Hladan prijem bosanske vlade za Kartera

AMERIČKI "Njujork tajms" je objavio 17. decembra 1994. članak Rodžera Koena s naslovom "Srbi malo popuštaju, otvorili aerodrom kako bi doveli Kartera u Bosnu". U njemu se polemički razmatra političko stanje u BiH u vreme kada Džimi Karter stiže na ratište. Ovaj tekst je vrlo realno odslikao i odnos snaga između Srba i Muslimana i njihovih vođa u Bosni.

Evo dela ovog članka Rodžera Koena, novinara iz Njujorka:

- Kako bi doveli bivšeg predsednika Džimija Kartera u Bosnu, bosanski Srbi su proglasili sarajevski aerodrom otvorenim u petak, nakon što je bio zatvoren skoro mesec dana, i propustili konvoj UN. Konvoj sa 160 tona hrane pušten je u okruženu severozapadnu muslimansku enklavu Bihać, a UN su rekle da će nastaviti letove u Sarajevo u subotu. Aerodrom, glavno mesto za stizanje pomoći u hrani namenjene bosanskom glavnom gradu, bio je zatvoren od 21. novembra zbog pretnji novog srpskog raketnog sistema zemlja-vazduh. Sloboda kretanja za UN i otvaranje aerodroma bili su među šest tačaka obećanih Karteru ove nedelje od strane političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića. Karadžićevo pridržavanje obećanjima Karter je video kao osnovni uslov za moguću posetu. Dočekao ga je (Kartera) hladan prijem bosanske vlade koju predvode Muslimani. "Ako gospodin Karter dolazi da predloži novi mirovni plan za Bosnu, mislim da njegova poseta neće biti produktivna", rekao je u petak bosanski predsednik Alija Izetbegović.

KARTEROVI su proveli svoju prvu noć u Sarajevu, u stanu kanadskog generala Majkla Rouza, koji je bio na odmoru. Barns i Nju su odseli u hotelu "Holidej in". Do sledećeg jutra, Karter je pripremio svoj nacrt pregovora s Karadžićem. U međuvremenu je zapadni zvaničnik, koji je prvi otišao na Pale, pripremao pet sati Radovana Karadžića za pregovore.

Posle doručka, Karterova delegacija je ušla u oklopna vozila i zavojitim planinskim putevima stigla do sedišta bosanskih Srba na Palama. Tokom puta, iz šume su izlazili bradati vojnici RS, koji su svojim izgledom izazivali strah.

Gospođi Rozalini Karter nije bilo prijatno. Njen muž je samo vojnički prokomentarisao:

- Ovo je brdovit kraj i težak je za ratovanje. Srbi drže bolju poziciju...

KARADžIĆ je delegaciju srdačno pozdravio. Na Palama, Karter je dočekan u kongresnoj sali Parlamenta Republike Srpske u kojoj je bilo 500 ljudi. Prvo je, pošto su gosti bili gladni, bio organizovan ručak kome su prisustvovali čitav politički vrh RS i mnogo sveštenih lica. Držane su zdravice, raspoloženje je bilo veoma dobro jer su obe strane bile zadovoljne što je Amerika skrenula svoj pogled sa Beograda na Pale.

Karadžić je oslovljavao Džimija Kartera sa "vaša ekselencijo, predsedniče", a Karter njega sa "predsedniče". Supruga Karadžića gospođa Ljiljana Zelen lično je za Kartera isplela beli zimski džemper od vune ovaca sa slobodnih srpskih planina i svečano mu ga poklonila. Karter je bio vidno ganut srpskom plemenitošću.

- Ne zastupam SAD. Ja sam ovde privatno, ali ću sve što o čemu se budemo dogovorili preneti predsedniku Bilu Klintonu - rekao je Džimi Karter.

Na taj način se ogradio od države Amerike, ali i od prevelikih očekivanja Srba i mogućih obećanja Srbima. Sa osmehom je prihvatio čašicu loze. Karadžić je svom gostu, bivšem američkom predsedniku, ali i stolaru iz Džordžije, poklonio svoje gusle.

ZVANIČNI razgovori dveju delegacija, američke i srpske, trajali su nekoliko sati. U jednom trenutku su prekinuti, jer je Karter tražio da privatno pregovara sa Karadžićem, što je trajalo duže od sata.

