Početak božićne bajke iz Kumrovca

POČETKOM zime 1944. do saveznika su doprle glasine da najvatrenije pristalice Hitlera, koje su već i same naslućivale poraz Nemačke, planiraju da u brdima Bavarske i Austrije organizuju gerilski otpor po ugledu na partizanski. Taj teren je bio idealan za gerilsko ratovanje, i kod saveznika je postojala bojazan da bi njihovi vojnici još dugo mogli da budu zadržani u ovim krajevima. Vojne misije koje su bile među partizanima imale su zadatak da na terenu proučavaju, analiziraju i prate reakcije na partizanski način ratovanja sa stanovišta okupatora, Nemaca. Pretpostavljalo se da će Nemci koristiti partizansku taktiku i organizaciju koje su upoznali u prethodnim godinama i mesecima ratovanja u planinama Jugoslavije.

Posao oficira za vezu pri partizanima u Hrvatskoj 1944. nije se iscrpljivao samo u prikupljanju vojnih podataka o Nemcima koji bi saveznicima mogli da koriste u slučaju planiranja njihovih vojnih operacija. Oni su isto tako izveštavali i o organizaciji i aktivnostima partizana na oslobođenoj teritoriji i o njihovoj saradnji i komunikaciji s narodom, uoči političkih raspleta na kraju Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

PARTIZANI su sa svoje strane, takođe s pažnjom, pratili aktivnost članova vojnih misija. A sa vojnim izaslanicima, da bi udovoljili njihovim interesovanjima i pomogli im u njihovim aktivnostima, dogovarali su se "na dnevnoj bazi". Neki od njih su, međutim, to dogovaranje stavljali pod navodnike, razumevajući ga kao "dnevnu dozvolu kretanja" među partizanima i na teritoriji koju su oni kontrolisali.

Partizani su se zaista trudili da budu dobri domaćini. Novi američki vojni izaslanik, po dolasku u Hrvatsku iz Slovenije, primetiće da je partizanski pokret u njoj ne samo znatno rasprostranjeniji već i - bogatiji. Kad su ga slovenački partizani doveli do mesta susreta s hrvatskim izaslanikom, Frenklina Lindsija će, kao novog američkog vojnog izaslanika, dočekati u novom američkom vojnom vozilu - čuvenom džipu. Na pitanje otkud im, čuće da im je bačen padobranom iz aviona negde u Lici. Svoju već otrcanu uniformu zameniće novom, američkom, koji su mu partizani, takođe, dali. Dobiće zapravo kompletno oficirsko sledovanje, paket u kome su bili čak i - prezervativi.

UOČI Božića 1944. članovi američke i engleske vojne misije poželeli su da obiđu decu u sirotištu i podele im poklone, čokoladu i bombone iz svojih oficirskih sledovanja. Tog decembra u Topuskom je bilo smešteno i partizansko sirotište za decu koja su ostala bez roditelja i u kom je bilo više od 150 mališana. Ovoj inicijativi pridružili su se i ruski oficiri. Članice AFŽ-a (Antifašističkog fronta žena), koje su se starale o sirotištu, za tu priliku sa decom će, u čast oficira, prirediti i priredbu koja će, takođe, biti i - politički indikativna.

Na ovoj priredbi sasvim jasno će se videti negovanje kulta ličnosti Josipa Broza Tita koji je u to vreme već vrlo rasprostranjen, ne samo među borcima, već i među decom. Američki vojni izaslanik Lindsi na ovoj priredbi prvi put je čuo pesmu čije će stihove zabeležiti: "Tito, Tito/ Ljubičice bela/ Tebe voli/ Omladina cela." Ono "druže" u njegovom prepevu, verziji, glasi "O thou". Priredba je započela malom predstavom u kojoj se deca spremaju da pišu pismo drugu Titu. Njih tridesetoro bili su poređani u redove tako da nalikuju onima na pisaćoj mašini, svako od njih je predstavljao po jedno slovo i odazivali su se pri ispisivanju reči u pismu drugu Titu.

