Bosna je danas zapadni protektorat

KADA sam krajem septembra 2015. godine u Džordžiji posetio Džimija Kartera, izgledao je na prvi pogled vrlo dobro, ali se intimno osećao loše. Nije pristajao da ode u bolnicu na hemoterapiju zbog kancera koji mu je otkriven tokom leta.

Srdačno smo se pozdravili i kratko popričali o danima kada smo 1994. godine zajedno doneli prvi mir Srbima, muslimanima i Hrvatima u Bosni, koji je trajao skoro četiri meseca. Taj mir je bio preteča Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. godine, koji je sklopljen u vojnoj bazi.

- Učinio sam najbolje što sam mogao u tom vremenu za Srbe! Doneo sam mir - rekao mi je Džimi Karter.

U svojoj najnovijoj knjizi "Ispunjen život", koja je objavljena početkom leta 2015. godine bivši američki predsednik Karter otvoreno je priznao da pamti Srbe sa Pala i iz Beograda po dobru. I nagoveštava da mu je mirovni sporazum koji je postigao decembra 1994. godine u Bosni bio jedan od argumenata u kandidaturi za Nobelovu nagradu za mir.

NAVRŠILO se, naime, dve decenije od kada je na Palama postignut prvi dogovor o miru u BiH između Hrvata, Bošnjaka i Srba. Dvadesetog decembra 1994. bivši američki predsednik Džimi Karter posetio je Sarajevo i Pale i ostvario sporazum o nenapadanju između tri zaraćene strane, za koji su mnogi govorili da je to "stakleni mir". Tvorac tog već istorijskog događaja Džimi Karter i danas drži predavanja u Americi o ovom istorijskom događaju.

I pored toga što je ozbiljno bolestan Karter živi normalno. Drži promocije svoje nove knjige, a i predavanja u Karter centru o međunarodnim odnosima u svetu i kriznim područjima.

Džimi Karter je psihički jak čovek, jer duhovnu snagu crpi iz svoje baptističke vere i ubeđenja da svetu treba da pruža svoju dobrotu dok god je živ.

Napustio sam njegov dom u Plejnsu u Džordžiji. Bio sam uveren da ćemo Karter i ja opet biti u jednoj dobroj i uspešnoj misiji. Naime, Džimi je jedini američki predsednik koji ima iskren odnos prema Radovanu Karadžiću i drugim "opasnim Srbima", kako ih tretiraju međunarodna zajednica i Bela kuća. Sa njim sam želeo da se dogovorim da se u jesen 2015. godine sretne sa Radovanom Karadžićem, koji čeka presudu u Haškom tribunalu i da opet pokrenu mirovnu akciju u Bosni. Iako su obojica teško bolesna nisam izgubio nadu. Verujem da Karter i Karadžić još mogu da spasavaju mir u Bosni.

DVE DECENIJE je prošlo od krvavog rata u Bosni, a mira i dalje nema. Zašto? Valjda zato što vladarima sveta i samim muslimanima mir u BiH nije potreban. U vreme obeležavanja dve decenije od Dejtonskog mirovnog sporazuma, situacija u BiH je bila takva, da, kako reče jedan ugledni vojni komentator, "ne bi trebalo potcenjivati potajna nadanja nekih vojnih i političkih krugova u Sarajevu da se Republika Srpska vojnim blickrigom mora osloboditi".

BiH je danas zapadni protektorat u najgrubljem smislu te reči. Država BiH nema suverenost, jer je nastala kao čedo Klintonove administracije i kao takva se na silu održava. Muslimani i Amerikanci zajedno žele da politikom nasilja i dalje vladaju na prostorima bivše Jugoslavije. I čitav Zapad jednostavno voli da Balkan uvek bude na ivici rata

SRPSKA strana, koja je prva ponudila ruku pomirenja tokom ratnih sukoba devedesetih, danas je opet u situaciji da čeka šta će se dogoditi sa srpskim narodom u BiH. Zato je zvanični Beograd nastavio da sarađuje sa Vašingtonom, ne bi li sprečio najgore. I ja smatram da Srbija treba da sarađuje sa SAD, jer Amerika vlada svetom apsolutnom ekonomskom, tehnološkom i političkom dominacijom. U građenju srpsko-američkih odnosa, međutim, treba polaziti od pune istine, a ne od bajki o zapadnoj-američkoj demokratiji, koje se kod nas u Srbiji godinama propoveda preko nevladinih grupa, prozapadnih organizacija i lobija.

