila je član Komiteta za finansije i Komiteta za mali biznis. Melisa Bin se zalagala za uravnotežen budžet i jake bezbednosne mere za decu na internetu.

- Jedan od razloga što sam došla u Kongres je da se stvarni svet svede na što manji rizik i da naša deca imaju perspektivu - govorila je.

Ujedno je bila i član koalicije "Nova demokratija", član Srpskog kokusa i profesor Univerziteta "Ruzvelt" u Čikagu.

Kao srpski patriota isticala se zalaganjem za odbranu srpskog naroda i crkve i javno je istupala protiv politike svoje Demokratske stranke i SAD prema Srbiji. I danas se aktivno zalaže za jačanje privrednih i poslovnih veza između Srbije, srpske dijaspore i američkih kompanija kao predsednik Ekskluzivnog poslovnog i političkog kluba u Čikagu i grupe "Žensko liderstvo".

ROĐENA je u Čikagu 1962. godine kao treće dete u porodici Amerikanke i Srbina. Potomak je Viktorije i Vidaka Luburića, doseljenika iz Belice, koji je kao inženjer i vlasnik građevinske firme zidao srpske crkve po SAD. Odrasla je u naselju Park Ridž pored Crkve Svetog preobraženja, u kojoj je igrala folklor, svirala na fruli u grupi "Tamburica.

Završila je Oukton koledž 1982. i Univerzitet "Ruzvelt" 2002. Čitavo vreme studija biznisa i marketinga je radila, jer je imala vlastitu konsultantsku firmu. Udata je od 1985. godine za Alena Bina i majka je dve kćerke, Viktorije i Mišel Bin. Radi u banci "Morgan Čez" kao direktor za Srednju Ameriku.

Kao kongresmenka Melisa Bin je upamćena kao jedna od onih 13 odsto žena u Kongresu koja se uspešno bavila problemima porodice i roditelja, posebno majki. To je njena politička platforma za naredne izbore. Melisa Bin ima ozbiljne političke ambicije. U njenom okruženju se ozbiljno razmišlja o tome da se u skoroj budućnosti pojavi kao kandidat za predsednika SAD.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio je Melisi Bin 2013. godine Orden srpske zastave trećeg stepena za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje Amerike i Srbije.

POLITIČKU karijeru kao demokrata izgradio je i Dragan Živadinović (alijas Danijel Bojer), koji je bio savetnik u Demokratskoj stranci za manjinska pitanja u Čikagu. I devedesetih godina bio je predsednik organizacije Demokratske stranke van SAD.

Jovan Džon Pavić iz Viskonsina kao demokrata bio je čelnik stranačkog odbora u Čikagu. Kandidovao se 2005. godine za Kongres države Ilinois. Pavić je završio srednju školu u Lensingu, a koledž Sent Norbert u Diperu, diplomirao je međunarodne odnose na Univerzitetu Viskonsin i specijalizovao pravo na Lojola univerzitetu.

Poslovnu i političku karijeru Jovan Pavić je započeo kao pravnik, a nastavio kao službenik FBI u Minesoti. Radio je u Haškom tribunalu kao pravni zastupnik Srba iz Republike Srpske 2002. godine. Zaposlio se potom u CIA, gde je radio u Direkciji za antiterorističke operacije. Bio je kao pravnik CIA službeno na Kosmetu i u BiH.

MARKO Sokolić takođe je pravnik, koji je kao demokrata uspeo da postane gradonačelnik Fort Lija. Sokolić je rođen u ovom gradu 1963. godine. Završio je srednju školu i igrao košarku i bejzbol za tim Nju Džersija. Diplomirao prava na Univerzitetu "Rutger", a doktorirao je na Seton Hol univerzitetu. Advokat i političar po profesiji, direktor je "Ban korporacije" u Nju Džersiju.

Radio je za Gradsku upravu varoši Fort Li. Biran je dva puta 2007. i 2011. godine za gradonačelnika. U javnost je dospeo pre dve godine kada ga je guverner Kris Kristi prozvao i rekao da je "idiot i mali Srbin", jer je gradonačelnik Marko Sokolić javno rekao da je "most koji vodi ka Njujorku zatvoren posle odluke Krisa Kristija".

Celi skandal je dobio i etničku dimenziju, pošto se u jednom od mejlova do kojih su mediji došli pominje i da će nastupiti "teški dani za malog Srbina", gradonačelnika Marka Sokolića.

MARKO Ugrinović, srpski lobista, rođen u Makedoniji 1923. godine, u SAD je koristio ime i prezime Majkl Menard. Bio je činovnik u Stejt departmentu. Škole je završavao u Sarajevu i Beogradu, a u Ameriku je dospeo 1946. godine kao "raseljeno lice". Radio je u čeličanama države Viskonsin i studirao prava. Od 1948. do 1952. godine bio je u Vojsci SAD. Kao član i predsednik KSU, devedesetih se upustio u medijski koštac sa albanskim, hrvatskim i muslimanskim lobijem u Vašingtonu.

Stevan H. Katić, Gregor Rusović i Aleksander Aleks Mačeski u SAD su politike ličnosti i članovi američke elite, ali ujedno i počasni konzuli Republike Srbije. Mačeski je potomak Srba iz Like. Rođen je kao Aleksandar Mačetić 1927. godine u Klivlendu. Diplomirao je mareketing i biznis na Državnom univerzitetu u Klivlendu, čiji je danas počasni doktor nauka. Ima i diplome Pravnog univerziteta Akron i Hajdelberg koledža.

Osnivač i vlasnik dnevnog lista The Plain Dealer, koji je vodio od 1960. do 2006. godine i u kome je devedesetih objavljivao istinu o raspadu SFRJ i srpskom narodu. Vlasnik je i direktor kompanije Alex Machaskee & Associates.

Kao lokalni političar član je uprave Muzeja umetnosti, Opere i Simfonijskog orkestra, predstavnik humanitarne organizacije IOCC u Klivlendu, član uprave Teološkog fakulteta "Sveti Vladimir" u Njujorku. Član je Reda Svetog Jovana iz Jerusalima i član KSU. Sredinom 2006. bio je na čelu delegacije KSU i SPC koja je imala sastanak u Beloj kući sa Berijem Džeksonom, političkim savetnikom predsednika Džordža Buša.

ALEKSANDER Aleks Mačeski je osnivač Srpske bašte u Klivlendu sa spomenicima srpskim velikanima. Član je Fondacije "Studenica" iz San Franciska i Srpskog instituta iz Vašingtona. Počasni je konzul Srbije u državi Ohajo i organizator susreta Borisa Tadića i Ivice Dačića sa čelnicima Ohaja.

Mačeski je dobitnik je Whitney M. Young nagrade za humanost, Medalje časti Elis ajland 1999. godine, nagrade Zlatna vrata i priznanja "Svetski lider 2005" Svetskog trgovačkog centra za unapređenje međunarodne saradnje i humanizam. Dobitnik je i Medalje čovekoljublja Srpske crkve i Ordena Vuka Karadžića od Ministarstva dijaspore Srbije. Primljen je u Kuću slavnih biznismena države Ohajo 2001. godine.