Stvaralačka nemoć i skandali

3. 6. 1971.

OPET. Kao i ovo vreme poslednjih dana: sunce, tiho, pa se odjedanput naoblači, zagrmi, smrači se, i iz oblaka se prospe plaha kiša. Posle svi odahnemo.

Jutros sam znao da me čeka težak dan. Treba se pripremiti za sednicu Umetničkog veća, na čiji dnevni red sam stavio (ja sam predsednik) najkrupnija pitanja - repertoar, angažmani, predlozi za nagrade AVNOJ-a, Sedmojulsku, Oktobarsku, Vukovu, predlozi za premiranje (iz gradskog fonda posebno se nagrađuju najuspelije predstave u sezoni, a predloge dostavljaju pozorišta (!), uz to sam hitno morao da pročitam još dve drame i da obavim mnoge tekuće poslove.

POSLE podne u pet otišao sam u pozorište i seo da sačekam ostale. Odjedanput ulazi reditelj "Buba" Ristić i kaže da su se tako dogovorili da dođu: on i dva glumca koji su i članovi veća - na sednicu i da... Šta je? Traže odlaganje. Nisu spremni. Dekor nefunkcionalan. Premijera ne može da bude u ovoj sezoni. Predlažu da se Fejdoom otvori nova sezona. Diskusija je išla u srž. Ja pitam šta će, najpre, biti od Jugoslovenskog ako i ovo prihvatimo. Nama u junu ništa ne ostaje, takoreći, na repertoaru. Kuća se pravi iz temelja. Dva dana uzastopno u novinama pred pozorištem stoji da nema predstava. Potrošili smo preko četiri miliona na dekor, radio ga je Lalicki (Vladislav Lalicki), i sad konstatujemo da ne valja. Pre dve nedelje predložio sam da "konzerviramo" Fejdoa za iduću sezonu, odbili su. Prihvatio sam pomeranje termina. Istina, sinoć mi se proba nije svidela. Ali to je prva generalna. Prvi put dekor i kostim. Ljuba Tadić i Miša Janketić podržavaju moju nameru da sprečim odlaganje. Velika diskusija. Vatrena. Oni "iz predstave" ne odstupaju. Najzad, prihvata se moj predlog da svi večeras gledamo probu i da onda donesemo odluku.

KAD je proba završena, ja sam tražio da se odmah povede razgovor, kako bi reditelj i glumci bili načisto. Iako nepotpuno (bez Belovića i Žigona), Umetničko veće pružilo je podršku mojoj ideji da se premijera ne odlaže. Naročito je energičan bio, u tome smislu, Ljuba Tadić. Neki članovi su pogrešno pravili poređenje (ko je postigao više, ko manje, ko je jasan, ko nije, ko će izazvati smeh, ko neće) i to je dovelo do negodovanja. Ja sam govorio prvi i poslednji i, između toga, uzeo reč nekoliko puta. Pored opštih, dao sam i neke konkretne primedbe, iako mi se činilo da je za njih dockan; stavio sam ih zato što se tražilo konkretno. Na primer, Rada Đuričin bi, po mojim primedbama, imala da čitav lik izmeni. Mizanscen, na jednom mestu, morao bi potpuno da se briše i pravi novi. Nije se primalo lako, razumljivo. Ipak, kad sam pred ponoć polazio kući, bio sam uveren da je razgovor imao smisla i da se više neće tražiti odlaganje. Treba ipak sačekati.

27. 11. 1971.

