Na Zapadu i dalje ništa novo

SA TREĆOM pločom "Mrtva priroda" objavljenom u novembu 1981, "Riblja čorba" postaje najpopularniji bend na prostoru bivše Jugoslavije. Prema mišljenju Bore Đorđevića, s današnjeg aspekta, to nije bio toliko genijalan album, ali su se na njemu sve kockice složile. Idejni tvorac zaštitnog znaka "Čorbe" dizajner Jugoslav Vlahović osmislio je neverovatan dizajn omota - ispupčeno jaje sa kokošijom glavom i nogama.

Na toj ploči Bajaga prvi put ima svoju pesmu "Ja sam se ložio na tebe", sa Mišom je komponovao "Odlazak u grad" i radio muziku za pesmu "Ne veruj ženi koja puši 'drinu' bez filtera". Udarni autor je i dalje Bora s pesmama "Na Zapadu ništa novo" (njegova prva direktno politička), "Neću da ispadnem životinja", "Pekar, lekar, apotekar", "Volim, volim žene"...

U JANUARU 1982. grupa je koncertom u Čačku počela jugoslovensku turneju koja je, kako se ispostavilo, prilično nezgodno nazvana "Ko preživi - pričaće". Kada bi odsvirali koncert, morali su da čekaju u garderobi još najmanje sat - sat i po, da se narod željan slikanja i autograma bar malo raziđe. Sve je bilo idealno, a onda se dogodio neazpamćeni skandal. Razlog su bili Borini stihovi u jednom od većih hitova sa ploče "Na Zapadu ništa novo", pesme nastale prethodne godine od novinskih naslova i Borinih ličnih doživljaja stvarnosti.

- Već smo bili prodali 250.000 nosača zvuka "Mrtva priroda" kada su se javili borci iz skopske opštine Karpoš i pobunili se zbog stihova "za ideale ginu budale" i "kreteni dižu bune i ginu" - seća se Bora u knjizi "Šta je pesnik hteo da kaže". - Ne znam kako su se prepoznali u tim stihovima, kada ih nisam ni pomenuo. Valjda su oni bolje od mene znali šta je pesnik hteo da kaže, tek lavina je pokrenuta. Odmah posle Makedonaca napao nas je žestoko SUBNOR iz Bezdana (moj otac, učesnik rata, tada mi je rekao da se ne seća da je u Bezdanu bilo nešto mnogo boraca), a onda su zagrmeli SUBNOR-i sa svih strana, sa zahtevima da se ploča momentalno zabrani i povuče iz prodaje, zato što borce za slobodu naše otadžbine nazivamo budalama i kretenima. Proglašeni smo državnim neprijateljima broj jedan i napadani po svim medijima. Jednog jutra sam se probudio u hotelu u Slavonskoj Požegi, kupio "Ilustrovanu politiku" i pročitao veliki naslov: "Riblja čorba u zatvoru". U članku geneza celog slučaja i predlog da me uhapse i osude. Brže-bolje okrenem moje kući i javim im da nisam u zatvoru nego u Slavonskoj Požegi. Ljudi slepo veruju novinama i televiziji, mogu svašta da pomisle.

KOMUNjARE su, tvrdi Bora, primenjivale provereni način borbe protiv klasnog neprijatelja - uključivale su tešku artiljeriju u vidu rubrika pod imenima "Pisma čitalaca", "Odjeci i reagovanja", u kojima su ih "pljuvali" savesni građani i omladina. Ta pisma obično su počinjala rečima: "Zovem se tako i tako i imam 18 godina. Do sada sam mnogo volela i slušala 'Riblju čorbu', ali od sada ih mrzim i više ih neću slušati. Kako može taj Bora Đorđević da vređa moje roditelje i druge borce koji su nam omogućili da živimo srećno i u slobodi..."

Rezultati svega toga bili su vidljivi na terenu. "Čorba" je bila primorana da u Celju prvi put u karijeri prekine koncert jer su dežurni vatrogasci bili previše agresivni prema publici. Koncert u Sarajevu mogao je da bude održan tek kada je Bora napisao obrazloženje za tekstove svih pesama koje će izvoditi i potpisao da će "Na Zapadu ništa novo" otpevati na sopstvenu odgovornost. U Tuzli nisu mogli da sviraju sa obrazloženjem da organizator ne može da obezbedi red i mir tokom koncerta grupe čije ponašanje nije u skladu sa socijalističkim moralom.

