Rečju i delom sejao dobro seme

PATRIJARH Pavle uvek je na umu imao reč apostola Pavla: "Reč vaša da bude svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti." I zato, bilo gde da se našao, nastojao je da reč njegova dobro tvori i na dobro upućuje. To nije napamet naučena i puko preuzeta reč, već dokazana i potvrđena reč, reč po kojoj je on živeo.

Reč prilagođena svakom čoveku posebno, prikladna konkretnoj situaciji i podesna datim prilikama.

Za reč koju je trebalo da uputi nije se posebno pripremao - celog života se pripremao da ima pravu reč. Samo za retke situacije, kada je trebalo da održi kakvu širu besedu, onda bi seo i napisao to što je trebalo reći. Govorio je ono što mu je u datom trenutku "kazano", što je mislio da je za takvu priliku najkorisnije.

REČI odgovornosti naročito je naglašavao ljudima kojima je data vlast u odnosu na druge ljude. Naravno, pritom nikog ne oslobađa njegove lične odgovornosti, shodno datoj slobodi.

Svakog poziva da "razvija svoju jedinstvenost u beskonačnost". A ljude na odgovornim dužnostima da to podstiču i podrže kod ljudi na koje se odnosi njihova služba.

Gde god da se nalazi, patrijarh Pavle nastoji da rečju i delom poseje dobro seme. Kada služi svetu liturgiju u nekom mestu, na jevanđelju u hramu ostavi zapis koji nije samo svedočanstvo o tom događaju, nego i poruka savremenicima i budućim generacijama kako valja služiti Bogu i bližnjima.

TAKO, na jevanđelju u Sabornom hramu u Šapcu 1996. godine zapisuje:

"Povodom godišnjice Mišarske bitke, odsluživši sv. liturgiju u Sv. hramu Sv. apostola Petra i Pavla, pomolismo se Bogu na parastosu da duše poginulih za veru pravoslavnu i slobodu, i na Mišaru, i u Prvom i u Drugom ustanku, i sviju poginulih do danas, da ih Gospod upokoji u carstvu svome neprolaznom."

Na prvu godišnjicu od početka NATO agresije na srpski narod zarad oduzimanja Kosova i Metohije od Srbije (24. marta 2000), patrijarh Pavle služio je u novopodignutom manastiru svetog vladike Nikolaja Srpskog u Soko-gradu. Na jevanđelju zapisuje:

"U petak druge nedelje časnog posta posetih ovaj sveti manastir, odslužih pređeosvećenu liturgiju, moleći se Bogu za mir i spasenje roda našega i sviju ljudi dobre volje u svetu i za napredak ove svetinje."

U istoj svetinji, na isti dan, patrijarh Pavle boravi i dve godine kasnije, kada je u ovom manastiru podignut spomenik svetom vladici Nikolaju Srpskom. Ovog puta na jevanđelju ispisuje:

"U nedelju pravoslavlja, na trogodišnjicu NATO bombardovanja, [rad]i pomena nevino postradalim i osvećenja spomenika velikom vladici Nikolaju Ohridskom, Bogu se pomolismo za mir, pravdu i slobodu. Svima, pa i nama. Gospode pomiluj!"

NjEGOVA svetost s posebnom pažnjom odnosio se prema precima koji su se žrtvovali za svoj narod i njegove svetinje.

Prisustvujući proslavi devedesetogodišnjice čuvene bitke iz Prvog svetskog rata, Cerske bitke, 2004. godine, u knjizi utisaka memorijalnog kompleksa u selu Tekeriš zapisuje:

"Na dan devedesetogodišnjice Cerske bitke posetismo ovo mesto borbe za slobodu našeg naroda s molitvom Bogu za spasenje duša poginulih za pravdu, slobodu i krst časni."

A prilikom posete kući kneza Miloša Obrenovića 1994. beleži:

"U prolazu za manastir Vraćevšnicu posetih i kuću kneza Miloša, vođe Drugog srpskog ustanka, znajući šta je i on i narod ovog kraja značio za odbranu slobode i obraza svoga naroda."

PORUKU ostavlja i prilikom posete nekoj školi. Tako, prilikom posete Osnovnoj školi "Pavle Savić" u beogradskom naselju Mirijevo, za praznik Svetog Save 1996. godine, Njegova svetost patrijarh srpski Pavle u knjigu utisaka svojeručno ispisuje:

"Čestitajući praznik Sv. Save Osnovnoj školi `Pavle Savić`, želim njenim nastavnicima da zaista budu prosvetitelji i učitelji svega dobrog svojim učenicima. A učenicima da budu dobri đaci dobrih nastavnika, savesno učeći nauku koja im se predaje.

Pri tome da ne zaborave dužnost i svoju i sviju nas: Dobre darove, kojima nas je Bog obdario iznad svega živog na zemlji, da upotrebljavamo na dobro i svoje i svojih bližnjih. Samo zli ljudi te darove upotrebljavaju na zlo svojih bližnjih, a najviše na svoje i zlo svoga naroda, makar toga oni i ne bili svesni."

U SVAKOM ličnom obraćanju Njegova svetost patrijarh Pavle blagorodno nastupa. Dok je krajem 1997. godine bio na lečenju u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu, dobija pismo od istaknutog književnog kritičara Živorada Žike Stojkovića, sa kojim je sarađivao oko štampanja i distribucije pojedinih knjiga, radi upoznavanja sveta sa onim što Srbi imaju i o stradanju srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.

Na dobijeno pismo patrijarah Pavle odgovara:

"G. Žiko,

primio sam vaše obaveštenje da je izdanje `Svetinja Kosova` izašlo iz štampe i na francuskom i na engleskom jeziku, kao i ostalo u vezi s tim.

Potpisaću traženih 5-6 listova sa zaglavljem Patrijarh srpski, za potrebe za koje navedoste. Sadržaj da bude miran i umeren uz znake poštovanja ličnosti kojima će knjige biti uručene.

I ostalo, oko prevoza navedenih knjiga, koje će učiniti JAT iz Milana i Pariza, mislim da će se izvršiti uspešno."

Kao što se vidi, Njegova svetost traži da se s poštovanjem odnosi prema ljudima, u ovom slučaju - "sadržaj da bude miran i umeren uz znake poštovanja ličnosti kojima će knjige biti uručene"!

Reč patrijarha Pavla isklijala je na mnogo mesta i mnogo plodova dala!

REČI BLAGODARNOSTI

TOPLU reč blagodarnosti, a uz to i poučnu, ostavlja i po bolnicama. Tako, u knjizi utisaka bolnice "Sveti Sava" u Beogradu, gde se lečio, 1999. zapisuje:

"Uvek, a pogotovo kad ga snađe bolest, čovek ima iskonsku potrebu za osećanjem da se nalazi među ljudima u čijem srcu ima makar malo mesta i toplote i za njega.

U bolnici 'Sv. Save' u Beogradu, pored visokostručne pomoći i nege, ophođenjem sviju: upravnika, lekara i osoblja, bolesnik stekne i to osećanje. A njime mir i poverenje.

Taj humani odnos i prema zdravom, i prema bolesniku i prema samrtniku, nije od manjeg značaja za onoga koji ga ukazuje, od onoga kome se ukazuje. Jednoga uzdiže, drugoga podiže i snaži. Potreban nam je uvek svima. Jer uvek opominje da smo ljudi, te da kao ljudi i postupamo."