"POLITIKA ekspres" se do sada jedino osvrnula na sastanak Jugoslovenskog dramskog. Novinar, koji je u tome listu napravio senzaciju, sada je (doduše, ranije se potpisivao imenom i prezimenom, a sad samo inicijalima A(vdo) M(ujčinović) sve blaži. Ne može se reći da je ovaj, verovatno završni, tekst napisan zlurado. Ali on je beskrajno siromašan prema onom što se juče u Jugoslovenskom reklo. Ljudi koji imaju pravo da kažu, i rekli su, ovde su ili prećutani ili citirani vrlo iscrpno. Nije pružena ni približna slika sastanka. Drugi listovi imali su predstavnike, ali, verovatno zato što nije došlo do prljanja i iznošenja "novih" prljavština, koje tako žudno očekuje senzacija gladna naša štampa, verovatno zato što je pozorišni čovek u svojoj kući potvrdio da ima ljudskog i umetničkog dostojanstva, štampa nije ustupila prostor događaju. Mislim da je to zaista bio događaj, da se tako nije odavno nigde diskutovalo (a ja sam se bar naslušao diskusija) i da bi i politički rukovodioci, a naročito rukovodioci sa područja kulture, trebalo da čuju kako se samoupravljački diskutuje a ne frazira, kako se govori o istinskim pitanjima a ne prepričavaju se tuđe uopštene mudrosti. Međutim, čovek može samo da zažali što je tako. Nema izgleda da skoro bude bolje. Klanovi su odveć moćni da bi neka druga misao mogla dobiti mesta pored njihove. (Ovde lepim tekst iz "Politike ekspres").

"Pozorišni savet Jugoslovenskog dramskog usvojio je ostavku Dragovana Jovanovića na mestu dramaturga. Jovanović je podneo ostavku zbog neslaganja sa repertoarskom politikom kuće na Cvetnom trgu.

JUČE pre podne održan je sastanak celokupnog umetničkog ansambla. Miroslav Belović je samo kratko prokomentarisao postupak dramaturga koji je svoje neslaganje izrazio tek posle napuštanja pozorišta:

- Tvorca skandala prati stvaralačka nemoć.

Upravnik pozorišta Milan Đoković, obraćajući se umetničkom ansamblu dužim govorom, izneo je da je za poslednju godinu bilo teškoća, i da ih ima, ali da su uprkos njima postignuti značajni rezultati.

- Mi smo spremni za otvoreni i stvaralački dijalog - rekao je Milan Đoković. - I do sada nikada nisam sam donosio odluke.

Nijednog trenutka ne spominjući Dragovana Jovanovića, upravnik Milan Đoković govorio je o predstavama za koje se smatralo da "neće proći ni kod publike ni kod kritike", a postigle su veoma zapažen uspeh. Đoković je naveo primer predstave "Kapetan iz Kepenika".

UMETNIČKO veće imalo je u toku pripremanja ove predstave velike zamerke, ali se pokazalo da su "Kepenik" dobro prihvatile i kritika i publika. Slična situacija bila je i sa "Hamletom", "Spasenima", "Bubom u uhu". Za ovo poslednje delo predlagali su Milanu Đokoviću da se premijera odloži za narednu sezonu. Na kraju je odlučeno da se premijera ipak održi. Predstava "Buba u uhu" postigla je trijumfalan uspeh i danas se za ovu predstavu traži karta više. Sličan slučaj je i sa "Spasenima".

Zamerke Dragovana Jovanovića bile su upućene i na profil male scene, Teatra "Bojan Stupica". On je smatrao da ta scena treba da bude - avangardna.

Upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, govoreći na jučerašnjem sastanku o velikoj i maloj sceni, istakao je:

- Diferencijacijom velike i male scene bavimo se veoma dugo. - Obe scene su ravnopravne. Bilo bi pogrešno da mala scena dobije profil Ateljea 212, a greška bi bila i da veliku scenu lišimo avangardnih predstava. Teatar "Bojan Stupica" treba obogatiti domaćim dramskim delima.

TEATAR OTVOREN ZA SVE

U TEKSTU "Teatar je otvoren za sve" u Politici ekspres" piše da je Stojan Dečermić rekao da je "pozorišni kolektiv jedna porodica u kojoj se mora poštovati princip dogovora". On je naveo da su i do sada svi sastanci Umetničkog veća bili otvoreni i da je svaki član kolektiva mogao da im prisustvuje i iznese svoje primedbe. Međutim, mnogi nisu prisustvovali, pa su se zbog toga, verovatno, rađali nesporazumi.

Gojko Šantić, vrlo uzbuđenim glasom je rekao:

- Dragovan Jovanović nije ni ličnost niti ima povoda da govori o Jugoslovenskom dramskom pozorištu. On je jedna nestvaralačka ličnost i nema pravo da govori, a najmanje tonom kakvim je govorio. Šta je on uradio za ovu kuću? Gotovo ništa, a bio je ovde tri godine! Mene je sramota zbog toga.