Klinton podržava Karterov sporazum

KARTER je imao satelitski telefon i uvek je obaveštavao predsednika Bila Klintona o tome dokle se stiglo s pregovorima i gde je zapelo. Direktno s Pala, predsednik Džimi Karter je pozvao Vašington i dobio dozvolu od Stejt departmenta i kabineta Bila Klintona za predloženi sporazum.

Inače, Klinton je pozivan preko satelitskog telefona više puta tokom tih pregovora na Palama. Pozivani su i Izetbegović i UNPROFOR. Tako se došlo do dokumenta o prekidu vatre koji je stupio na snagu. Karter nije brinuo previše za vlastitu bezbednost. Njega je plašio visok stepen nepoverenja sukobljenih strana. Zato je insistirao na tome da se odmah značajne snage "plavih šlemova" stave na linije razdvajanja, kako se ne bi pokvario dogovor.

Za Karadžića, ovo je bio veliki uspeh. O njegovoj i Karterovoj inicijativi u samo jednoj emisiji televizije Si-En-En govorilo se više od sata. Čak su i beogradski mediji, pod kontrolom Slobodana Miloševića, koji su zbog srpskih sankcija Palama cenzurisali sve izjave vođe bosanskih Srba, bili prinuđeni da prenesu neke Karadžićeve stavove.

U MEĐUVREMENU, prema pisanju medija, Zoran Đinđić je krenuo u Moskvu da prenese Karadžićeve stavove ruskom rukovodstvu i pozove Ruse da stanu na stranu bosanskih Srba i uđu u pregovore.

Suština Đinđićeve poruke Rusima ličila je na poziv koji sam ja uputio Džimiju Karteru, dakle na direktne pregovore uz pomoć zvanične Moskve, ali bez posredovanja Amerikanca. Takva poruka otišla je u Moskvu, jer se Rusija, čini se najglasnije, usprotivila dolasku Džimija Kartera na Pale, ocenjujući to kao pokušaj miniranje plana Kontakt grupe. I pokušaj da se umanji uticaj Rusije na događaje u BiH. Moskva je čvrsto igrala na Miloševića. A Radovan Karadžić je preko Zorana Đinđića želeo da odgovori Ruse od takvog gledanja na situaciju u Bosni.

- Svaki rat mora da se završi na neki način, a ako je danas dan početka kraja ovog rata, mi mu želimo dobrodošlicu - rekao je zvanično Radovan Karadžić. - Spremni smo da pregovaramo o stabilnom, političkom rešenju, kako bismo mogli da pređemo sa politike na ekonomiju, demokratiju, razvoj društva i stabilizaciju Balkana.

Ratko Mladić je izjavio:

- Ovo je veliki korak ka miru, ali mislim da je mogao biti još veći da su ga sve strane u ovom sukobu potpisale.

Mislio je general Mladić na bosanske Hrvate i susednu Hrvatsku, za koju lideri bosanskih Srba tvrde da ima vojnike u Bosni.

- Život ovde će se dosta promeniti ovim sporazumom - bio je zadovoljan Jasuši Akaši, specijalni izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju.

ODUŠEVLjENA prijemom na Palama, gospođa Rozalin Karter je nagovarala Džimija da prenoće kod Radovana Karadžića. Karter je to odbio i njegova delegacija se tokom noći vratila u Sarajevo. U sedištu UNPROFOR-a dobio je izveštaj o granatiranju Bihaća toga dana. Kartera je duboko uznemirila ova vest, jer je bio uveren da je duh njegovih razgovora s Karadžićem povređen. Odmah je telefonom pozvao Karadžića:

- Gospodine Karadžiću, u ime mira odmah prekinite borbe u Bihaću. Predlažem da se datum sprovođenja primirja pomeri do 27. decembra.

Karadžić je negirao odgovornost za borbe u Bihaću, ali su se složili da istraži situaciju i informiše Kartera te večeri.

