Veliko raskršće Riblje čorbe

GITARISTA "Riblje čorbe" Nikola Čuturilo Čutura, paralelno s radom u matičnom bendu, pisao je muziku i za druge izvođače. Tako su se njegovi tekstovi našli na pločama Dejana Cukića, "JU grupe" i "Kerbera", a 1988. snimio je i prvu solo ploču "Devet lakih komada". Po objavljivanju drugog albuma "Raskršće" odlazi iz grupe, a odluku je saopštio Bori i Miši na sastanku koji su održali u restoranu "Tašmajdan" u septembru 1989. Rekao im je da se ne oseća više dobro u "Čorbi", da je na neki način kreativno sputan i da jednostavno ima potrebu da nastavi svojim sopstvenim muzičkim putem.

Ipak, pristao je da se pojavi sa "Čorbom" 14. oktobra u sarajevskoj "Zetri" na koncertu "JU rok maraton". Posle koncerta u "Zetri", Čutura više nije bio član "Riblje čorbe". U trenutku kada su svi prognozirali da će grupa prestati s radom, oni su Čuturin odlazak lako prebrodili i već za doček nove 1990. u beogradskom hotelu "Jugoslavija" svirali u novoj postavi.

NOVI gitarista bio je Zoran Ilić Ilke (eks "Bezobrazno zeleno"), koji je u bend dospeo "preko debele veze", jer je bio Džindžerov kum. Sa njim iste godine snimaju album "Koza nostra", koji je producirao Saša Habić. Nove pesme su prvo proveravali svirajući po našim klubovima u Švedskoj, zatim u Temišvaru, a potom u dalekoj Australiji. Na snimanju su se opet obreli razni gosti - Džoni Štulić i članovi "Azre" pevali su prateće vokale u "Al Kaponeu", u "Gde si u ovom glupom hotelu" pevale su Gorica Popović, Snežana Jandrlić i Bilja Krstić iz nekadašnjeg "Suncokreta", dok je klavijature na ploči odsvirao Saša Lokner.

- Miša i ja smo išli Ulicom kneza Miloša ka Studiju 5, a u susret nam je dolazila trojka: Džoni, Jura Pađen i valjda onaj basista - govori Bora Čorba. - Pozvao sam ih da dođu i čuju nove pesme. Baš je na redu bilo pevanje "Al Kaponea", još jedne od pesama posvećenih liku i delu druga Tita. To je s vremenom postajalo sve bezopasnije, ali sam ga, za svaki slučaj, upakovao u najvećeg gangstera svih vremena. I spontani Džoni to prihvati i sa svojima otpeva mojima horske deonice u pesmi.

SEZONU pljuvanja po tada još nedodirljivom predsedniku SFRJ, Bora je načeo numerom "Tito je vaš". Doduše, tih dana je bilo moderno kazati nešto loše i podsmevati se pokojnom maršalu. Na ploči se našla i zezalica "Crna Gora Bar", obrada starog hita Memphis Tennesy Čaka Berija i samo jedna prava ljubavna pesma "Ja je gledam kako spava". Gotovo 12 godina od onog legendarnog koncerta na stadionu Tašmajdan, "Čorba" je nove pesme predstavila na istom mestu, pred 12.000 ljudi, koji su skandirali "Boro, majstore". Uprkos sreći koja je obuzela članove grupe, mračni oblaci su se zlokobno nadvijali nad Jugoslavijom.

Tokom ratnih godina "Čorba" je povremeno svirala u inostranstvu i oglašavala se pločama koje nisu ostavljale dublji trag. Album "Labudova pesma", sniman krajem 1991. u Beču, bio je zamišljen kao oproštajni. Bora je stalno bio loše raspoložen i veoma pijan, a ni drugi članovi nisu po tom pitanju zaostajali. Bora je razmišljao o kraju "Čorbe", govorio je da se raziđu kao ljudi i možda, ipak, za novo okupljanje sačekaju neka bolja vremena. Ime albuma "Labudova pesma" najbolje je odslikavalo stanje u bendu. Došao je red da se diskografski oproste. Bio je to najteži trenutak u karijeri srpskih "Roling stonsa".

