Baron otkriva bogatstva Srbije

INDUSTRIJALIZACIJA jedne zemlje se od 19. veka smatra presudnim korakom za njeno stupanje u red civilizovanih država. Da je dalekovidi knez Miloš bio toga veoma svestan, pokazuje dnevnik barona Sigmunda fon Herdera, koji je po njegovom nalogu 1835. putovao Srbijom istražujući rudna ležišta.

Ovo neprocenjivo svedočanstvo o srpskoj istoriji bilo je zaboravljeno sve do 2014, kad je najzad prevedeno i objavljeno, posle 180 godina. "Rudarsko putovanje po Srbiji 1835. godine" otkriva genijalnog saksonskog geologa i rudarskog stručnjaka koji je još tada predvideo da će Majdanpek i Bor biti među najvažnijim rudnicima Evrope. Istovremeno, Herderov putopis prikazuje kneza Miloša kao vizionara koji je planirao industrijsku revoluciju u zemlji koja u tom trenutku nije imala ni dovoljno poljskih puteva.

Odmah pošto je 1830. Srbija postala autonomna država, Miloš je, krišom od Turaka, započeo prepisku s baronom Herderom, "vrhovnim rudarskim starešinom" Saksonije - vodeće rudarske sile toga doba. Kad je Herder predložio da lično obavi geološko istraživanje, knez Srbije je to oberučke prihvatio. Turcima je Herderova misija predstavljena kao istraživanje izvora toplih voda i ležišta soli.

ARHIVI nemačke kraljevine Donje Saksonije otkrivaju da je Herderova misija u toj zemlji smatrana veoma važnim poduhvatom, jer je nagoveštavala obnavljanje starih veza sa Srbijom koje su prekinute padom srednjovekovne srpske države.

- Kad je pozvao Herdera da dođe u Srbiju, Miloš je krenuo putem Nemanjića. Njihova država je moć izgradila na rudarstvu kada su doveli Sase - Saksonce, koji su otvorili rudnike i razvili metalurgiju. Miloš je shvatao da država ne može da opstane samo na poljoprivredi i izvozu stoke. Za napredak je neophodna industrija, koje nema bez sirovina. Zato je pozvao Herdera da istraži rude - kaže istoričar Borisav Čeliković.

Iz današnje perspektive deluje neverovatno da je nepismeni vladar Srbije, koja je počinjala od nule, znao ko je Herder i da je direktno komunicirao s najtraženijim rudarskim stručnjakom tog doba.

Međutim, putopis jednog drugog Nemca, pruskog oficira i plemića Ota Dubislava fon Pirha, iz 1827, otkriva da Miloš jeste bio nepismen, ali ne i neinformisan. Pirh je bio očevidac da je svakog jutra on dobijao svežu stranu štampu koju su mu saradnici čitali i prenosili sadržaj, a imao je i odličnu ekonomsku obaveštajnu službu, sastavljenu od trgovaca koji su mu prenosili informacije iz cele Evrope.

KNEZ Miloš uopšte nije morao da zna ko je najbolji geolog u Evropi, ali je imao saradnike koji su mu našli tu informaciju.

S druge strane, baron Herder je od detinjstva znao za Srbiju od svog oca.

- Familija Herder je dosta doprinela promociji srpske kulture i razvoju nauke. Još 1778. baronov otac Johan Gotfrid fon Herder, filozof, istoričar, prevodilac i pesnik prvi je svetskoj knjiženosti otkrio srpske narodne pesme, mnogo pre Vuka Karadžića. Istoričari kažu da se ne treba čuditi "ravnodušnosti" kneza koji nije dočekao Herdera u avgustu 1835, već je baš tad otputovao u Carigrad. Lukavi Miloš tako je prikrivao važnost misije stručnjaka čiji je glavni zadatak bio istraživanje ležišta uglja i metala neophodnih za vojnu industriju, jer je knez želeo oružanu silu nezavisnu od tuđeg oružja i municije.

UOČI Herderovog dolska u Srbiju, Sovjet je naložio okružnim načelstvima da raskrče prilaze napuštenim rudištima i kopovima i prikupe podatke o starim rudarskim radovima, kao i toponime koji ukazuju na rudarenje ili postojanje korisnih mineralnih sirovina.

- Prepiska Miloša i Herdera otkriva da su oni razmatrali ne samo otvaranje rudnika i izgradnju livnica, beć i izgradnju pruga u Srbiji, preusmeravanje reka radi transporta ruda brodovima i navodnjavanja njiva. Herder je predlagao da se srpska deca šalju u Saksoniju na školovanje, ali i da se otvori rudarska akademija u Srbiji. On je otkrio carski grad Feliks Romulijanu i insistirao da Srbija napravi muzej - kaže Alena Zdravković.

Sovjet je Herderu i njegovim saradnicima, kraljevskom rudarskom stručnjaku Celeru i registratoru Lešneru, odredio pratioca, poznavaoca nemačkog jezika, direktora kancelarije Upravitelnoga sovjeta Stevana Radičevića. Knez naređuje da im se pridruži još jedan "sovjetnik" da pazi da se baronu odaju dužne počasti, kao i dva uniformisana vojnika.

IPAK, oni nisu imali samo zadatak da Herderu olakšaju posao, već i da informišu kneza o tome šta on radi. Tako sovjetnik Radičević posle trodnevnog boravka u Majdanpeku šalje dobre vesti Jevremu Obrenoviću, koji ih hitno prosleđuje Milošu u Carigrad.

- Baron Herder je Majdan Pek providio i tu našao bakra i gvožđa u takvom količestvu da će ovaj majdan jedan od najbogatijih u Jevropi biti - javio je Radičević.

Miloš je po završetku istraživanja uz veliku zahvalnost nagradio barona Herdera za zalaganje na ispitivanju ruda Srbije tokom desetonedeljnog terenskog rada, često u najgorim vremenskim uslovima.

- Pored novčane nagrade od 1.000 dukata, poklonio mu je i specijalno iskovanu sablju s balčakom optočenim srebrom i zlatom, u koji je ufasovano 118 brilijanata od oko 20 karata. Ta sablja je, zatim, postala baština Herderovih naslednika na mestu vrhovnog rudarskog starešine Saksonije - kaže Alena Zdravković.

BARON Herder je bio prvi stranac koji je dobio takvo odličje. Uzbuđen zbog ukazane počasti, on je izrekao jednu od najlepših poruka srpskom narodu:

- Svim mojim dragim Srbima, za koje je vezana moja duša puna vernog prijateljstva, ljubavi i odanosti, iskazujem moje najprisnije i najsrdačnije pozdrave usmeno, preko gospodina Milutinovića, koji je sada tako srećan odlazeći u ona lepa brda i dolove u kojima pirka lak povetarac.