Tito je hteo da malo pritegne uzde

OD POČETKA proba, u leto 1969, znalo se da državni vrh na predstavu "Kad su cvetale tikve" ne gleda blagonaklono, iako naizgled nije bio uznemiren. Cela ekipa, na čelu sa piscem Dragoslavom Mihailovićem i rediteljem Borom Draškovićem, znala je u šta se upušta. Jugoslovensko dramsko pozorište bilo je od prvorazrednog državnog značaja, osnovano ukazom Josipa Broza. Svaka reč izgovorena na toj sceni - daleko se čula.

Visoki državni funkcioneri odmah posle premijere signalizirali su Titu da se u JDP igra "neprijateljska drama". Neposredno posle premijere Broz je dobio informaciju Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda u kojoj se detaljno analizira situacija koja se doživljava kao veliki skandal u kulturi Beograda. Kaže se da su kritike vrlo pozitivne, ali da su politički radnici koji su gledali predstavu jednodušni u mišljenju da je autor sudbinu jedne porodice, a posebno glavnog junaka, uzeo kao povod da plasira neprihvatljive političke stavove.

VEĆINA kritičara se, međutim, posle samo nekoliko dana prestrojila; više se nisu bavili onim što je bila njihova dužnost, nego političkim komentarisanjem onoga što se u priči dešava. Tekstovi u štampi delovali su šizofreno. Najpre se pisalo o velikom uspehu predstave, a onda se preko noći pojavljuju nagoveštaji u "Studentu" i "Ekspresu" u vidu preporuka "Pogledajte tikvu dok tikva nije pukla". "Novosti" 18. oktobra objavljuju karikaturu upravnika JDP Bojana Stupice "Ja sadio tikvu a obrao bostan". Usledilo je i Titovo obraćanje u Zrenjaninu 25. oktobra posle koga predstava više nije izvođena. Bez posledica nisu prošli ni oni koji su u njoj učestvovali.

MIŠA Janketić, koji je igrao glavnu ulogu, ostao je bez ordena rada koji mu je bio dodeljen, Mihailović je bio pod prismotrom DB i dobio je svoj dosije u Arhivu Josipa Broza, reditelj Boro Drašković tri decenije nije radio u pozorištu, a upravnik Stupica preminuo je nepunih godinu dana posle zabrane predstave.

Ubrzo posle zabrane, počele su da se nižu tribine na kojima se govori o kulturi u socijalizmu, ideološkim pritiscima... Samo dva dana posle Brozove zabrane predstave, na Filološkom fakultetu okupilo se, na sličnoj tribini, nekoliko stotina kulturnih radnika i studenata. Pored naslova izveštaja stručne službe Predsedništva SKJ, koji je sačuvan u Brozovom arhivu, trima iskošenim crtama obeleženo je da je ovo "vrlo važan" dokument. U pratećem pismu drugu predsedniku navedeno je da su tokom diskusije izneti ekstremni partijski stavovi i da se niko od prisutnih nije suprotstavio ekstremnim partijskim stavovima.

ISPROVOCIRAN izjavom književnika Nikole Miloševića da takvih zabrana nema u razvijenijoj Sloveniji, pisac Branislav Mihajlović Mihiz žestoko je reagovao tvrdnjom da je više slobode bilo u obrenovićevskoj Srbiji i da je Radoje Domanović uživao veću slobodu nego što je danas ima bilo koji naš pisac.

- Svojevremeno se grupa mladih pisaca obratila Isidori Sekulić govoreći joj da su zabrinuti za kulturu u socijalizmu - kazao je Mihiz. - Isidora je odgovorila da ne treba brinuti za kulturu nego za socijalizam. U socijalizmu su milioni ljudi uhapšeni i svi su ćutali. Dužnost policije je da hapsi. Posao je vlasti da skida pozorišne komade. U SSSR se ipak našlo nekoliko ljudi da javno protestuju protiv postupka s jednim piscem. Naša je dužnost da kažemo: Ne. Idiotski su postupci da sami sebe zabranjujemo. To može postati navika, priroda, običaj.

Mesec dana kasnije diskusija je nastavljena na istom mestu.