MEĐUTIM, uslediće mali "incident". Ovoj igri, naime, usprotiviće se devojčica kojoj je dodeljeno slovo "I", a koja se neće odazivati kad god je prozivana, kad je u reč trebalo ubaciti njeno slovo. Druga deca su na to burno reagovala. Počeće da viču na nju i da je grde, a ona će briznuti u plač i početi da se pravda kako Tita toliko voli da hoće da mu napiše svoje, lično pismo. Ovaj dečji konflikt i nesporazum će pedagoški razrešiti čelnica AFŽ-a. Uzbuđenoj deci i rasplakanoj devojčici ona će na slikovit način, na njihovom primeru, pokazati kako je kolektiv sve, a pojedinac - ništa. Jer, tekst bez slova devojčice je krnj ali razumljiv, dok je njeno pismo bez svih onih slova koja su bila kod druge dece - nemoguće.

Prisutni oficiri čuće na ovoj priredbi još pesama, među njima i onu u kojoj jedno dete peva da mu je Tito i otac i majka. Saveznički oficiri će od Rusa, koji su bili sa njima, čuti da je ova pesma, poput drugih, zapravo pozajmljena iz SSSR-a, odnosno "ukradena", da je prepev originala koji su deca u Rusiji pevala - drugu Staljinu.

FRENKLIN Lindsi nije odoleo da u svom opisu priredbe ne uvrsti i opasku Čerčilovog sina Randolfa, koji je prisustvovao ovom svojevrsnom obeležavanju Božića za savezničke misije.

- O ljudi, kakvo je ovo vreme - reći će Čerčil junior.

- Mislili smo da idemo na božićnu priredbu gde će se slaviti rođenje Hrista. A da je kojim slučajem Hrist bio sa nama, i on sam bi pomislio da se ovde 25. decembra proslavlja ne njegovo, već Titovo rođenje.

U Topuskom tog dana nije bilo bajke iz Vitlejema, već iz - Kumroveca.

Razumljivo je da je ideološka indoktrinacija među partizanima stalno privlačila pažnju Amerikanaca i Engleza. Čak su o tome razgovarali i sa - Rusima. Na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj, u Topuskom, američkom vojnom izaslaniku zapašće za oko poseban oblik edukacije partizana koji su bili članovi Komunističke partije i SKOJ-a i kojima su deljene Staljinova brošura "Osnove lenjinizma" i "Kratka istorija komunističke partije boljševika".

RUSI će u to vreme često imati običaj da kažu kako partizani - preteruju. Kasnije će se pokazati da Moskva zaista nije računala s tolikim jačanjem partizanskog pokreta i Tita, kakvi će oni postati na kraju Drugog svetskog rata, i da nije s preteranim simpatijama gledala na širenje socijalističke i komunističke ideologije na oslobođenoj teritoriji. Navodno je i ruska želja bila da Narodnooslobodilačka vojska u Jugoslaviji okuplja ljude različitih političkih ubeđenja, ali da se poslednja reč o posleratnom državnom uređenju donese u Moskvi.

Kakva je bila priroda ruskih namera prema Jugoslaviji i kakav bi mogao u budućnosti biti odnos partizana prema Moskvi? O tom pitanju su, piše Lindsi, Britanci i Amerikanci spekulisali počev od 1943. Ruzvelt je za Ameriku nameravao da u Jugoslaviji zadrži samo takozvano pravo veta. Pokazaće se da u svojim spekulacijama, piše nadalje Lindsi, Englezi nisu pogrešili. On pominje jedno kazivanje Ficroja Meklina iz 1943: "Budući događaji tek će pokazati da li će Tito ostati puki poslušnik Kominterne i Moskve ili će pokušati da bude potencijalni vladar samostalne države."

POLITIČKA NASTAVA

Saveznici su zabeležili da su partizani još 1941. po napuštanju Srbije i Užica sa sobom u jednom kamionu poneli nekoliko hiljada nepovezanih primeraka brošure "Kratka istorija komunističke partije (boljševika)", koji će kasnije tokom sukoba s Nemcima propasti, a da će one koje su uspeli da spasu, čuvati poput svetog pisma, kako će to kasnije napisati i bivši glavni partizanski propagandista Milovan Đilas. Zabeležili su i da je Tito, kad je reč o partizanima, osim insistiranja na jakoj disciplini, posebno insistirao i na - političkoj nastavi.