Ruzvelt između Čerčila i Draže

AMERIKANCI su 1943. godine počeli da se ozbiljnije i svestranije interesuju za ratne prilike na prostorima Jugoslavije. Nekoliko meseci pre Teheranske konferencije šef OSS (glavne američke obaveštajne službe u Drugom svetskom ratu) general Vilijam Donovan narediće da se posebno prouče i “ukrste” sve obaveštajne informacije o tome šta se zbiva u Jugoslaviji - bilo da je reč o podacima koji su pristizali iz same zemlje, bilo one do kojih su o tome mogli doći u inostranstvu.

Već tada su bile u opticaju i procene da Tito i partizani, osim borbe protiv Nemaca, imaju još dva cilja, uništavanje tzv. Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četnika Draže Mihailovića i eliminisanje Jugoslovenske vlade u egzilu u Londonu kao političkog aktera u pripremanju izlaznih strategija za kraj Drugog svetskog rata.

STRATEZI i planeri delovanja OSS u centralnoj Evropi kalkulisali su sa dva pravca za ubacivanje svojih agenata ka Austriji i Mađarskoj. Jedan je išao preko teritorije koju su kontrolisali partizani, a drugi preko one na kojoj su bili četnici. Procene vojnih predstavnika, koji su bili među partizanima u Sloveniji i Hrvatskoj, govorile su da bi delovanje preko njih bilo veoma rizično. To je dodatno podstaklo zainteresovanost OSS za kontakte s Dražom Mihailovićem. Naročito posle početka intenzivnog bombardovanja rafinerija u Rumuniji i sudbine američkih pilota čiji su avioni obarani prilikom tih preleta. Najveći broj oborenih avijatičara zaticao se baš na teritoriji koju su kontrolisali četnici.

Odeljenje za Balkan, koje je formirao Vilijam Donovan, a kojim je rukovodio Robert Džojs, tražilo je da oficiri za vezu koji se upućuju u Jugoslaviju ispunjavaju sledeće zahteve: dobro znanje o Jugoslaviji i njenim narodima, da imaju prethodno iskustvo u obaveštajnom radu i po mogućstvu u gerilskom ratovanju, odlično razumeju i govore srpsko-hrvatski jezik a poseban zahtev bio je - “razumevanje prirode i taktike komunizma”.

PRVI kapetan OSS koji će, ubačen padobranom, doći među četnike u Srbiju biće Đorđe Džordž Musulin Srbin rođen u Njujorku, fakultetski obrazovan, ali uoči rata i profi igrač američkog fudbala. Prema zvaničnim američkim podacima, on je u Srbiju upućen u jesen 1943. godine kada započinje i intenzivno bombardovanje rafinerija u Rumuniji, kao i po drugim vojnim ciljevima u Bugarskoj, Srbiji, i manje, u Hrvatskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

Zabeleženo je da je prve američke avijatičare koji su dospeli među četnike činila posada američke leteće tvrđave “B 24 liberatora”, koja je 24. januara 1944. oborena iznad Zlatibora, uz onu koja je prinudno sletela u okolini Prokuplja, a čiji su avion za dalji let onesposobili nemački avioni-lovci. Tog januarskog dana na nebu iznad centralne Srbije mogla se gledati prava vazdušna bitka u kojoj je stotinak američkih aviona koji su iz pravca Niša leteli ka južnoj Italiji napadalo devet nemačkih aviona - o čemu je sutradan četnički major Milan Stojanović obavestio Dražu Mihailovića, navodeći da je oborene avijatičare smestio po četničkim kućama u selu Velika Draguša.

BROJ oborenih aviona tokom narednih meseci će se dramatično povećati. Zabeleženo je da su Amerikanci u ovim bombardovanjima gubili skoro svaki drugi avion i da ih je oboreno blizu 350, ali da je stradalo samo 15 odsto avijatičara. Nemci su uzaludno nudili primamljive nagrade za one koji bi predali skrivane pilote, što se nije dešavalo, a u Pranjanima je čak radila i ilegalna bolnica za ranjene avijatičare.

