Grad koji je poveo Kinu u novi vek

NEMA boljeg mesta za razumevanje metamorfoze savremene Kine od njene južne metropole Šendžena, velikog eksperimenta koji je uspeo, usmerivši čitavu zemlju ka napretku, kao po sistemu domina. Tu je, zaslugom Deng Sjaopinga i reformski nastrojenog rukovodstva, osnovana prva Slobodna ekonomska zona, i Kina je postajala sve značajniji svetski izvoznik: isprva fenova, tostera, jeftinog alata i dečjih medvedića, zatim složenijih proizvoda - televizora, muzičkih stubova, kompjutera...

U Šendženu danas kažu da bezmalo svaki drugi mobilni telefon, oko 40 odsto te najtraženije naprave, danas na svetsko tržište stiže iz njihovog mesta.

Novobeogradskoj duši ništa ne može više da prija, od boravka u sasvim novom gradu, koji je za kratko vreme, iz trske i močvare, narastao na... 18 miliona stanovnika. Da, to je priča Šendžena, nekada varoši sa 30.000 ljudi, danas velegrada.

Ta gigantska naseobina narasla u širinu i visinu brzinom fatamorgane, nalazi se na južnoj ivici kineskog kopna i na istočnoj obali Biserne reke. Njegov prvi komšiluk je Hongkong, i to se pokazalo kao ključna prednost. Grad se prostire na nešto manje od 2.000 kvadratnih kilometara. Jugoistočna Azija u Šendženu pokazuje svoju vlažnu prirodu: suptropska klima donosi velike količine toplote ali i kiše, vazduh je vlažan i ne diše se uvek lako (za srpske turiste, najbliže je poređenje sa antalijskom rivijerom u Turskoj). Grad je bogat tropskim voćem, a egzotične biljke rastu svuda po njegovim ulicama, u širokim zelenim oazama, ispod nadvožnjaka i oko saobraćajnih petlji. Sve je planski i uredno.

NAPISALI smo već da Šangaj po nečemu nadmašuje Njujork i London. Tačno je: u vodećim kineskim gradovima arhitektura je možda po anglosaksonskom obrascu, ali je održavanje javnih prostora i urbane infrastrukture po nemačkim standardima. Isto važi i za Šendžen.

Na brdu iznad najužeg gradskog jezgra posađen je ogroman i spektakularan park. Odatle puca pogled na oblakodere u centru velegrada. U našim knjigama još se pominju centralni blokovi modernističkih planskih gradova, Novog Beograda i Brazilije, takođe iscrtani u pravougaonoj formi (i u našem slučaju - naruženi i nedovršeni), ali ne i primer Šendžena. Ovaj "gradić", čini se, nismo stigli ni da primetimo, koliko se munjevito uspravio.

Pre tri decenije, na mestu svih tih oblakodera i ustanova kulture uz glavnu pešačku stazu, bila je ledina. Centralna vojna komisija je 1980. godine poslala 20.000 ljudi da pomognu gradnju. Kroz nekoliko godina, javili su se obrisi velikog grada, rad je neprestano ubrzavan, sve do dana današnjih.

Deng Sjaoping (1904-1997) najveća je legenda grada i oko njegovog spomenika u parku na visini često se slikaju lokalci i turisti. Deng je, posle Maove smrti i obračuna sa "četvoročlanom bandom", koju je vodila Maova supruga, bio lider iz senke - nikada nije držao funkciju šefa države, vlade, ili partije - ali je imao dovoljno moći da trasira put privredno zaostale zemlje među savremena i uspešna globalna društva. Deng, čovek sa vojničkim iskustvom i žrtva Kulturne revolucije, kada je sa visokih državnih pozicija prekomandovan za običnog radnika u fabrici traktora, uspevao je da iza zavese kontroliše partijske vođe i smenjuje ih kada zasmetaju. Ali, u Kini je okončao praksu da odlazak sa vlasti znači i kakvu fizičku štetu po čoveka, dosegavši nivo koji je u SSSR-u uspostavila Hruščovljeva generacija političara. To je bio civilizacijski pomak, i jedna od najava novog, otvorenijeg i bogatijeg doba.

