Tito saveznicima postaje četvrti partner

S PROLEĆA 1945. godine odnosi između SAD i SSSR, iako još ratuju kao saveznici protiv Nemaca, postaju sve kontroverzniji. Ni njihovi odnosi u Jugoslaviji nisu izuzetak.

Rusi napreduju prema Zapadu, i na njihov zahtev u tome im podršku pruža i američka avijacija. Američki piloti avionima koji su u tim akcijama oštećeni često sleću iza linije fronta koju drži Crvena armija. Rusi američke pilote po njihovom prinudnom sletanju šalju još dalje na istok, transportuju ih do Odese, a potom morem do njihovih baza. Amerikancima taj povratak traje dugo. A dok u Odesi čekaju na povratak, piloti su bez bilo kakve veze sa svojom komandom.

Amerikanci pokušavaju da povratak oborenih avijatičara preusmere i organizuju preko Beograda i Jugoslavije. Šef vojne misije SAD u Jugoslaviji dobija nalog da takvu ideju dalje prenese ruskom šefu vojne misije u Beogradu general-majoru Kiselevu. Dobiće njegovo obećanje da će ovaj predlog odmah biti prosleđen sovjetskom maršalu koji je zaokupljen planiranjem osvajanja Budimpešte i potiskivanjem Nemaca u Mađarskoj.

AMERIČKA vojna misija u Jugoslaviji neposredno će se angažovati oko posade jedne "leteće tvrđave" B-24, koja je lakše oštećena i koja je sletela 30 kilometara od Beograda. Uspeće i da pre Rusa dođu po posadu ovog aviona i da je pošalju u Italiju. Budući da je ova letelica bila lakše oštećena, pozvali su avio-mehaničare iz Italije da je osposobe za dalji let.

Amerikanci će se prilično namučiti da oslobode svog letećeg "oslobodioca" oko kojeg će Rusi postaviti svoje stražare. Može se samo zamisliti iznenađenje Amerikanaca kojima saveznici, vojnici Crvene armije, zabranjuju da priđu sopstvenom avionu. Američki kapetan Eugen O'Mir ne zna ruski, ali traži od jednog crvenoarmejca da mu se pokaže ovlašćenje za takvo postupanje, što ovaj i čini. Naređenje je na ruskom i na ćirilici. Kapetan jedino može da ga uslika foto-aparatom i da se vrati u grad da ga prevedu. Uvideće potom da je vojnik postupio po naređenju, da se avion nikako ne preda predstavnicima američkog vazduhoplovstva.

ŠEF američke vojne misije odmah traži prijem kod generala Kiseleva, šefa vojne misije Crvene armije. Američki potpukovnik traži od ruskog general-majora da mu razjasni situaciju i da se ruska straža oko američkog aviona odmah povuče. General-major uzvraća kako lično nije upoznat s konkretnom situacijom, ali obećava da će stupiti u vezu sa štabom maršala Tolbuhina kako bi se problem razrešio. No ni posle više puta ponavljanih poziva, od Kiseleva nema odgovora, a ni odaziva na pozive Lindsija.

Amerikanac potom odlazi u Titov štab, gde se susreće sa zamenikom generala Arse Jovanovića, generalom Velimirom Terzićem. U međuvremenu, OSS iz Italije mu preporučuje da u daljim razgovorima "započne grublju igru". Lindsi tako pita Terzića na čijoj je teritoriji "liberator". Jugoslovenskoj ili ona pripada SSSR? Traži od Terzića, ako je u pitanju jugoslovenska teritorija, da mu onda obezbede prilaz do aviona i onemoguće dalju opstrukciju s ruske strane. Amerikanci, potom, misiji u Beogradu naređuju da se obrate direktno Titu sa zahtevom da im se bombarder kod Beograda oslobodi u roku od 24 časa.