- Mi Srbi nismo genocidan narod!

Ovu rečenicu moram svaki put kada odem u SAD da izgovorim jako glasno kako bih svoje prijatelje Amerikance razuverio u ono što je napisano u Rezoluciji o Srebrnici koju je u julu 2015. godine usvojio Kongres SAD, a potom i Evropski parlament. Rezolucijom je ocenjeno da su Srbi počinili genocid nad muslimanima u Srebrenici, u leto 1995. godine. Kao argument za moju oprečnu tvrdnju Amerikancima nudim priču da su upravo Srbi u Bosni krajem 1994. godine prvi ponudili mir muslimanima. Odbili su muslimani tada tu srpsku ruku pomirenja. Iz mržnje i radi osvete zbog ponuđenog mira istog dana, 19. decembra 1994. godine, u jednom srpskom selu u Bosni odsekli su glavu sedamdesetorici Srba.

ISTOVREMENO dok je Džimi Karter potpisivao mirovni sporazum na Palama sa Radovanom Karadžićem, nekoliko stotina muslimana i Hrvata iz Banjaluke napali su srpske civile u Glamoču i Bosanskom Grahovu. Zverski je komandant Naser Orić masakrirao Srbe pored Drine. Tek potom se 16. jula 1995. godine dogodio zločin nad muslimanima u Srebrenici.

SAD su nemilosrdan vladar. Koriste 45 odsto svih svetskih sirovina. Proteklih 40 godina sprovode veliku prevaru sa dolarom od kada su ukinuli "zlatni standard" i počeli besomučno da štampaju svoj novac vezujući sve cene, naročito nafte, za ovu valutu. SAD su danas zemlja koja ima dug između tri i četiri hiljade milijardi dolara i vlada svetom.

Da su Amerikanci navikli da u ime demokratije ruše poretke širom sveta videli smo na primeru razbijanja Jugoslavije, ali i Libije i Sirije. Analitičari Noam Čomski i Džon Perkins javno pokazuju američki šablon ponašanja u spoljnoj politici kojim SAD uništavaju druge države, a Ameriku čine prvom i glavnom zemljom sveta. Za to SAD koriste i NATO, koji štiti kapital i investicije, i EU. Neophodno je da uvažimo ove činjenice, ne da ih prećutkujemo i da sarađujemo sa Amerikancima.

MOJA knjiga "Stakleni mir - Džimi Karter i opasni Srbi" je sećanje na mir koji smo mi Srbi, predvođeni Radovanom Karadžićem, zajedno sa nekadašnjim američkim predsednikom Džimijem Karterom izveli krajem 1994. godine. Taj prvi mir u Bosni trajao je četiri meseca. Oboren je posle političke intervencije Amerikanaca, Hrvata i muslimana. Knjiga nema pretenziju da razrešava vrlo složen problem rata i mira u BiH i celokupne srpsko-američke odnose. Ali iz nje se može, nažalost, i naslutiti, zašto su Amerikanci za Srbe rekli da su genocidan narod.

OZBILjNA KARIJERA

DR BORKO Đorđević rođen je 1942. u Pirotu. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, a plastičnu hirurgiju je specijalizirao u SAD, gde živi od 1970. godine. Radio je u Viskonsinu, Njujorku, Ohaju. Skrasio se u Kaliforniji, gde je ima svoju kliniku. Višedecenijsku karijeru gradio je ulepšavajući holivudske zvezde poput Džoan Kolins, Betsi Ford, Eltona Džona, Larija Kinga... Imao je privilegiju da ulepšava i lica prvih dama Amerike: Beti Ford, suprugu Džona Forda,Rozariju Karter, suprugu Džimija Kartera i Nensi Regan, suprugu Ronalda Regana.

Još kao student u Beogradu inficiran je politikom kada je bio partijski sekretar Medicinskog fakulteta. U Americi postaje član Republikanske stranke i njihov poverenik za Kaliforniju. Organizovao je kampanju za izbor Ronalda Regana.

Početkom devedesetih postao je poverenik Vašingtona u Jugoslaviji za privatizaciju državnih institucija i preduzeća. Doživotni je član Senatorskog kruga Republikanske partije SAD.

SUTRA: IZETBEGOVIĆ ODBIJA KUTILjEROV PLAN