- POZVAN san na Studio B da javno objasnim, stih po stih - seća se Bora. - I ja lepo objasnio. Žao mi je što nisam to sačuvao, ali otprilike ide ovako: Kritičar pesnika javno vređa (u toku je bila oštra polemika između nekog bednog "uglednog" kritičara koji nije prezao od uvreda u napadima na, čini mi se, Matiju Bećkovića). Samoubica se ubio s leđa (Autentični naslov iz novina. I tada su se dešavala vrlo čudna samoubistva kao i sada, npr. Dada Vujasinović). U Africi opet državni udar (Svakodnevna pojava i tada i sada). Umorni Turčin izazv'o sudar (Tada je to bila češća pojava jer su turski vozači gledala da što pre prođu našu samoupravnu domovinu u kojoj putevi nisu bili baš najsigurniji od pljačke, pa bi često zaspali za volanom vozeći kamione sa zapada na istok. Danas je ta pojava ređa, ali se još uvek takve stvari dešavaju. Takođe naslov iz novina). Gole su lutke s naslovnih strana (Bilo je toga i 1981, a sada je potpuno normalna i široko rasprostranjena pojava).

- JOŠ jedna pobeda partizana (Obratite pažnju. Partizani su napisani sa malim "p". Dugo su me smatrali "grobarom", što me je kao zadrtog "deliju" ili "ciganina", svejedno, duboko vređalo. Čak sam i tada rekao da ne mislim na fudbalski klub već na nove mirnodopske pobede partizana). Moju zaradu drugi troše (To je moje lično prokletstvo, redovna pojava koja me prati kroz ceo život). Vreme brez promene, uglavnom loše (Vremenska prognoza). U bolnici pacovi pojeli bebe (Autentični naslov iz tadašnjih novina. Sa žaljenjem mogu da konstatujem da se situacija u zdravstvu do danas nije popravila). Ubio prvo ženu pa sebe (Ovakav naslov sam u poslednjih 30 godina video u novinama bar 50 puta. Deo "folklora" na brdovitom Balkanu). Dinar i dalje u lakom padu (Autentični naslov iz novina, dinar je, izgleda, u večitom padu. Lakše će se dići ovaj moj nego dinar. Nema ništa sporno u ovom stihu). Bacili bombe na ambasadu (Tu se umnogome napredovalo! Takođe je u pitanju naslov, ali danas imamo ljude bombe, automobile bombe, kamione bombe, avione bombe...). Veliki uporno zezaju male (Bilo i biće dok je sveta i veka). Za ideale ginu budale (Ovo je velika istina. Danas kad govorim o tome ističem da sam prva budala koja će poginuti za svoje ideale).

- TADA sam se setio onog Džonsa, vođe neke američke sekte koji je svoje sledbenike odveo u džunglu gde su izvršili kolektivno samoubistvo. Danas imamo bezbroj primera koji svedoče o tačnosti ovog stiha, npr., 11. septembar. Fabrike truju okolinu (Trovale i 1981, a danas postoji realna mogućnost da Srbija postane otpad Evrope). Kreteni dižu bune i ginu (Zaista se ne sećam kako sam objasnio ovaj stih. Znam da sam iskopao neki adekvatni primer, al' koji, nemam pojma. U stvari, zavisi iz kog se ugla gleda. Onaj koji diže bunu u očima svog naroda može da bude heroj, a za suprotnu stranu je kreten. Zamislite samo kako smo u Miloševićevim očima izgledali mi koji smo ustali protiv njega. Kao kreteni, naravno).

Nije bilo potrebe da Đorđević objašnjava refren "Biće bolje, neko viče, na papiru mrtvo slovo, na Istoku stare priče, na Zapadu ništa novo":

- Nikada neće biti bolje, može da bude samo gore. To je suština Marfijevog zakona. Ne verujem u bolje sutra.

OTVORENO PISMO ZBOG GAĆA

NAJKREATIVNIJI doprinos sveopštoj hajci dao je mladi glumac Tihomir Arsić koji je citirao Borin stih "Ja bih se odrek'o rođene braće za jedne čipkaste ženske gaće" iz pesme "Volim, volim žene", i na osnovu toga se u otvorenom pismu zapitao kakav je to uopšte čovek, taj Đorđević, kad su mu gaće preče od braće. Arsić se uopšte nije šalio, a Boru je poznavao privatno.

SUTRA: Tragedija na zagrebačkom koncertu