Hari Barns je doturio Karteru moj izveštaj o tome sa čim se sve Karadžić složio. Dva predsednika, jedan bivši i jedan aktuelni, seli su za Karterov mobilni računar i počeli pregovore. Karter je Radovanu predstavio svoj nacrt mirovnog sporazuma, koji je Karadžić prihvatio uz neke manje izmene i predložio tekst zajedničke izjave za javnost. Karadžićev predlog uključivao je ideju o podeli Sarajeva na dva dela i ukidanja sankcija UN, tvrdeći da ukoliko bosanski Srbi ne dobiju neku olakšicu u pogledu ekonomskog embarga, ne može da potvrdi dogovor koji je upravo postigao s Karterom. Bivši predsednik SAD je objasnio Karadžiću da se radi o međunarodnim državnim pitanjima nad kojima Karter, kao privatni građanin, nema kontrolu ili ovlašćenja, te ne bi imala smisla u sporazumu koji bi bio potpisan s njim.

BILjANA Plavšić je, ipak, insistirala na skidanju sankcija, i Karter je ljutito rekao da se razgovori ne mogu nastaviti i da je on spreman za odlazak. Tada je Hari Barns ušao u njihovu sobu da pojasni neke sporne tačke o sankcijama UN. Ambasador Barns je sugerisao Džimiju Karteru da predloži pauzu i Radovan Karadžić je to prihvatio.

Barns me je odmah obavestio o svađi Biljane Plavšić i Kartera i zamolio me da uverim Radovana da, s obzirom na to da je postavio novi zahtev koji Karter, kao privatni građanin, ne može rešavati, time može da prekine Karterovu mirovnu misiju. To mu je otvoreno rekao i Tom Henli:

- Karter je sada privatno lice. On ne može okončati embargo UN. Ako vi i dalje insistirate na ukidanju sankcija, onda mi govorite da ne želite mir!

SASTAVIO sam ponovo Kartera i Karadžića i sugerisao da Karter kaže Slobodanu Miloševiću na sastanku, koji je bio zakazan za sledeći dan u Beogradu, da je Radovan bio spreman da pregovara na osnovu plana Kontakt grupe, što bi moglo biti dovoljno da uveri Miloševića da ukine sankcije SRJ Republici Srpskoj. Radovan je pristao na to, a potom je odustao od zahteva da Milošević ukine svoje sankcije prema Republici Srpskoj.

Ovaj ustupak je bio dokaz Karadžićevog poverenje u bivšeg američkog predsednika, te je Džimi Karter pristao da ostane na okasnelom ručku i nastavi pregovore. Napravljen je mirovni plan koji je omogućio da prekid vatre između Srba, Muslimana i Hrvata počne 27. decembra. Prekid vatre će se sprovoditi raspoređivanjem snaga UN duž linija konfrontacije, po prestanku vojnih aktivnosti, te razmenom zarobljenika.

Tokom tog početnog primirja, strane će započeti pregovore o četvoromesečnom prekidu neprijateljstava s namerom da zaključe takav sporazum do 15. januara 1995. godine. Tokom četiri meseca prekida neprijateljstava, strane će pregovarati o sveobuhvatnom mirovnom sporazumu.

SPORAZUM O PRESTANKU NEPRIJATELjSTAVA

U RAZGOVORIMA o teritorijalnom razgraničenju i podeli BiH postojala su dva plana podele - A i B. Plan A je predviđao da Republika Srpska dobije 51 odsto teritorije, a Muslimani i Hrvati 49 odsto. Na tome je Karadžić decidirano insistirao. General Zdravko Tolimir i ja smo odneli tu kartu od stola Radovana Karadžića do stola Džimija Kartera.

Karadžić je sa nama saradnicima preradio plan Kontakt grupe i predlagao da na srpskoj teritoriji budu gradovi i industrija, a ne samo sela, livade i planine. Uspeo sam da sačuvam sebi za uspomenu tu originalnu mapu BiH na kojoj su radili Karter i Karadžić.

Plan B je predviđao prekid vatre, zaustavljanje ratnih operacija i uspostavljanje mira. Taj deo je rađen prema predlogu Kontakt grupe. Bio sam ovlašćeno lica od strane Karadžića da radim kao pomoćnik ministru Aleksi Buhi sa predstavnicima Kontakt grupe. Amerikanci su preko Čarlsa Tomasa javili da podržavaju plan A. A to su potvrdili i predstavnici Kontakt grupe. Te noći, nakon gotovo devet punih sati pregovora, Radovan Karadžić i Džimi Karter su potpisali Sveobuhvatni mirovni sporazum o prestanku neprijateljstava.