Šta ste radili, gospodo ministri

FEST 2005. godine je prošao, ali misterija je ostala. Taj Fest otvorila je francuska glumica Katrin Denev, sa filmom "Vremena se menjaju" francuskog reditelja Andrea Tešinea, u kojem Katrin Denev igra glavnu ulogu.

Da li se "vremena menjaju" ili usluge plaćaju?! Organizatori nisu zvanično saopštili koliko košta dolazak francuske dive, mada ni portparol Festa nije demantovao cifru od 20.000 evra uz komentar da njen dolazak vredi i mnogo više. Da li?! Organizator Festa Skupština grada i nezaobilazna Gorica Mojović imali su izvesnih previda i propusta, a koji se odnose na pitanja novinara i pamćenje "običnih" ljudi. Kao prvo, francusku divu Katrin Denev na crvenom tepihu ispred Sava centra nisu, kako se očekivalo, dočekale horde obožavalaca, već samo nekoliko radoznalaca, i izvesna gospođa sa transparentom na kojem je pisalo: "Sećaš li se bombardovanja Srbije?" U medijima je ovoj gest predstavljen kao izazivanje skandala međunarodnih razmera.

VESNA Mijailović, vlasnica transparenta, opisala je svoj susret sa "lepoticom dana" kao i motive koji su je naveli na ovaj vid protesta prema gošći Festa:

- Bila sam zgrožena kada sam saznala za njen dolazak, jer su mi odranije poznati njeni neprijateljski stavovi prema Srbima, koji su kulminirali za vreme bombardovanja 1999, o čemu su izveštavali svi svetski mediji. Zato sam rešila da ne dozvolim ni njoj, a ni onima koji su je pozvali u goste da zaborave tu sramotnu istinu.

Kada je pomenuta "diva", praćena svitom domaćih čankolizaca i svojim francuskim agentom "izronila" iz limuzine i uputila se ka ulazu, stala sam pored crvenog tepiha, noseći transparent "Sećaš li se bombardovanja Srbije". Gospođa Denev je bila vidno iznenađena, ali se odmah pribrala i pokušala da od toga napravi svoj mali šou, što joj nije uspelo. Pitala me je da li možemo da razgovaramo na engleskom, na šta sam ja uzvratila da možemo i na njenom maternjem jeziku. Bila je začuđena zašto je pitam za bombardovanje Srbije, a ja sam joj odgovorila da sam čitala njene izjave u stranim medijima. Upitala me je da li verujem u sve što čujem i pročitam. Rekla sam: - Ne, ali za ovo sam sigurna! Ona je besno uzviknula: - E pa, varate se! Videvši da sam istrajna u svom stavu, gospođa Denev je ljutito otišla.

GOSPOĐA Mijailović je još rekla: - I dalje stojim iza reči koje sam napisala na transparentu, jer sam o Katrininim stavovima čitala i u domaćim i u stranim novinama, a prijatelji koji žive u Francuskoj još tada su mi pričali da je ona javno podržavala bombardovanje na Kanalu 5, i da je u te svrhe čak snimila i propagandne spotove. Zato se toliko i predomišljala oko gostovanja na Festu. Trebalo bi da se, pre nego što razne svetske "veličine" pozivamo u goste, prethodno informišemo o njihovim stavovima prema našem narodu - zaključila je Vesna i istakla da je protest protiv Ketrin Danev bio "isključivo lični čin".

FILMSKI spektakl Quo vadis bila je poslednja velika koprodukcija, koja je snimana u "Avala filmu" davne 1984. godine. Sada, u tranziciji, 2006. godine imali smo senzaciju - sprečeno je spajanje sa luksemburškim investitorima. U glavnoj ulozi predsednika Upravnog odbora "Avala filma" je bio eksministar kulture Branislav Lečić, dok je na spisku investitora bio i eksministar policije Dušan Mihajlović.

Interesantno da je Branislav Lečić ulogu predsednika Upravnog odbora dobio od ljudi iz "Jugoeksporta", koji raspolaže sa 51 odsto vlasništva, a ne od ljudi iz struke. Svojevremeno, dok je bio ministar, Lečić je na komentar da se obnovi "Avala film" odgovorio da je u tom smislu nemoćan jer "Avala" nije u jurisdikciji njegovog ministarstva, to jest države, već je talac jednog neuspelog pokušaja "burazerske privatizacije", nakon koje je njen većinski vlasnik postala firma "Jugoeksport".

