Karterov mir na staklenim nogama

NA putu iz Sarajeva ka Americi, Karterova delegacija se zaustavila u Beogradu, gde je bivši američki predsednik imao sastanak sa Slobodanom Miloševićem. Srpski predsednik je bio veoma nestrpljiv da SAD i UN skinu međunarodne sankcije SRJ. I veoma frustriran zbog protivljenja Radovana Karadžića njegovim željama da kontroliše Republiku Srpsku. Bio je svestan činjenice da je Zapad u tom trenutku smatrao da je najveći dobitnik Karadžić, koji se spektakularno vratio na svetsku medijsku scenu i koji je potisnuo Slobodana Miloševića.

Na prijemu u Beogradu predsedniku Džimiju Karteru se svečano obratio Slobodan Milošević rečima:

- Dozvolite da izrazim veliko zadovoljstvo što imam priliku da pozdravim predsednika Kartera i njegovu suprugu Rozalin ovde u Beogradu. Poslednjih nekoliko dana širom sveta ima mnogo raznih ocena posete predsednika Kartera ovom području. Neke su vrlo negativne, neke uzdržano pozitivne, međutim, moj čvrsti utisak je da je predsednik Karter ovde s jednim jedinim ciljem - da iskreno doprinese miru. Uspeh misije ne treba ceniti po privatnom karakteru posete predsednika Kartera. Njegovo prisustvo nesumnjivo izražava opredeljenje Amerike i predsednika Klintona ka miru. To opredeljenje Amerike i njenog predsednika - da se postigne mir na našim prostorima - zaslužuje našu punu pažnju. I Srbija će nastojati da u tom pogledu - kao i do sada - da svoj puni doprinos. Zahvaljujem predsedniku Karteru i njegovoj supruzi Rozalin na poseti i na veoma otvorenom i iscrpnom razgovoru koji smo vodili o svim bitnim pitanjima od značaja za jugoslovensku krizu.

U RAZGOVORU s Karterom, dovitljivi Milošević je obećao podršku Karterovim mirovnim naporima i tako napravio teren za ukidanje embarga. Milošević je veoma dobro znao da je uveriti bosanske Srbe i bosansku vladu da se obavežu na mirovni sporazum jedna stvar, a uveriti ih da sprovedu te sporazume sasvim druga stvar.

U avionu na povratku kući iz Beograda, Karter je napisao pisma Bilu Klintonu i državnom sekretaru Vorenu Kristoferu o sadržaju njegovih pregovora u Sarajevu i na Palama. Poručio je Klintonu i Kristoferu da su bosanski Srbi prihvatili jezičku formulaciju koju su predložile Bela kuća i Kontakt grupa, ali da bosanska vlada to nije učinila. U tim pismima Karter je takođe predložio da, ako bosanski Srbi ispoštuju prekid vatre i pokažu dobru volju u mirovnim pregovorima, ekonomske sankcije protiv njih treba ukinuti. Sporazumom u kojem je Karter posredovao pozvane su UN da prate primirje i pregovore kako bi se uspostavio ukupan prestanak neprijateljstava s početkom 23. decembra.

PLANIRANO je da pregovori o četvoromesečnom prekidu neprijateljstava budu završeni do 1. januara 1995. godine i rečeno je da će verovatno uključivati predstavnike UN, iako to nije zapisano u sporazumu. Osim toga, bosanska vlada se povukla iz demilitarizovane zone na Igmanu na osnovu postojećeg sporazuma UN koji je bio uslovljen razmeštanjem mirovnih trupa UN u tom području.

Kad je Karter napustio Sarajevo 20. decembra, ostalo je da samo ti naizgled manji detalji budu razrađeni između bosanskih strana i UN. Sprovođenje prekida vatre kasnilo je jedan dan, dok su se tri strane i UN dogovorili o pojedinostima. Dan uoči stupanja primirja na snagu, 22. decembra 1994. godine, Karadžić je pozvao Jakušija Akašija na Pale da razrade pojedinosti raspoređivanja snaga UN na koje su pozivali Karterovi sporazumi. Bilo je puno prepreka u narednih nekoliko meseci za uspešno sprovođenje sporazuma potpisanog u Sarajevu i na Palama.

