Enciklopedija srpskog nemara

POLAZEĆI od uverenja da je onima koji vode Srbiju veoma stalo i do ugleda Srbije kao države u kojoj se zakoni poštuju bar toliko koliko i u većini drugih evropskih zemalja, i do uspešnosti Srpske enciklopedije kao projekta od posebnog nacionalnog značaja, čiji je kvalitet više puta javno potvrđen, sa nadom da taj projekat neće biti nesmotreno ugrožen. Ko bi to dopustio ostao bi vrlo neslavno zapamćen, a takvih ipak neće biti, kako je 2014. godine istakao Predrag Piper, potpredsednik uređivačkog odbora Srpske enciklopedije reagujući na odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se značajno umanje sredstva ovoj enciklopediji, kao i Matici srpskoj, gde se zapravo zaustavlja dalji rad na ovom važnom poslu.

Hrvatski leksikografski zavod zapošljava gotovo 200 ljudi, koji rade pre svega na Hrvatskom leksikografskom leksikonu i na izradi enciklopedijskih izdanja. Rezultati Matice srpske u oblasti enciklopedistike i leksikografije nisu ništa manjeg značaja od hrvatskih, a kod nas je taj posao organizovan sa svega 12 zaposlenih. Matičin enciklopedijski i leksikografski proizvod je visoko kvalitetan, a izuzetno jeftin. Razbijati ovakav sistem je ne samo zločin prema Matici već i prema nauci i prema narodu kome ta nauka pripada. Zato je neophodno da što pre naučna i politička zajednica počnu da izgrađuju strategiju naučne politike u ovoj oblasti.

Odrediti neki simboličan iznos za ovaj projekat, skoro je jednako odluci da se rad na Srpskoj enciklopediji obustavi što bi bilo u suprotnosti i sa zakonom i sa razumnim odnosom prema nacionalnim vrednostima.

SKORO sve evropske zemlje i sve zemlje u našem susedstvu imaju nacionalne enciklopedije tako da je naš spoj nacionalne i opšte enciklopedije suština saznanja ovog pokolenja o nama samima i o svetu u kojem živimo.

Kao narod nismo nikada izgradili ozbiljnu naučnu politiku u oblasti enciklopedije pa nam se zato i desilo da su ključne inicijative ove vrste odmah posle Prvog svetskog rata došle iz naučne zajednice, pre svega od Stanoja Stanojevića, a onda se desilo da šira politička zajednica nije pokazala adekvatno razumevanje za strateški važan projekat.

Profesor Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije je jednom prilikom istakao: "Mi smo danas u situaciji u kojoj je 1924. godine bio profesor Stanojević. To znači da u Matici srpskoj imamo izgrađen ceo sistem enciklopedijske delatnosti, a čekamo da politička zajednica shvati šta je neophodno da se uradi na planu definisanja jedne ozbiljne naučne politike."

Ako politička elita ne bude na ove izazove umela da odgovori na pravi način, onda će ovu delatnost preuzeti neka druga, a ne Srpska naučna zajednica, kao što je u kraljevini, a kasnije i još više u socijalističkoj Jugoslaviji tu ulogu preuzeo Zagreb. Zato, danas kod Hrvata imate jedan moćan Leksikografski zavod "Miroslav Krleža", a kod Srba, Matici srpskoj, svaki ministarski činovnik može da stavi nož pod grlo.

SAMO nekoliko meseci pošto je javnosti predstavljen drugi tom prve Srpske enciklopedije, koju objavljuju Matica srpska, SANU i Zavod za udžbenike, budućnost ovog nacionalnog projekta prvog reda dovedena je u pitanje.

U junu mesecu 2014. na adresu Matice srpske, kao glavnog izvođača naučnog posla, stiglo je službeno obaveštenje da je nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odlučilo da Srpskoj enciklopedeji umanji sredstva za 60 odsto, a Matici srpskoj za blizu 50 odsto u odnosu na 2012. godinu. Ceo problem Matica je izložila tadašnjem ministru nauke dr Srđanu Verbiću i zamolila ga da se što pre pristupi sistemskom rešenju. Treba istaći da je eks ministar Verbić potekao iz Istraživačke stanice Petnica koja je osnovana 1982. godine, verovatno kao udruženje građana, i ne bi bilo čudo da tu organizaciju finansira Soroš.

SAMO jedna cigla dnevno, da se postavljala od vremena od kada je direktor Prištinskog Narodnog pozorišta Nenad Todorović, 2008. godine, sa tadašnjim ministrom kulture Vojislavom Brajevićem dogovorio da se u Kosovskoj Mitrovici podigne nova teatarska zgrada do sada bi jedina aktivna srpska institucija kulture na KiM imala svoj krov nad glavom. Ovako su bili primorani da plaćaju visoku zakupninu "Trepči", vlasniku prostora mitrovačkog kulturnog centra, zbog čega su prinuđeni da se u junu 2014. godine isele .

Zbog nemogućnosti da ostvare dugoročnu saradnju bez finansijske nadoknade sa "Trepčom" Prištinsko pozorište bilo je prinuđeno da scensko sedište preseli u Gračanicu. Šta reći kada su ondašnji gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović i direktor doma kulture Živojin Rakočević, imali mnogo više sluha za potrebe pozorišta, nego lokalna samouprava u Mitrovici. Nažalost u Kosovskoj Mitrovici koja je urbana sredina i u kojoj postoji velika potreba za kulturnim sadržajem ne postoji nijedan namenski prostor, ne samo da nema pozorišne zgrade, nema ni galerije, koncertne sale... Zato je još neshvatljivije da pozorištu kao najaktivnijoj srpskoj kulturnoj instituciji nisu obezbeđeni uslovi za rad.

Izgradnja pozorišne zgrade u K. Mitrovici pre osam godina nije bila samo na nivou lepih zamisli. Vlada Srbije je tada namenila oko 2.000.000 evra da se u ovaj posao uđe, ali ministri koji su nasledili Brajovića nisu bili zainteresovani da se projekat realizuje, a najmanje interesovanje je pokazao sad već eks ministar, Ivan Tasovac.

ZAŠTO Dobrica Ćosić nije nikad otvorio Sajam knjiga. Uvek ga je neko "zabetonirao" kao večnu opasnost. Razlozi su bili "da bi to izazvalo uznemirenje javnosti", i da je "star", i da ga "možda neće ni prihvatiti".

Kada se pogleda spisak imena srpskih (i jugoslovenskih) pisaca koji su imali čast da otvore Beogradski međunarodni sajam knjiga, među brojnim imenima nema imena Dobrice Ćosića. Među znanim i neznanim, značajnim i beznačajnim piscima, mnogima već zaboravljeni, nema Ćosićevog imena. Kako to da srpski Solženjicin i Tolstoj nije zavredeo da otvori najveću kulturnu manifestaciju Balkana. Uvek u protivstavu, uvek angažovan "levo" ili "desno", nacionalno ili patriotski. Ćosić očito nije bio ničiji miljenik, do miljenik svojih čitalaca.

MINISTAR NEMA VREMENA

ZANIMLjIVO je da se na ovom mestu prisetimo 2013. godine kada je strani gost Beogradskog međunarodnog sajma knjiga bila Poljska. U Beograd je došao je ministar kulture Poljske, ali naš tadašnji ministar Ivan Tasovac nije imao vremena. Ugled države Srbije spasli su svojim prisustvom ondašnji predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Tomislav Jovanović.