Opasna tumačenja raspada države

ISTORIČARI se, bez obzira na različito sagledavanje bliže istorije, danas uglavnom slažu da je uticaj Memoranduma SANU na raspad Jugoslavije precenjen. Ona se nezaustavljivo kretala ka svom kraju, a potrebe da se ona reformiše ili prosto rasformira bili su svesni i njeni lideri. Dokument SANU nije ključno doprineo njenom padu, ali jeste ustalasao decenijama taloženo nezadovoljstvo i razočaranje srpskog naroda državom u kojoj je živeo.

Nevezano za to, pune tri decenije kolaju priče o "zlokobnom", "kontroverznom", "ratnohuškačkom" tekstu srpskih akademika, koji je razbuktao srpski nacionalizam i koji je zakovao prvi klinac u jugoslovenski kovčeg. Zajedničkoj državi, zbog spleta razloga, bližio se istek roka trajanja, i ona u vreme nastanka Memoranduma postoji samo na papiru.

NA RASPAD SFRJ su uticale brojne unutrašnje, ali i međunarodne okolnosti. Sve veće pukotine u Istočnom bloku i tehnološka revolucija na Zapadu sve snažnije su najavljivale globalnu prekompoziciju sveta u kojoj je Jugoslavija gubila značaj koji je imala do tada. To je i vreme vrhunca njenih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema. Njena evolucija primakla se tački definitivnog loma. Pravila jugoslovenske igre, onako kako su ih odredili Tito, Kardelj i KPJ definitivno više nisu bila ista.

"Memorandum, ako ga tako posmatramo, bio je vesnik demokratičnosti jugoslovenskog društva. On je prvi put otvoreno pokazao da u tabuiziranom odnosu Srba i Hrvata nešto ne štima. Poređenja radi, slovenački Memorandum prepun je šovinističkih ispada, koji ni danas ne bi bili prihvaćeni. U tekstu članova SANU toga nema", navodi istoričar Predrag Marković.

PREGRUPISAVANjE aktera svetske scene, po mišljenju hrvatskog publiciste i istraživača raspada Jugoslavije i sukoba Srba i Hrvata Darka Hudelista, čini milje rođenja Memoranduma. Pojavu ovog dokumenta on posmatra u svetlu priprema za konačno rušenje komunizma koje su preduzele tehnološki već superiorne SAD u saradnji sa Vatikanom. U svojoj knjizi "Rim a ne Beograd", čiji se izlazak iz štampe očekuje, on tvrdi da se iza ove namere krila idejna osovina američkog geostratega Zbignjeva Bžežinskog i pape Jovana Pavla Drugog, koja je ojačala ulogu Katoličke crkve i nacionalnih pokreta katolika u Evropi, usmerene protiv komunizma i zvaničnog ateizma čiji je bastion bio SSSR.

Hudelist tvrdi da je ovaj plan u Jugoslaviji realizovan kroz jubilejski pokret Katoličke crkve u Hrvatskoj pod nazivom "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata", koji je trajao od 1975. do 1984. godine, a svoju kulminaciju imao na skupu u Mariji Bistrici pred 400.000 katoličkih vernika. To je, kako navodi zagrebački publicista, predstavljala predigra referendumu iz 1991. godine.

Srpski intelektualci uviđajući da se svet nepovratno menja morali su da povuku potez. Kako su srpsku političku scenu, i na strani režima i opozicije, činili ljudi okrenuti komunizmu, kome je već bila napisana smrtna presuda, epilog je bio očekivan i neslavan.

GODINU u kojoj se pojavio Memorandum SANU pored Halejeve komete i katastrofe u Černobilju, obeležila je i "glasnost" Mihaila Gorbačova, čiji je cilj bila modernizacija Sovjetskog Saveza i hvatanje koraka u hladnoratovskoj borbi. Za efikasnim reformama i izlasku iz krize tragala je i jugoslovenska vlast, ali bez opipljivih rezultata. Država nije imala snage da sprovede rapidnu reformu ustavnog sistema, već je klizila ka svom definitivnom sunovratu.

"Dokument koji nije prihvaćen ruši zemlju u kojoj građani gledaju generala Špegelja, dokumentarne filmove o švercu oružja i zveckanju njime, prisustvuju ideološkim papazjanijama, otvorenim marševima pod simbolima nekih očito nezaboravljenih vremena, beskonačnim raspravama na plenumima i 'CK-ima', maratonskim prenosima međusobnih optuživanja, i slično. Očito se u toj balkanskoj idili iščekivao samo dokument SANU, pa da se u krene strašnu i kolektivnu tragediju krene. Neodgovorno, naivno i opasno", ne bez ironije danas konstatuje predsednik SANU Vladimir Kostić.

Od prvog dana izlaska na javnu scenu Memorandum je mnogo više komentarisan nego što je čitan. I danas vlada utisak da je o njemu sve poznato i da se o njemu nema išta novo što se o njemu može reći osim već poznatih okoštalih i izlizanih matrica. Naprotiv, rasvetljavanje njegove pojave u kontekstu globalnih evropskih gibanja i odnosa u Jugoslaviji, tek predstoji.

POSLE višegodišnjeg Akademijinog odbacivanja nacrta Memoranduma, zaokret je napravljen tek aprila 1993. godine. Predsedništvo SANU, suočeno sa velikim brojem njegovih upotreba i zloupotreba, donelo je odluku da stane iza ovog teksta, objavi ga i ponudi svoje viđenja afere koju je izazvao. Rezultat je postignut knjigom "Memorandum SANU - odgovor na kritike", koju su napisali akademici Kosta Mihailović i Vasilije Krestić.

"Sada, kada su se najverovatnije svi koji su imali želju i potrebnu da izreknu sud o SANU i Memorandumu iscrpli u ocenama, iskazima i napadima, Akademija je odlučila da se oglasi. Ona smatra da je najbolji odgovor svima koji su je napadali zbog Memoranduma objavljivanje integralnog teksta tog dokumenta, ne samo na srpskom, nego i na engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Objektivan čitalac, upućen u probleme vezane za političke prilike u Jugoslaviji sam će moći da oceni koliko su neosnovani, iskonstruisani i zlonamerni napadi na SANU kao razbijača Jugoslavije i ratnog podstrekača", kaže se u predgovoru ovog izdanja.

SVEDOČANSTVO O ISKUŠENjIMA SRBA

Od šesnaest akademika koji su činili radnu grupu za pisanje Memoranduma njegovu tridesetogodišnjicu dočekala su samo dvojica - Ljubiša Rakić i Vasilije Krestić. Oni i danas tvrde da je umesto razbijanja Jugoslavije njihov osnovni motiv bio doprinos njenom očuvanju. Afera koju je izazvao u već poljuljanoj državi, i svi efekti koje je proizveo, prema njihovom mišljenju, čine paradigmu moći propagande i kreiranja drugačije realnosti.

Memorandum SANU svedočanstvo je iskušenja kroz koja je prolazio srpski narod u svojoj istoriji. Ovaj tekst važan je i nauk o nezaustavljivosti istorijskih procesa, ali i lekcija koja pomaže boljem razumevanju izazova koji su pred današnjom Srbijom.