Na Denga su poseban utisak ostavila putovanja po uspešnim gradovima Azije: Kuala Lumpuru (Malezija), Bangkoku (Tajland) i Singapuru posebno. Boravak u tom malom i uređenom gradu-državi, većinski naseljen Kinezima, pokazao mu je za šta su sve njegovi zemljaci sposobni.

Cinici bi primetili da, iako je JAT godinama leteo i za Bangkok, i za Kuala Lumpur, posebno intenzivno baš za Singapur, to ipak nije bilo dovoljno da polufeudalne vladare SFRJ podstakne na modernizaciju.

Očigledno je, međutim, Deng imao snage da sabere dva i dva, a zatim i da sprovede razumne mere za promenu kineskog društva, što je bio popriličan raskid za bližom prošlošću, tokom koje je Kinez doživeo i da mu zaplenjuju metalno posuđe iz kuće, ne bi li od njih u lokalnom kazanu iskalili - čelik. Ili da ratuje protiv vrabaca do istrebljenja. Takvi raskidi mogu se smatrati omanjim revolucijama, i za njih su, po pravilu, zaslužni veliki državnici. Mao je dobio mesto u istoriji - on i danas pozira na svim banknotama juana - a Deng je za velikog vođu govorio da je imao više dobrih nego loših strana. Gluposti iz Kulturne revolucije su izvrgnute ruglu.

Dengova najpoznatija izreka glasi: "Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe". On je preokrenuo logiku kineske ekonomije, uvevši je u tokove svetske trgovine. Razvoj lake industrije i izvoz tada su postali prioritet.

Osnivanje Slobodne ekonomske zone u Šendženu bio je prvi, veliki korak napred ka opštem blagostanju koje treba da usledi jednog dana. Danas su se takve zone raširile po Kini, ali Šendžen ostaje istorijski "broj 1". Ta područja su osmišljena da privuku strane investicije, u njima preduzimači imaju veću slobodu poslovanja nego inače u Kini. Centralne vlasti se ne mešaju u trgovinu i ulaganja, a investitorima se nude značajni poreski i drugi podsticaji.

Oblast na jugu, provincija Gvangdong, "povukla" je osamdesetih Kinu napred. U delti Biserne reke danas živi stotinak miliona ljudi, i, kada se vozi izvrsnim auto-putom Hongkong-Peking sa šest traka plus dve zaustavne, jedva da se oseti prelaz iz grada u grad. "Omanje" milionske naseobine ređaju se kao roba na fabričkoj liniji, i svi imaju oblakodere u centru.

U lokalnoj galeriji je ponosno izložena slika kineskih vođa kako 1984. godine, uniformisani u odeždi iz Maovog vremena sa znatiželjom posmatraju maketu novog grada Šendžena, možemo uporediti sa 19-vekovnim glavarima Srbije, koji su, još u istočnjačkim odorama, planirali put ka društvu evropskog tipa. Ali, razlika je u brzini, iako Kinezi stalno ponavljaju, valjda da zavaraju trag svojim aktuelnim konkurentima, da je vreme današnje za njihovu civilizaciju samo jedan kratak, gotovo beznačajan treptaj u dugom trajanju. Kako god bilo, oni su svojih pet minuta za tri poslednje decenije uspeli da iskoriste, a grad Šendžen služi tome kao živi spomenik.

KREATIVNOST I EKOLOGIJA

ŠENDžEN je prestonica savremenog kineskog dizajna. U toj sferi više od 6.000 preduzeća angažuje oko 60.000 zaposlenih. Unesko je, pre devet godina, uvrstio Šendžen u Mrežu kreativnih gradova sveta. Vlasti nastoje da naseobinu neduge istorije brzo pozicioniraju i kao kulturnu metropolu. Lokalni muzej je odličan. Tokom našeg boravka, u centru je održavan sajam knjiga. Ekologija je visoko na listi prioriteta: polovina gradskog područja je pod režimom zaštite, i na njemu nije dozvoljena nikakva gradnja. Ulaže se i u ekološki prevoz: građani već mogu da koriste osam metro linija sa 200 stanica, a biće ih još mnogo više...

SUTRA: JEDNA ZEMLjA - DVA SISTEMA