Srbija najvažniji poslovni partner

PRVI put sam službeno bio kod Miloševića sa Kijarijem Šmitom, predsednikom Bečke kreditne banke, početkom 1991. kada je nameravala da otvori svoju filijalu. Bila je to šansa za brzi razvoj Srbije. U vreme izbora 1990. godine u Srbiju sam doveo dva senatora, zamenika gradonačelnika Njujorka i dvadesetak biznismena. Njih je noć pre izbora primio predsednik Slobodan Milošević. To me je uverilo da Sloba želi iskrenu saradnju sa Amerikancima.

Dopisivao sam se tokom 1991. godine sa direktorom Selimirom Savićem iz "Geneksa" oko saradnje sa kompanijom Federal Express Europlex iz Brisela i otvaranja ispostave u Beogradu. Pripremani su materijal i sastanak za kraj januara 1991. godine u Briselu oko ulaska firme Fed Ehpress u Jugoslaviju. U Srbiji sam zastupao i kompaniju Nynex.

STVORIO sam mogućnost da se u srpski biznis uključi američka milionerka Rouz Mihata, žena bliska engleskom kraljevskom dvoru i veoma uticajna u poslovnim i političkim krugovima Amerike. Bio sam i saradnik trusta KPMG i njegovog predstavnika Peta Marvika za Srbiju.

Za Amerikance Srbija je početkom devedesetih bila najvažniji poslovni partner na Balkanu. Naime, prema analizi KPMG, slobodno ekonomsko tržište u Jugoslaviji, kojom je dominirala privreda Srbije, je bilo vrlo slabo razvijeno. U Srbiji su dominirala dva vlasništva, državno i društveno, dok je privatna svojina bila prisutna u manjem obimu. Od 1988. godine zahvaljujući premijeru Anti Markoviću doneseni su zakoni koji su omogućavali razvoj ekonomskog tržišta i proces privatizacije u SFRJ. Zato se KPMG opredelio da direktno učestvuje u ime Vlade SAD u reformi privrede i državnih preduzeća prvo u Srbiji.

Amerikanci su hteli da izvedu svojinsku tranziciju Jugoslavije, a ujedno da naprave odličan posao u Srbiji. Hteli su po punim cenama da plate i da privatizuju zdrave srpske državne firme i manja preduzeća. Glavni investitor privatizacije u Srbiji trebalo je da bude multinacionalna kompanija KPMG. To je američki trust koji drže masoni i Jevreji i preko kog vladaju Amerikom.

Na svu sreću, moji su nekadašnji partijski drugovi i članovi vladajuće Socijalističke partije Srbije poslušali i prihvatili saradnju sa američkim trustom KPMG oko reforme i privatizacije srpske privrede. Posedujem pismo korporacije KPMG, koja je krajem 1991. godine ponudila Vladi Srbije ulaganja od 40 milijardi u najveća i potom 30 milijardi dolara u privatizaciju srednjih srpskih preduzeća. O toj investiciji Amerike u Srbiju od 70 milijardi dolara bili su direktno obavešteni partijski i državni funkcioneri Vlada Štambuk, Radoman Božović i Nebojša Maljković.

CENTRALNA direkcija KPMG je bila najmoćnija institucija u Vašingtonu posle Bele kuće. Ona je davala glavne procene i garancije za sve velike poslove u svetu. Trust KPMG je odlučivao u kom su poslu pare i profit sigurni, a u kom nisu. Kompanija KPMG je, na primer, izvršila procenu Fabrike duvana Niš kao jedne od najboljih na Balkanu i preporučila da se obavezno otkupi i privatizuje. Zašto? Zato što je niška fabrika imala ogromne rezerve kvalitetnog vranjskog i makedonskog duvana i mogla je da proizvodi "marlboro lajt" sa žigom Amerike. Profit bi se pravio na jeftinoj radnoj snazi, niskoj proizvodnoj ceni u Nišu i velikoj prodajnoj ceni u SAD i svetu. Bio je to posao koji bi Srbiju izvukao iz blata.