DžIMI Karter, Hari Barns i Džojs Nju i dalje su bili intenzivno uključeni, vršeći pritisak na strane da sprovedu uslove sporazuma koji su potpisali. Centar je takođe nastavio da poziva sve strane da donesu potrebne teške odluke ako žele da postignu bilo kakav napredak u pregovorima oko plana Kontakt grupe. Bosanska vlada promenila je svoju poziciju o odredbi u sporazumu u kojem je Karter posredovao za razmenu zarobljenika, insistirajući na prethodnom utvrđivanju činjenica za sve one koji su nestali u akciji, odredbi na koju bosanski Srbi nisu hteli da pristanu.

Ipak, činilo se da je put ka četvoromesečnom prekidu borbi i ka početku pregovora bio čist. Svaka strana je potpisala sporazum s Karterom za koji je verovala da na odgovarajući način osigurava početak tih pregovora. Iako je svaka strana bila suzdržana i predviđala teške razgovore, bilo je nade. I tako, uz teškoće, počelo je sprovođenje prekida neprijateljstava. Karter je povremeno intervenisao u procesu sprovođenja sporazuma. Pozivao je Karadžića povremeno da ga posavetuje kako da poveća mogućnost ulaska u plodne pregovore. Povremeno je razgovarao sa bosanskom stranom, pa s nekoliko predstavnika iz zemalja Kontakt grupe.

Izveštaji koje je Karter primao bili su proizvod opsežnih razgovora njegovih saradnika Harija Barnsa i Džojs Nju s Tomom Henlijem i sa mnom kao predstavnicima bosanskih Srba, sa predstavnicima bosanske vlade Ganićem i Silajdžićem, sa američkim predstavnicima Krisom Hilom i Ričardom Holbrukom, kao i sa predstavnicima UNPROFOR-a i UN.

Karadžić je inicirao da se 23. januara 1995. godine sa Muslimanima potpiše Protokol o realizaciji Sporazuma o prekidu neprijateljstava, što je i učinjeno. U Protokolu se obezbeđuje mir na putevima ka Sarajevu, Visokom, mostu na Grbavici, drumovima ka Dobrinju, Butmiru, Lukavici i Ilidži. Protokol je potpisan na Aerodromu Sarajevo 23. januara 1995. godine.

Karadžić je time ispoštovao svoje obećanje, posle čega je nekoliko predstavnika Kontakt grupe, nakon pauze od pet meseci, ponovo otputovalo na Pale.

"Karter centar" je često služio kao kanal za razmenu podataka između bosanskih Srba i predstavnika američke vlade, kako bi imao ključnu ulogu u održavanju mirovnog procesa u životu. Karter je, međutim, odbio neke pozive da poveća svoj angažman u mirovnom procesu u Bosni.

Sa moje tačke gledišta, pravi problem mira u Bosni bili su Muslimani a ne Srbi. Uzalud se Karadžić pozivao na odredbe Sporazuma o potpunom prestanku neprijateljstava kada je Holbruk bio na strani Alije Izetbegovića. To mi je potvrdio i Robert Bobi Frejzer, novi američki izaslanik u Kontakt grupi.

Uz to, Džojs Nju me je pozvala i zamolila da obavestim Radovana Karadžića o pretnji Ričarda Holbruka da ga izbaci iz pregovora s Kontakt grupom. Ja sam tada dao izjavu za Si-En-En i rekao da će bosanski Srbi otvoriti "plave putne pravce" do kraja sedmice, u skladu sa Sporazumom o potpunom prestanku neprijateljstava.

ZAHVALNICA RADOVANU KARADžIĆU

KAKO to politički maniri nalažu, Džimi Karter je posebnim pismom zahvalio dr Radovanu Karadžiću, a potom Slavku Lazareviću i meni na dočeku i mirovnim razgovorima na Palama. Petog januara 1995. godine poslao nam je specijalne poruke iz Amerike. Džimi i Rozalin su nam čestitali od srca novu 1995. godinu. Karter je potom najavio je da će da radi na skidanju sankcija Republici Srpskoj, što je bila veoma ohrabrujuća vest. Trebalo je zato održavati prekid neprijateljstava.