Početak medijsko-političkog trilera

GLAVNI tekst na drugoj strani "Večernjih novosti" u sredu 24. septembra 1986. imao je nadnaslov u dva reda: "Šta crta a šta precrtava nacrt Memoranduma Komisije Srpske akademije nauka i umetnosti". Ispod njega stajao je sugestivni naslov "Ponuda beznađa", upadljivo plasiran i na naslovnoj strani.

Iza ove pažljivo birane redakcijske opreme krio se tekst kojim su prvi put na svetlo dana izneti delovi iz nedovršenog Memoranduma SANU. Već sutradan, na istom mestu u listu našao se i drugi tekst "I AVNOJ je bio lažiran". Objavljivanjem članka u dva nastavka koji je napisao i potpisao tadašnji član redakcije "Novosti" Aleksandar Đukanović počeo je jedan od najpoznatijih medijsko-političkih trilera u bivšoj Jugoslaviji.

Sam Đukanović nije sakrio da je tekstove napisao na osnovu nezavršene verzije Akademijinog dokumenta.

"Među članovima SANU i po beogradskoj kulturno-političkoj čaršiji šeta prednacrt dokumenta o stanju u jugoslovenskom društvu", piše Đukanović.

"Po zamišljenoj proceduri sinoć je akademijina komisija na čelu sa potpredsednikom SANU Antonijem Isakovićem trebalo da odluči o konačnijem izgledu teksta i njegovom eventualnom dostavljanju Predsedništvu Akademije na usvajanje i objavljivanje. Tekst od 70 kucanih stranica, međutim, čita se i prepričava i zaslužuje osvrt i pre nego što dobije zvaničnu formu i konačni sadržaj. Suviše je u njemu nacionalizma, nenaučne nacionalističke i politikantske zapenušanosti da se ne može ostaviti bez ocene iako još nije završen".

STARIJI novinari "Novosti" dobro se sećaju trenutka kada je Memorandum stigao u redakciju i kako se našao na stranicama novina.

"Glavni urednik 'Večernjih novosti' bio je u to vreme Ilija Borovnjak. Aca Đukanović pojavio se jednog dana sa 'ekskluzivom'. Doneo je sa sobom neki tekst, otkucan na pisaćoj mašini, ukoričen u plave korice. Kako je materijal bio obiman, nekolicina mlađih novinara iz Unutrašnjopolitičke rubrike pomagala mu je u prekucavanju teksta iz plave sveščice. Ubrzo se čulo da je reč o Memorandumu SANU, za čije su postojanje bolje obaveštene kolege već znale. Osećali smo da je taj tekst važan, ali mu nismo pridavali veći značaj. Titrala je, međutim, slutnja da će neki veći đavo da iz toga izađe", prisećaju se članovi tadašnje redakcije "Novosti".

Autor članaka, komentatorski intoniranih, žestoko se obrušio na spis akademika. Njegova ideološki budna čula, shodno tadašnjem vremenu, posebno je zaparala rečenica Memoranduma u kojoj se ističe "silno aktuelizovan težak položaj srpskog naroda".

"Celina nacrta memoranduma i najveći deo stavova u njemu ne mogu da izdrže ozbiljnu naučnu analizu. Oni nisu ni novina u odnosu na dosad poznate nacionalističke i antikomunističke parole i ocene. Kao da ovaj tekst nisu pisali akademici, već akademci kojima nacionalistički vetar kapu nosi. Autori nacrta pretvaraju nauku u politikantstvo, naciju u nacionalizam, istoriju u kriminalni roman, praksu u bezakonje, a budućnost u beznađe", navedeno je u prvom članku "Novosti", koji će već sutradan komentarisati cela Jugoslavija.

ĐUKANOVIĆ, pre nego što će preneti bilo šta iz memorandumskog teksta, poentira, pa i presuđuje:

"Dva su barjaka pod kojim njegovi autori pozivaju na otvaranje očiju. Jedan je nacionalizam, a drugi država. A sve to zajedno zvuči na mnogim stranicama kao novi poziv na bratoubilaštvo i novo prolivanje krvi".

Autorima Memoranduma zamereno je da su napisali nacionalistički i antikomunistički program, koji "u novoj formi i starim argumentima poziva "Srbe na okup". Zbog iznete surevnjivosti prema Titu i Kardelju, akademike Đukanović poredi sa Milanom Nedićem, ali i Šimom Đodanom i "drugim istaknutim maspokovcima".

Pod ideološku lupu, osamdesetih godina često korišćenu i oko mnogo manjih stvari, u Đukanovićevim tekstovima stavlja se i deo Memoranduma koji se bavi prilikama u Hrvatskoj i tamošnjem položaju Srba.

"Da bi svakom građaninu bilo jasno da tekst Isakovićeve komisije predstavlja jedan šovinistički vir, potrudili su se sami autori konstatujući da izuzimajući period postojanja NDH Srbi u Hrvatskoj nikada u prošlosti nikada nisu bili toliko ugroženi koliko su danas".

MEMORANDUM SANU, jedan od najkontroverznijih dokumenata nastalih u predvečerje raspada Jugoslavije, istina nekompletan i sirov, izašao je na svetlo dana. Dva teksta "Večernjih novosti" sa izvodima i Đukanovićevim kritičkim osvrtom izazvala su ogromnu reakciju u gotovo svim republikama. Zlokobna jugoslovenska Pandorina kutija je otvorena. Iz nje će u godinama koje će uslediti biti pušteni međunacionalni sukobi, otvoreni separatizam, raspad države, građanski rat...

Odakle "Novostima" Memorandum - pitanje je koje je obeležilo burne septembarske dane na jugoslovenskoj političkoj sceni. Olujni talas pojačalo je i pisanje beogradske "Politike" i "Politike ekspres", kao i zagrebačkog "Vjesnika", čije su se redakcije na prvu loptu uključile u potragu za informacijama, komentarima, tumačenjima... Uredništvo "Novosti", zatečeno prvim odjecima i reakcijama, od koje su najžešće stigle iz Hrvatske, na prvu loptu se branilo da je rukopis mogao da se nađe na više mesta u Beogradu, uključujući i Udruženje književnika Srbije.

Poznavaoci društvenih prilika osamdesetih godina sećaju se da su prvi primerci Memoranduma počeli da kruže Beogradom desetak dana pre nego što su njegovi izvodi objavljeni u "Novostima". Uži krug "pravih ljudi" uz pravu vezu do geštetner kopije ovog teksta mogao je da dođe, između ostalog, i u Francuskoj 7, tačnije u restoranu Kluba književnika. Postoje svedočenja da su ga prodavali i kolporteri koji su držali omladinsku i revijalnu štampu. Najčešće su to bili "falš" primerci - loše kopije ili samo pojedini, mahom nečitki, delovi ovog teksta.

SUTRA: Krađa u stanu akademika Đorđevića