Tokom 1992. godine dr Daniel Šein iz Beča posredovao je u otvaranju direktne poslovne saradnje između Pata Marvika, predstavnika koncerna KPMG iz SAD i ljudi iz Vlade Srbije na reformi srpske privrede i njene privatizacije. Vlada Srbije je prihvatila ovu inicijativu i razgovore sa predstavnicima KPMG, jedne od najvećih svetskih korporacija, koja je bila oličenje ekonomske i političke moći SAD.

POSEDUJEM dokumentaciju o saradnji KPMG i Vlade Srbije na reformi i privatizaciji srpske privrede i društva u kojoj se jasno vidi kakav je plan tranzicije Amerika ponudila Srbiji.

KPMG i njen predstavnik Pat Marvik su 24. marta 1992. posle sastanaka koji su trajali od 17. do 19. marta u Beogradu i razgovora o Programu ekonomske reforme i privatizacije sa Vladom Srbije i potpredsednikom dr Nebojšom Maljkovićem, uradili poseban Program poslova za Vladu Srbije. Ovaj program je sadržao pet projekata:

- Upravljanje javnim dugom i makroekonomska politika,

- Pregovori sa međunarodnim razvojnim institucijama,

- Privatizacija, komercijalizacija i restrukturiranje velikih državnih preduzeća,

- reforma finansijskih institucija i pribavljanje investicija,

- Ustanovljavanje Izvozno razvojne banke.

Program je urađen 31. marta 1992. sa ciljem da promoviše održiv rast Republike Srbije i pomogne Vladi Srbije da stekne poverenje u međunarodnim finansijskim krugovima u svetu. Tim Pata Marvika je trebalo da pomogne Vladi Srbije u kreiranju održivog državnog budžeta, politike upravljanja javnim dugom i kreiranje efikasne državne administracije. Tim bi radio i na novom sporazumu sa MMF i Svetskom bankom o zajmovima za strukturno prilagođavanje privrede, stabilizaciju privrede, za podršku privatizaciji i implementaciju novih finansijskih mehanizama za promociju izvoza i uvoza Srbije.

AMERIKANCI su nudili Srbiji podršku Evropske zajednice i Svetske banke u ovom procesu. Predlagali su da se u Srbiji formira lokalni ogranak korporacije KMPG, čiji bi predstavnik Ljor Samuelson postao poslovni partner Vlade Srbije.

Program ekonomske reforme i privatizacije KPMG je predat Vladi Srbije 1. aprila 1992. godine. U njemu je detaljno opisan proces realizacije programa u Srbiji, koji bi vodili šestorica eksperata iz Vašingtona. Najinteresantniji deo o privatizaciji u ovom programu, trebalo je, kako je predloženo, da ostvari sledeće ciljeve:

- Podsticanje efikasnosti i kompetentnosti srednjih i velikih državnih i društvenih preduzeća putem restrukturiranja, transferom vlasništva i kontrolom privatnog sektora,

- Privlačenje stranih investicija zbog finansijskog kapitala, transfera tehnologije, upravljačkog kadra i novog tržišta,

- Mobilizacija javne podrške Vladi Srbije i njenog programa privatizacije kroz komunikacije sa interesnim grupama i medijima,

- Dogradnja analitičkog obrazovanja članova Vlade Srbije i privatnih savetnika za rad za KPMG na programu privatizacije, i

- Osnivanje malih nebirokratskih kancelarija za privatizaciju na terenu, koje bi vršile procenu preduzeća i njihovo svojinsko transformisanje.

Na predlog KPMG Vlada Srbije je trebalo da formira svoj tim kadrova, koji bi radio sa timom Pata Marvika, koji je kao savetnik srpske vlade imao pravo na prihod u iznosu od dva odsto od vrednosti obavljenih tranzicija i privatizacija. Za prvu godinu rada procenjeni troškovi ova dva tima iznosili su 2,4 miliona dolara. Sredstva za njihov rad bi obezbedili SAD, Evropska komisija, MMF, Svetska banka i evropske banke.