Josip Broz je bio tajni Karterov kurir

DžIMI Karter je došao među Srbe, na Pale i u Beograd, tokom ratnog raspadanja SFRJ 1994. godine. Bio sam skriveni organizator tog susreta. Moja veza sa Karterom bili su tada njegovi saradnici iz Karter centra, i preko mog advokata Toma Henlija, naučnica Džojs Nou i ambasador Hari Barns. Kada smo se upoznali, bivši američki predsednik Džimi Karter je o meni, Borku Đorđeviću, govorio kao o časnom čoveku. To je za mene najlepši kompliment koji sam ikada dobio od Amerikanaca.

Nije Karteru moja zemlja Jugoslavija bila nepoznata. Oni koji su pratili predizbornu kampanju u Sjedinjenim Državama 1976. godine i televizijske debate predsednika Džeralda Forda, inače republikanca i njegovog demokratskog izazivača Džimija Kartera, guvernera Džordžije, mogli su da zaključe da je Jugoslavija obojici bila neobično važna. Spominjana je u dve od tri televizijske rasprave, govorilo se o zdravlju predsednika Josipa Broza Tita i opasnosti za zemlju kada ostarelog vođe više ne bude. Prvo je predsednik Ford rekao kako Poljska, Rumunija i Jugoslavija, države koje je posetio, nisu pod sovjetskom dominacijom, što je izazvalo talase kritika na njegov račun u samoj Americi. Karter je time dobio neočekivanu priliku da politički profitira. Između dve rasprave sa Fordom rekao je da nema nameru da šalje Vojsku SAD u pomoć Jugoslaviji, ako je budu napali Sovjeti.

DžERALD Ford je zato kritikovao Kartera kao svog izazivača, optužujući ga da je praktično pozvao Moskvu da napadne Beograd. Kada je Karter ušao u Belu kuću njegov savetnik za bezbednost Bžežinski je u jednoj analizi napisao da bi Titova smrt mogla da pojača nestabilnost SFRJ i da bi Jugosloveni pružili otpor ukoliko bi Sovjeti, koje je vodio Leonid Brežnjev, odlučili da ih posle Titove smrti okupiraju. Stoga je Zbignjev Bžežinski savetovao Karteru da treba slati poruke Jugoslovenima koje bi bile u saglasju s američkim interesima:

Čuvanje nezavisnosti i teritorijalne celovitosti je bitno za SAD kako bi Jugoslavija mogla da deluje kao nesvrstana nacija.

Da bi potvrdio svoju podršku Titu i Jugoslaviji i natrljao nos Sovjetima predsednik Karter je 1978. pozvao u goste Josipa Broza. Bila je to po mnogo čemu trijumfalna poseta. Tito je kao gost Džimija Kartera, gospođe Rozalin i njegove majke Lilijen u Beloj kući održao govor dug čak 35 minuta. I impresionirao Karterovu porodicu.

BROZOVA poseta Americi 1978. je izazvala uobičajene reakcije, ali i divljenje, čak i među jugoslovenskim disidentima.

"Karter ga pozdravlja kao jednog od velikih državnika sveta", pisao je u svome dnevniku Titov protivnik, general i hrvatski nacionalista Franjo Tuđman.

Uostalom, naučnici iz Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi su utvrdili da je ta 1978. godina bila vrhunac globalnog blagostanja u svetu. I kao argument su naveli činjenice da je "SAD vodio Džimi Karter, SSSR generalni sekretar Leonid Brežnjev, Jugoslaviju maršal Tito". Pisali su da je te blagoslovljive 1978. godine rođena prva beba iz epruvete. Rimokatolička crkva je prvi put od 16. veka za papu dobila svetog oca koji nije Italijan, poljskog kardinala Karola Vojtilu. I da je kompanija "Soni" pustila u prodaju prvi vokmen.

Ono što, međutim, niko nije znao, a što sam ja saznao iz poverljivih krugova Karter centra, tih godina američki predsednik Džimi Karter je koristio usluge jugoslovenskog predsednika Jo

sipa Broza Tita da tajno prenosi američke poruke sovjetskom lideru Leonidu Brežnjevu. Tito je bio tajni kurir Džimija Kartera u Moskvi, preko kog je američki predsednik sa Leonidom Brežnjevim nastavio politiku detanta, odnosno kontrole vojnih arsenala i nuklearnog oružja SAD i SSSR. Smrt Josipa Broza je zato za Džimija Kartera bio strašan gubitak.