NEZADOVOLjAN što mu ljudi iz diskografske kuće nisu pokrili troškove studija i boravka u Beču, Oliver Mandić je povukao svoje tri pesme sa albuma, pa ih je ostalo samo osam. Odmah se izdvojila "Kad sam bio mlad", obrada velikog hita Erika Bardona When I was young iz 1967.

Na Zaječarsku gitarijadu "Riblja čorba" je stigla 28. avgusta 1992. Bora je bio u vrlo lošem stanju, i psihički i fizički. Čim je izašao na binu, prišao je mikrofonu i rekao:

- Ovo je poslednji "Čorbin" nastup!

Ostali članovi grupe na sceni bili su zatečeni. Publika je od te Borine rečenice u prvi mah zanemela, a onda počela glasno i neprijatno da negoduje i zviždi. Ta negativa se onda lagano i sve snažnije pretvorila u povik podrške "Boro, majstore, Boro majstore", posle čega je usledilo i "Ne daj se, Boro!"

- Kada smo svirku, s knedlom u grlu, nekako priveli kraju, pojma nisam imao je li to zaista bio naš poslednji nastup - seća se Miša Aleksić. - Odmah po silasku sa scene, na mnogobrojna pitanja novinara okupljenih oko nas, nisam znao šta da kažem. Prvi put sam bio nemoćan da im išta saopštim. Da li postojimo i dalje ili ne? Ostalo je sve nekako da visi u vazduhu. Najzad, nešto kasnije, pao je dogovor da se malo presaberemo i o svemu razmislimo, pa da za mesec-dva donesemo konačnu odluku.

BORA i Miša su sredinom januara 1993. seli da o svemu popričaju. Bora se vidno bolje osećao, bio je svežiji i raspoloženiji.

- Vidi, Šomi, imam pesme za novi album, to je svakako dobra i najvažnija vest - rekao je Bora Miši. - Zaista mislim da nikako ne treba da stajemo. Bar ne sada. Imamo još mnogo toga da kažemo i dokažemo.

Miša mu nije ništa odgovorio, samo je klimao glavom. Već sutradan, u medijima je osvanula Borina izjava, koju će i kasnije, zbog male dvosmislenosti, mnogi citirati:

- Čvrsto smo odlučili! Sviraćem i radićemo dok god budemo mogli da stojimo na nogama!

U leto iste godine, Bora je na Zaječarskoj gitarijadi na sceni javno ponovio te dve rečenice. Ovom prilikom su ga sa ovacijama dočekali isti oni fanovi koji su ga prošli put na tom istom mestu prvo izviždali, a zatim mu pružili bespogovornu podršku. Rokerska publika u Zaječaru je tako bila živi svedok Borine transformacije i njegove velike želje da ih ne izneveri.

VOJSKA poštovalaca "Riblje čorbe" na taj način ostala je uz grupu kada joj je bilo najteže, ne dozvolivši joj da napusti domaću rok scenu.

U decembru 1993. u prodaji se pojavila 12. "Čorbina" longplejka "Zbogom Srbijo". SFRJ se konačno raspala, besneli su građanski ratovi, sankcije, inflacija, beda, nemaština, Dafina, Jezda... U takvoj atmosferi sa ploče su se izdvojile "Zelena trava doma mog", koja je svetski proslavila Toma Džonsa, "Danas nema mleka", obrada No milk today od "Hermans hermits" i prelepa balada "Tamna je noć" iz istoimene pozorišne predstave. Na toj ploči se u ulozi klavijaturiste i koproducenta našao Vlada Barjaktarević (eks "Van Gog").

ČOVEK S DRUGE STRANE BARIKADE

RAD na albumu "Zbogom Srbijo", "Čorbi" je, između ostalog, ostao u sećanju i po gostu u pesmi "Kremenko i Kamenko". Njega je Bora lično angažovao da repuje jednu strofu. Reč je o Kristijanu Goluboviću, žestokom momku sa beogradskog asfalta, koji u vremenu koje je sledilo nikako nije uspevao da pronađe svoj lični mir. Uvek se nekako nalazio "s druge strane barikade", gde je ishod sukoba pravde i prava neizvestan i uvek na oštrici žileta. Uopšte uzev, kao čovek on je sasvim u redu, pa je njegovo kratko prisustvo u studiju svima ostalo u domenu krajnje zanimljivosti.

SUTRA: „Riblja čorba“ prodaje „baba julu“ ispod ruke