"OSLOBODILAC" će biti oslobođen posle gotovo dva i po meseca po prinudnom sletanju. I to tek pošto je saglasnost za to izdejstvovao američki vojni ataše u Moskvi general Džon Din. To neće uspeti u slučajevima 24 druga američka bombardera ( B-17 i B-24), koliko ih je ukupno završilo u posedu Crvene armije. Lindsi pominje i preganjanje svoje misije u Beogradu oko još jednog aviona. Ovog puta borbenog. Taj je prinudno sleteo u Bosni, pa su mu potom u Beogradu američke oznake prefarbane jugoslovenskim. Rešavanje ovog problema biće duže od njegovog mandata.

Ali u Beogradu Amerikanci nemaju problem s Rusima samo zbog "leteće tvrđave". Moraju da čuvaju i džipove. Lindsi referiše da džipove zaključavaju u garaži i da ih još dodatno obezbeđuju lancima tako što blokiraju pedale kočnica i kvačila. Major Tobi Milbank, jedan od oficira pri engleskoj vojnoj misiji, dobiće metak u glavu kada je iznenadio i pokušao da zaustavi trojicu crvenoarmejaca koja su testerom skidala lanac s pedala njihovog džipa.

U AMERIČKOJ garaži smrtno će, sprečavajući pokušaj krađe jednog džipa, stradati čuvar koji je bio Beograđanin, dok će američki oficir koji je bio pored njega, kapetan Keri, biti ranjen. Rusi su uvek, navodi Lindsi, prilično neprijatno reagovali kada bi ih Jugosloveni upozoravali na ove i druge slične incidente koje su izazivali njihovi vojnici. Smatrali su to ruženjem Crvene armije. Ali, slično Lindsiju, o ovakvim i sličnim incidentima, kojih nije bilo malo, pisaće posle 1948. i Vladimir Dedijer i Milovan Đilas.

Početkom juna 1945, šefa američke vojne misije potpukovnika Lindsija i engleskog pukovnika Džona Klarka, koji ponovo stiže u Jugoslaviju, ovog puta u svojstvu britanskog vojnog atašea, pozivaju u štab Arse Jovanovića gde ih prima njegov zamenik.

Tražiće od njih momentalni prekid bilo kakvih preleta američkih i engleskih aviona iznad teritorija koje kontroliše Jugoslovenska vojska, uključujući tu i teritorije koje partizani kontrolišu u Istri, italijanskoj oblasti Venecija-Đulija i u Austriji. Svaki let koji im nije najavljen, rečeno im je, više se neće tolerisati, a njihove avione prinudiće na sletanje. Let preko teritorije koju drže partizanske jedinice morao je da se najavi tri dana unapred.Ova naredba se odnosila i na savezničke transportne avione.

IZNENAĐENI Amerikanac i Englez zatražiće vreme da o tome obaveste svoje komande i da se s njima konsultuju. Ne bez ljutnje, pitaće da li se to odnosi i na njihove transportere koji u Beograd donose humanitarnu i drugu pomoć. Njihov sagovornik će, onda, pristati da se primena ove odluke odloži dok ova dvojica ne dobiju odgovor od svojih komandi.

Amerikanac i Englez neće tom prilikom dobiti odgovor na drugo pitanje koje su postavili raspitujući se da li se ovo naređenje odnosi i na avione Crvene armije. Taj odgovor dobiće posredno: kad je maršal Tolbuhin zatražio da američka avijacija bombarduje ciljeve u severoistočnom Banatu, Tito neće dozvoliti ove letove uz obrazloženje da bi to bombardovanje izazvalo veliko stradanje civila. Dozvoliće nekoliko letova, ali tek naknadno, i tek pošto su Amerikanci garantovali hiruršku preciznost u bombardovanju.

Šef američkih obaveštajaca u Londonu potpukovnik Džon Bros reći će Lindsiju da, za razliku od Tita, takvo pravo veta saveznici nisu nikad dozvolili jednom De Golu i da nikad nisu tražili francusko odobrenje i saglasnost za savezničke akcije na teritoriji Francuske. No Tito će se kasnije još izrazitije pojaviti kao neočekivani četvrti partner u dogovorima velike savezničke trojke.

SUTRA: Crna berza u Beogradu