Kako Alija Izetbegović nije bio dostupan za sastanak te večeri 19. decembra 1994. godine, iz Predsedništva BiH je stiglo obaveštenje da će potpredsednik Ejup Ganić posetiti Džimija Kartera u sedištu UNPROFOR-a. Karter je upoznao Ganića sa svojim susretom tog dana sa Karadžićem i radnjama koje je preduzeo kao odgovor na vesti o obnovljenim borbama u Bihaću. Sledećeg jutra Karter je tražio da se organizuje još jedan put do Pala, kako bi razgovarao lično sa Karadžićem o sporazumu o prekidu vatre i situaciji u Bihaću. Karadžić je u početku negirao Karterov zahtev za drugi sastanak licem u lice, rekavši da je jedini način na koji će pristati na neposredan prekid vatre koji je uključivao Bihać da Peti korpus bosanske vojske bude raspušten i Bihaćki džep demilitarizovan. To je odbačeno.

KARTER je odgovorio Karadžiću pretnjom da će proglasiti njegovu misiju neuspelom i okriviti bosanske Srbe za to. Karadžić je u strahu od poraza na kraju pristao na novi sastanak kasnije tog jutra 20. decembra 1994. godine.

Pre nego što je krenuo drugi put na Pale, Karter je sa Alijom Izetbegovićem i članovima njegovog kabineta potpisao donekle izmenjeni sporazum. Izetbegović je posle iscrpnog razgovora s bivšim američkim predsednikom izjavio:

- Koliko ja razumem, gospodin Karter nije došao da bi izmenio plan Kontakt grupe. Karter je došao da posreduje kako bi srpska strana prihvatila plan.

Drugi sastanak s Karadžićem i članovima njegovog kabineta počeo je oko podneva i održan je u manje udobnoj i manje formalnoj sobi nego prethodnog dana. Vreme trajanja sastanka je bilo ograničeno, jer se Karter spremao za odlazak u Beograd, a avioni nisu mogli da polete sa sarajevskog aerodroma posle zalaska sunca. Karter je snažno insistirao na tome da se utvrdi datum primirja za prekid borbi u Bihaću, rekavši da će u suprotnom javno da oglasi nespremnost bosanskih Srba na mir u Bihaću. Karadžić se branio da su Bihać napale snage Fikreta Avdića, a ne srpska vojska. Potpredsednik Biljana Plavišić je napala Kartera da ponižava Srbe raspravom o granatiranju Bihaća i da treba kao mirotvorac da se bavi većim pitanjima rata i mira.

- Vi ste mene uvredili mišlju da je mir u bilo kom delu Bosne nebitan. Moja poseta je za vas važna jer pokazuje spremnost bosanskih Srba za mir. Nastavkom napada na Bihać ovakva moja poruka je neostvarljiva. Reći ću medijima da ste prekršili obećanje koje ste mi dali i da niste spremni za mir - zapretio je, ljutit, Džimi Karter.

POSLE kratke pauze koja je pomogla da se strasti stišaju, Karter i Karadžić su sastavili nacrt dopunskog mirovnog sporazuma koji je pozvao na prekid vatre s početkom od 23. decembra. Dopunski sporazum je, takođe, pozvao na pregovore o četvoromesečnom prekidu neprijateljstava počevši od 23. decembra s namerom da se sporazum zaključi do 1. januara 1995.

Radovan Karadžić je pokrenuo i novo pitanje kada je pitao Kartera da pomogne da se snage bosanske vlade povuku s planine Igman, strateške tačka iznad Sarajeva. Planina Igman je trebalo da bude demilitarizovana zona. Ovaj novi zahtev takođe je uključen u dopunski ugovor.

Pre odlaska s Pala predsednik Džimi Karter je rekao:

- Mi se nadamo i molimo za mir. Veoma nas raduje vaša spremnost da poštujete ljudska prava.

ALIJA POVLAČI VOJNIKE SA IGMANA

KADA je Karterova delegacija napustila sastanak na Palama i krenula niz planinu do sarajevskog aerodroma, Karter je pozvao Aliju Izetbegovića i dobio njegovo odobrenje za dodatni sporazum, uključujući i odložene datume za primirje i povlačenje vojnika sa planine Igman.

Tako je za vreme svoje mirovne misije Džimi Karter kao mirotvorac i krunski svedok dogovora između bosanskih Srba i Muslimana potpisao s Radovanom Karadžićem i Alijom Izetbegovićem dva vrlo važna dogovora - Sveobuhvatni mirovni sporazum i Sporazum o potpunom prestanku neprijateljstava. Na njemu su Karadžiću čestitali i UN i Kontakt grupa.