Prva grupa oborenih avijatičara, njih četrdesetak, sa kapetanom Musulinom vratila se u Italiju spasilačkim avionskim letom organizovanim krajem maja 1944. godine. Musulin će se međutim vratiti, jer je tom prilikom zadužen za realizaciju operacije “Helijard” - vazdušni most između centralne Srbije i Italije za spasavanje oborenih pilota. Za ovaj impresivan poduhvat da u toku pet avgustovskih dana 1944. iz Srbije kojom još vladaju Nemci, iz Pranjana, organizuje vazdušni most sa Italijom i pripremi evakuaciju i i spasavanje 447 oborenih američkih avijatičara - od koji su 417 spasli četnici - Musulin će biti odlikovan medaljom za izuzetne vojne zasluge. Doduše ovo priznanje dobiće sa zakašnjenjem pošto mu je britanski obaveštajac Džon Klugman smestio disciplinsku aferu, zbog koje je kažnjen i prekomandovan na Daleki istok, kao mornarički obaveštajac, i nakon što je američki predsednik Truman, zbog zasluga za spasavanje američkih pilota, odlikovao i samog Dražu Mihailovića. Musulin će kasnije raditi za CIA, opet protiv komunista, ali onih na Kubi predvođenih Fidelom Kastrom.

GLAVNA Musulinova krivica, tog leta 1944, biće što je dozvolio Draži Mihailoviću da u jednom od aviona za Italiju, pored američkih avijatičara ode i politička delegacija četnika i njihovih političkih saveznika, sa nadom da će preokrenuti ishod Teheranske konferencije kada se odustalo od podrške jedinicama pod komandom Draže Mihailovića.

Krajem avgusta 1944. avionom, posle šestog pokušaja, kod četnika stiže nova američka vojna misija koju predvodi jedan od najcenjenijih Donovanovih oficira pukovnik Robert Mekdauel. S njim su u dvomotorcu “daglas C47” još dva mlađa oficira i radio-vezista. Ovih šest pokušaja dolaska nisu posledica loših vremenskih uslova, već što su za letove odobravali i planirali Englezi.

MEKDAUELEVU misiju odobrio je lično predsednik Ruzvelt, ali sa Donovanovim naređenjem da četnicima ne nagoveštava nikakvu dalju podršku, ni političku ni vojnu. No Čerčil i Englezi su i dalje bili protiv ove misije u toj meri da Ruzvelt posle samo šest dana Mekdauelovog boravka u Srbiju povukao svoje odobrenje i Donovan naređuje Mekdauelu da se vrati. Ali, ako je dolazak u Srbiju u Mekdauelovom slučaju trajao sedam dana ostaće zabeleženo da je “izvlačenje” trajalo čitava dva meseca.

Demoralisanim četnicima Mekdauel pokušava da povrati nadu i moral izjavama, koje dospevaju i do partizana, kako Amerikanci planiraju da okupiraju Austriju i Mađarsku, da Rusi neće prelaziti niže od Dunava. Američkom pukovniku pripisuju i da je Draži Mihailoviću takođe izgovorio i ovo: “Sada nas Amerikance više ne interesuje vaša borba sa Nemcima. Oni ionako ima da idu odavde. Vaše je da se držite u narodu. Sadašnjost vam je teška, ali je budućnost - vaša.”

POSTOJE dokumenta koja pokazuju kako ovaj Donovanov obaveštajac nije samo bio u “moralnoj” i “utešiteljskoj” misiji, već da je plan bio da uz pomoć četnika stupi u kontakt s Nemcima i da ih, imajući u vidu situaciju na ostalim frontovima, nagovori na predaju snagama vojske Draže Mihailovića i time ujedno predupredi i dolazak partizana u Srbiju. Pominje se čak i sastanak, na kom su sa Rudolfom Štarkerom, predstavnikom Hermana Nojbahera, Hitlerovog izaslanika za Balkan, zajedno razgovarali i Mekdauel i Mihailović. Bezuspešno.

KRAJ BRITANSKE VEZE

JEDAN od znakova rivaliteta engleskih i američkih obaveštajaca u Jugoslaviji nakon Teheranske konferencije bila je i odluka generala Vilijama Donovana da izveštaje američkih vojnih misija i kod partizana i kod četnika više ne prima preko engleskih radio-vezista.