KADA je 4. maja 1980. godine preminuo jugoslovenski doživotni predsednik Josip Broz Tito iz Stejt departmenta poslana je u Belu kuću analiza prilika u Jugoslaviji.

Sovjetska invazija na Avganistan pojačala je jugoslovenske strahove od moguće sovjetske akcije protiv njihove zemlje. Od nas i naših saveznika očekivaće se ohrabrenje, ali neće se baciti u naše naručje, zaključili su američki stručnjaci za spoljnu politiku. Niko od jugoslovenskih političara nije "svetski državnik", kao što je bio Tito, pa se od kolektivnog vođstva SFRJ očekivalo da nastavi s tranzicijom.

Već tada, "imajući na umu svetsku veličinu Tita, važnost Jugoslavije za Zapad, situaciju stvorenu sovjetskom intervencijom u Avganistanu, snažno preporučujemo da predsednik vodi američko izaslanstvo na pogreb", sugerisano je iz Stejt departmenta Džimiju Karteru. Predsednik je bio u dilemi. Vlada SAD i saveznici iz Evrope su ga požurivali.

"Morate da odlučite ko će da ide na sahranu Josipa Broza. U normalnim okolnostima bila bi dobra poruka da Vi to učinite sami, bolje nego da pošaljete potpredsednika. U postojećim prilikama, odluka je ipak puno teža" - glasila je poruka.

KARTER je, međutim, bio uplašen od susreta sa Leonidom Brežnjevom, jer se bojao da će SSSR da napadne Jugoslaviju. Moguće je bilo da će u Beogradu na Titovoj sahrani biti lično sovjetski vođa Leonid Brežnjev. Susret s njim u okolnostima kada su Sovjeti u Avganistanu, bio bi politički vrlo osetljiv. Izbegavanje susreta Kartera sa Brežnjevom na sahrani u Beogradu bila bi poruka koju bi mnogi kritikovali kao neodgovornu prema svetskom miru. Susresti se i insistirati na američkim gledištima, značilo je novo, još jače zaoštravanje. Ako bi pak SAD modifikovao politiku, to bi "pojačalo optužbe za nedoslednost". Približavali su se i američki izbori, pa je savetnik Zbignjev Bžežinski sugerisao predsedniku Džimiju Karteru da na sahranu pošalje svog potpredsednika Voltera Mondejla. Bilo je priča da treba da ide i stari jugoslovenski prijatelj iz sveta filma Kirk Daglas. Karter je odlučio da poslednju počast jugoslovenskom vođi Titu daju potpredsednik Volter Mondejl, ambasador Averel Hariman, u ime SAD, i njegova majka Lilijan Karter, u ime predsednikove porodice. Lilijan Karter je dočekana u Jugoslaviji i u svetskoj javnosti kao iskreni prijatelj u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita.

U MEMOARIMA Džimi Karter je o Josipu Brozu napisao:

- Tito se borio protiv fašizma. Držao je šest različitih etničkih grupa zajedno. Izdržao je pritisak komunista iz SSSR-a. Staljinu je rekao čuveno "ne". Bio je jedan od osnivača pokreta zemalja u razvoju i čovek koji je tražio praktična i trajna rešenja...

CVEĆE ZA PRVU DAMU AMERIKE

MANjE od dva meseca nakon Titovog pogreba američki predsednik Džimi Karter je sa suprugom Rozalin iz Venecije doputovao u Beograd. U junu 1980. godine Karterovi su ručali u restoranu "Milošev konak". Ugostio ih je šef sale Milonja Miško Lekić, koji im je ispunio želju da razgovaraju sa đacima iz Bosne, koji su bili u Beogradu na ekskurziji i posetili restoran "Milošev konak". Lekić je Kartera i njegovu suprugu Rozalin, kako doliči srpskim običajima, ispratio poklonivši dami buket cveća.

Kada je četrnaest godina kasnije Karter kao penzionisani predsednik sa Rozalin stigao ponovo u Beograd, da se vidi sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, niko se nije setio da bivšoj prvoj dami Amerike pokloni cveće.