Srbija prvak nove Jugoslavije

U ZNAMENITOM "Dnevniku", knjizi svojih sećanja, pisao je Vladimir Dedijer (Beograd, 4. februar 1914. - 30. novembar 1990, Boston - SAD), komunista, partizan, istoričar, akademik, pritajeni disident, biograf J. B. Tita: "U proleće 1942. na slobodnoj teritoriji održana je Fočanska olimpijada. Takoreći, futbal su igrali članovi Vrhovnog štaba, ali i ostali partizani, među kojima Ivo Lola Ribar (Zagreb, 1916-1943, Glamočko polje, BiH), Arso Jovanović, načelnik Vrhovnog štaba, čak i ja. Partizani su tako pred nosom neprijatelja igrali futbal! Ta prva utakmica odigrana je 19. aprila 1942. između beogradskog i crnogorskog bataljona Prve proleterske brigade - 2:0."

Vladimir Dedijer je igrao na mestu desne polutke, budući general i komunistički diplomata Vladimir Velebit (19. avgust 1907. - 29. avgust 2004) bio je centarhalf, a Dušan Korać (7. januar 1920. - 13. mart 1998), budući general i doživotni predsednik Teniskog saveza Jugoslavije, sudio je na meču. Odigrano je još utakmica, a na jednoj je tim Valjevaca (partizani iz Valjeva) pobedio selekciju Vrhovnog štaba - 6:3. Centarhalf Vladimir Velebit je u svojoj ispovesti slikovito opisao taj važan događaj: "Zelenilo, brežuljci u cvetu, a na višim vrhovima još sneg. Okupilo se naroda. Vesele se. Kad Štab igra, nije situacija teška! Mrtvi umorni došli smo do Hotela."

U SVOM "Dnevniku", pod datumom 26. april 1942, Dedijer je zabeležio: "U svrhu podizanja morala, priredili smo danas drugu futbalsku utakmicu s Valjevcima. Još pre podne Zoran Žujović (budući novinar 'Politike') i ja, s četom pionira, napravili smo stative na igralištu i nabavili futbal. Bilo je mnogo publike. General Korać je kasnije posvedočio da je utakmicu pratio vrhovni komandant J. B. Tito sa fotoaparatom. Slikao je, ali tom dokazu kasnije se izgubio trag! Priča se da su se igrači žalili Titu na sudiju Koraća i da je on odgovorio da tu ništa ne može da pomogne, jer je sudac neprikosnoven".

FOČANSKA olimpijada biće posle završetka rata veoma popularna među mladim školarcima. Održavana je svake četvrte godine na tromeđi republika Srbije, Crne Gore i BiH, kao i na granici republika Hrvatske i Slovenije. Sve pod grandioznom ideologijom čuvanja bratstva i jedinstva naroda i narodnosti, države velikog vođe Josipa Broza Tita, u detinjstvu poznatog kao dečak sa reke Sutle, za koga su njegovi savremenici, moguće i neistomišljenici, tvrdili da je izvarao majku Mariju u kolevci kada je još bio dete! Navodno, nije bio zainteresovan za prostu dečju igru s loptom. Kažu da je bio odličan lovac! Lovio je, obično, puha, a kada bi nesrećna životinja spasla glavu grabeći kroz kućni oluk, bio bi besan!

Mnogo kasnije hrabro se oglasio Antonije Isaković (Rača kraj Kragujevca, 6. novembar 1923. - 13. januar 2002, Beograd), ratni partizanski major, književnik i akademik. U besedi, maja 2000. za magazin "Profil" kaže: "Igmanski marš, na trideset ispod nule, bio je fikcija, jer nije bilo nikakvih borbi s neprijateljem. Stigli smo u Foču sa promrzlinama na nogama i rukama i mnogi su morali odmah pod nož. Dočekao nas je Tito, sa onom njegovom šubaricom na glavi. `Zdravo drugovi`, rekao je i izvadio kutiju sa cigaretama. Bio je to neki `Ibar` u sto komada. Uzimali smo, i ko puši i ko ne puši. On je u Foču stigao nekim samo njemu znanim zaobilaznim putem. A onda je naredio da se održi ta olimpijada i igra futbal bez nas koji smo se od smrzotina spasli."