ZA OVU ulogu Branislava Lečića javnost nije znala. Vest je slučajno procurila jer je u svojstvu predsednika Upravnog odbora, zemljište i kapacitete "Avale", koji se mere stotinama miliona evra, nameravao da ustupi (proda) izvesnoj luksemburškoj mešetarskoj kompaniji za tričavih 330.000 iste valute. Trgovinski sud je na vreme sprečio tu štetočinsku transakciju, koja je, uzgred, razbesnela i ondašnjeg Lekinog partijskog šefa Čedu Jovanovića. Mada stranka LDP svojim članovima izričito zabranjuje učešće u upravnim odborima, Leku to nije naročito pogodilo. - Neka me izbace - rekao je. - Ovo sa "Avalom" nije politika, to je moja privatna stvar. Otkud? Otud što je - rekao je Lečić - država nezainteresovana da reši problem "Avale". Jer, pitao se on, zašto država ne otkupi "Avalin" dug "Jugoeksportu" i tako postane većinski vlasnik "Avale" kao firme mešovitog kapitala, dakle javno (državno) preduzeće u kojem će mali akcionari zastupati manjinski društveni kapital - pokušao je da bude jasan Lečić. Ko razume, razumeo je!

Direktor "Avala filma" Ranko Petrić je ovim povodom izjavio: - Vlada je 2003. godine donela odluku da država otkupi deo vlasništva "Jugoeksporta" i dugove ove firme, a da se "Avala" posveti osnovnoj delatnosti. Ne znam zašto sada Lečić "maše" ovom odlukom i poziva se na nju, kada ju je lično ukinuo kao ministar kulture u vladi Zorana Živkovića? Siguran sam da je to bilo najbolje rešenje za nas, a ne da se ispod žita, bukvalno preko noći nalaze neki investitori".

MILOVAN Danojlić je na pitanja za "Novosti" - gde su danas srpski intelektualci, jesu li ostavili svoj narod bez utehe i duhovnog putokaza, odgovorio: - Oni su podeljeni na nacionaliste i mondijaliste. I jedna i druga strana ima dobrih argumenata, a zemlja bi od njih videla vajde tek kad bi se udružili i počeli učiti jedni od drugih. Ovde, razume se, ne mislim na rodoljube - mutivode, i internacionaliste - strane plaćenike, nego na zdrave i lucidne glave, kojih ima i na jednoj i na drugoj strani. Mi smo mali, poljuljan narod; treba imati snage da se dostojno nosi i ostvaruje takva sudbina. Mnogi već prepoznaju istorijski model situacije u kojoj smo se našli. Imamo okupaciju u novom ruhu, ali se uloge uvek raspoređuju na isti način. Oni koji pristaju da služe, nalaze za to veoma ubedljiva opravdanja. Mnogi pisci i javne ličnosti pružaju otpor, što im služi na čast...

REPLIKA IVANA BEKJAREVA

VELIKA vrućina i početak sezone godišnjih odmora nisu omeli odbornike Skupštine grada da na sednici od 1. jula 2005. izazovu brojne komentare i raspravu o "Izveštaju o realizaciji programa ustanova u oblasti kulture u 2004. godini". Izveštaj je podnela, ko drugi do Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, i istakla da je u prethodnoj godini mnogo novca uloženo u kulturu (oko dve milijarde dinara)... Na to su replicirali pojedini odbornici, a među njima najoštriji je bio odbornik - glumac Ivan Bekjarev: - Dobili smo nove zgrade, ali nemamo pozorišta. Sredstva i projekti o kojima ovde govori Gorica Mojović, dostupni su samo uskom krugu ljudi, klanovima. Upravni, nadzorni odbori i saveti za kulturu skoro uopšte se ne sastaju, a često se velika sredstva dodeljuju projektima koji nikoga ne zanimaju. Dajte da se to jednom promeni i da sredstva postanu dostupna svima..."

SUTRA: ČUDNI KRITERIJUMI ZA DODELU NAGRADA I FREKVENCIJA