Jugoslovensko dramsko pozorište skinulo je komad "Tikava". Žalosno je da su skinuli stvar koju su sami stavili na repertoar. Ljubiša Jovanović na premijeri tog komada nije mogao da izgovori rečenicu "gori su nego Nemci", koja je najviše zasmetala. Ta rečenica znači da su nacisti humaniji od komunista koji su se borili za svoju nezavisnost.

Nikola Milošević je istakao da "Tikve" nisu politička drama:

- Političari, međutim, imaju običaj da sporedni tok stave u prvi plan, pa su to i ovog puta uradili. Podsetimo se Horacija: "Umetnicima treba dozvoliti da greše, pa ako hoće i da skoče u Etnu." Mi, izgleda, samo dozvoljavamo piscu da skoči u Etnu. Neka nam se dozvoli i pravo na zabludu.

U BROZOVOM arhivu je i tekst Aleksandra Popovića objavljen u "Studentu" pod naslovom "Suprotstaviti se na vreme", u kome on, između ostalog, kaže:

"Nenadani povod da se duhovi uznemire, bila je predstava 'Tikve'. Pokušao sam, dakako, da dobijem obaveštenja od javnih, kulturnih i političkih radnika zašto je skinuta sa repertoara. Ali na to pitanje niko ne zna da da odgovor! To i jeste nevoravatno - to, da niko nije pokušao ovoj javnosti da objasni o čemu se radi. Zar je to zbilja nepotrebno? Oko čega je nastao spor?"

Iz Informativne službe CK SK Srbije, Broz je dobio izveštaj kako su strane agencije predstavile slučaj zabrane "Tikvi" i Titov govor u Zrenjaninu. AFP je objavio da je jedan komad "izazvao živo uzbuđenje u nekim rukovodećim sferama partije". "Prvi put posle dramatičnih godina, kad je Jugoslavija svakog trenutka očekivala da će je napasti Staljinovi tenkovi, ti događaji su evocirani pod krajnje nepovoljnom svetlošću za jugoslovensku tajnu poziciju u njenoj borbi protiv Kominforma." AFP ističe autorovo poricanje da je imao "nameru da svom komadu da političke implikacije" i prenosi pisanje beogradske štampe o partijskom sastanku u JDP.

Rojters izveštava da je "jedan kontroverzan jugoslovenski komad skinut sa repertoara nakon što je predsednik Tito oštro napao njegovog autora". Komad je, kaže izveštač, prikazan u JDP, ali su neki delovi teksta kasnije izostavljeni, pošto je jedan od vodećih glumaca odbio da izgovori reči prema kojima su metodi jugoslovenske policije bili isti kao metodi nacističke Nemačke. (Ljubiša Jovanović nije smeo da izgovori -"Gori ste nego Nemci!")

Pod naslovom "Tito hoće da pritegne uzde", "Frankfurter algemajne" upozorava da govor u Zrenjaninu pokazuje kako će u Jugoslaviji, "uporedo sa ograničenim približavanjem SSSR, biti pritegnute uzde u unutrašnjoj politici". U ovom listu je napisano da Titova osuda Mihailovićevog komada ima specifičan cilj, jer se u komadu daje podstrek onima koji su još i danas, ako ne staljinistički, onda ipak "prosovjetski" nastrojeni. Titov napad pogađa one snage koje ne žele više, nego manje slobode, ali ono do čega je predsedniku pre svega stalo jeste dalje disciplinovanje kulture i politike.

Prve "Tikve" posle onih zabranjenih 1984. postavljene su ponovo na scenu. Režirala ih je Vida Ognjenović...

PUČE TIKVA

U BROZOVOM arhivu je i kratak tekst objavljen u "Studentu" pod naslovom "Agencija PSSSST - puče tikva":

"Umetničko veće JDP je svojom samoupravnom odlukom osiromašilo kvantitativno svoj repertoar. Drama Dragoslava Mihailovića više se ne nalazi na repertoaru ove poznate kuće na Cvetnom trgu.

"P.S. Hoće li ponovo da bude ono što neće biti. Izgleda da će režija i glumci biti ono što su bili pre nego što su poželeli da budu. Izvesni pojedinci govore da u istoriji ništa neće biti što već nije bilo i što se makar tri puta nije pojavilo."