Da je živeo u vremenima Hanibala Barke (oko 247-183 pre n. e.), književnik Antonije Isaković verovatno bi se pitao zašto su Kartaginjani preko Alpa sa slonovima išli da osvoje Rimsko carstvo!?

KAKO pobednik tradicionalno nosi sve, isto se dogodilo i fudbalu - dobio je nove gospodare. U tek oslobođenom Beogradu 20. oktobra 1944, dok je otvaran ubitačni Sremski front za Srbe, po izričitoj zapovesti dečaka sa Sutle, znanog kao Josip Broz Tito, na Stadionu "Avala" već bivšeg SK Jugoslavija, za vreme okupacije SK 1913, odigrana je 19. novembra 1944. utakmica pred 8.000 gledalaca (izvor, bilten "Narodni front"), između vojnika i oficira-naturščika Narodnooslobodilačke vojske - NOV. Sastali su se timovi Antifašističke omladine Beograda i Prve proleterske divizije. Pobedio je sastav nešto starije omladine - 4:3, za koji su nastupali: Severin Bijelić, Branislav Branko Stanković, Aleksandar Stojaković, Tanasije Mijatović, Miladin Popović, Predrag Đajić, Momčilo Šapinac, Mile Stokić, Dušan Todorović, Slavoljub Stefanović, Aleksandar Belojević.

UBRZO, protagonisti ove utakmice bili su promovisani u važne ličnosti KPJ, generale armije, agente Ozne, dok su se pravi sportisti zaista ozbiljno bavili fudbalom. To je bio fudbal za narodne mase, da što pre zaborave ratne strahote, ali da budu spremni i za ono što će tek da ima se dogodi.

U svojoj lucidnosti, maršal J. B. Tito najbolje je od svih shvatio važnost fudbalske (nogometne) igre. Splitski Hajduk proglasio je timom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije - NOVJ, čija je ekipa isključivo igrala protiv engleskih selekcija. Na neki način, bilo je to prvo udvaranje Zapadu. Kasnije, 1961, nastao je nadaleko čuveni Pokret nesvrstanih, organizacija država čija je ideja vodilja, navodno, bila da se spasu bede, gladi, kuge i šuge, a da pritom ne pripadaju atomskim silama, oličenim u SAD i SSSR.

PO UGLEDU na predratni Soko, pobednici su osnovali 7. maja 1945. Fiskulturni odbor Jugoslavije - FOJ, a već 15. decembra iste godine dobio je novo i atraktivnije ime, Fiskulturni savez Jugoslavije - FISAJ. Novi savez je, umesto onog proskribovanog, od 3. do 9. septembra 1945. po jednostrukom kup-sistemu organizovao Prvi šampionat nove Jugoslavije u fudbalu na kome su učestvovale ekipe federalnih jedinica Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Slovenije, kao i Bosne i Hercegovine, osmišljenih 29. novembra 1943. u mestu Jajcu. Za taj turnir prijavljeni su i selekcija Autonomne Pokrajine Vojvodine i tim Jugoslovenske armije - JA.

Pod trenerskom palicom Svetislava Glišovića, bivšeg istaknutog fudbalera i predratnog reprezentativca BSK-a, tim Srbije je pobedio selekcije: Crnu Goru - 2:1, u polufinalu selekciju Hrvatske - 3:1 i u finalu tim JA - 1:0, i tako postao prvi šampion Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Tim Republike Srbije igrao je u sastavu: Srđan Mrkušić, Ljubiša Filipović, Miomir Petrović, Radomir Krstić, Milivoje Đurđević, Miodrag Jovanović, Ratko Panić, Kosta Tomašević, Jovan Jezerkić, Milovan Ćirić, Đuro Horvatinović.

SUTRA: OSNIVANjE CRVENE ZVEZDE I PARTIZANA