Odgovor zagrebačkom prijatelju

U SVOJOJ karijeri "Riblja čorba" je najviše zarađivala u prvih 10 godina postojanja, ali je devedesetih počela da nastupa izvan granica naše domovine, po čitavom svetu. Svirali su koncerte u Malmeu, Geteborgu, Helsingborgu, Stokholmu, pa onda, iz Švedske pravo u Australiju. Kasnije su sledile turneje po Austriji, Nemačkoj, Kanadi...

Članovima grupe u godinama koje dolaze ova gostovanja u inostranstvu značila su više od samoga života! Razlog je bio jednostavan - Jugoslavija je prestala da postoji, a Srbija je ušla u rat, sankcije, glad i bedu.

- U Švedskoj smo imali više solidno posećenih koncerata - seća se Miša Aleksić. - Publika nas je posmatrala pomalo zbunjeno, kao bend sa druge planete, jer im u to vreme nije često dolazila muzička rokenrol ekspedicija iz rodne grude. Gradovi u kojima se sviralo bili su vrlo slični. U svima je vladala neka čudna depresivna atmosfera.

NIJE malo onih koji misle da je sa objavljivanjem ploče "Zbogom, Srbijo" sastav trebalo da sačeka, jer se radilo o izuzetno teškim godinama, kada narodu u Srbiji nije bilo ni do čega, a kamoli da sluša nove pesme "Riblje čorbe". U takvoj atmosferi, frontmen zagrebačke grupe "Film" Jura Stublić izbacuje ratno-domoljubivu numeru "E moj druže beogradski" sa stihovima "E moj druže beogradski, Slavonijom sela gore, e moj druže beogradski, ne može se ni na more. Pustit ću ti metak prvi, vi budite uvijek prvi, drugi ću ti oprostiti, treći će me promašiti...", koju je Bora Đorđević shvatio veoma lično.

U svom prepoznatljivom maniru, ali sa mnogo više stila, šarma i odmerenosti, poslao je Stubliću demarš pesmom "E moj druže zagrebački" i time ga zauvek ućutkao. Deo Borinih stihova glasi: "Dobre mačke zagrebačke bile su nam ko igračke, e moj druže zagrebački, sve je bilo skroz - je**čki".

U GODINAMA sunovrata i depresije, kakve su u Srbiji bile devedesete, "Čorbino" svetlo bili su koncerti u Kninu i Republici Srpskoj. Te svirke u mestima gde se nije znalo šta donosi sutrašnji dan, redovno su bile ispunjene jakim osećanjima i velikom nadom da će biti bolje.

- Nastupi u Republici Srpskoj svima su značili mnogo više od same muzike - ističe Miša. - To su, u stvari, bila svojevrsna hodočašća "Riblje čorbe" u ratom okupirane teritorije, gde smo uvek dočekivani kao heroji. Do tih predela smo se uglavnom probijali koridorom, doživljavajući tragikomične situacije. U nekim trenucima smo bili prinuđeni da zastanemo, jer je iznad naših glava fijukala smrtonosna rafalna paljba. Koncerti u samom Kninu svakako će nam ostati u najlepšoj uspomeni, jer su nas svaki put u tom drevnom gradu prihvatali kao deo svoje velike porodice.

LETA 1996. kada je "Čorba" svirala u Republici Srpskoj na mitinzima stranke SDS, sa njima nije nastupio Zoran Ilić (nije hteo da prekine letovanje na Adi Bojani) i tada je objavljeno da više nije član grupe. U međuvremenu, "Čorba" je objavila novi disk "Ostalo je ćutanje" sa pesmama "Ljubomorko" (obrada Jelaous guy Džona Lenona), "Džigi Bau", "Gnjilane", "Gastarbajterska" sa citatom "Užičkog kola"... Bora ih je napisao na letovanju, na grčkom ostrvu Tasos. Primetio je tada kako piše dve potpuno različite vrste pesama. Prva sorta bile su sasvim normalne koje su se našle na novom albumu, a druga vrsta bile su totalno pljuvačke pamflet-pesme, uperene direktno protiv tiranije bračnog para Milošević. Numere "Diktator", "Mesara Papak bluz", "Zabela", "Ko će koga" i "Baba Jula", koja je najviše odskočila, našle su se na disku "Njihovi dani". Bora ga je potpisao sam kako bi ostale iz grupe oslobodio bilo kakve odgovornosti i eventualnih posledica i objavio ga za Radio Bijeljinu.

KO je hteo da čuje disk "Njihovi dani", morao je da ga nabavlja tajnim kanalima.

- Kada su moji iz benda čuli šta nameravam da snimim, jednoglasno su zaključili da sam lud - govori Bora. - Dok smo snimali pesme za normalan album, kao i uvek, grupa je bila pod pritiskom da bi sve zvučalo pretenciozno i tačno, a kada su snimali "Njihove dane", svirali su opušteno i neobavezno, čvrsto uvereni da to nikada neće biti objavljeno. Vlasnik studija bio je član JUL-a Željko Mitrović, kolega svirač i drugar koji je u svim okolnostima znao da se snađe i dočeka na noge. Kada su "Njihovi dani" ugledali svetlost dana i napravili veliku gužvu, on je morao kod gazdarice na ribanje. Rekao joj je da nije imao pojma šta se snima u njegovom studiju, što je bilo tačno, jer smo tajnu krili ko zmija noge.

SVESTAN da u Srbiji niko neće objaviti "Njihove dane", Bora je ce-de i kasetu izdao u "inostranstvu", u Republici Srpskoj, za RT Bijeljina. Izdanje nije moglo da se zabrani, jer je izdato u drugoj državi. Granice praktično nisu postojale, pa niko živi nije mogao da kontroliše koliko je diskova prešlo u Srbiju da bi se prodavalo ispod tezge.

- Da je mene neko tako izvređao, ili bi mu j**ao mater, ili bih se zavukao u mišju rupu - tvrdi Bora. - Od strane onih kojima su pesme bile namenjene bilo je svakakvih reakcija, ali bilo je i neočekivanih, kojima se nisam nadao. Jednom uvređenom mladiću, inače, sveštenikovom sinu, morao sam da objašnjavam da se stihovi odnose na Slobu, čiji je otac sveštenik koji je počinio smrtni greh - ubio se. Ipak, najviše su se bunile izbeglice koje nisu dobro shvatile pesmu "Beograde, Beograde (u bodljikave žice nek te ograde)", misleći da je uperena protiv njih, što je potpuno suprotno od onoga što sam hteo da kažem. Svakako je najpogrešnije tumačenje dobila pesma "Seljačine", gde svi iz benda u refrenu urlamo "Ordinarne seljačine". Nekima od tih nesrećnih ljudi učinilo se da pevamo "Od Dinare seljačine".

ŠTO se tiče posledica, "Čorbe" nije bilo u medijima. Firma "Vestern internešenel trejd", koja je objavila "Čorbin" regularni album "Ostalo je ćutanje", nestala je s lica zemlje zbog grešaka u poslovanju. Nastavnik likovnog vaspitanja iz Prokuplja, koji je radio omot za "Njihove dane", dobio je otkaz u školi. A Bora je samo pukim slučajem sačuvao živu glavu. Kako je izjavio 2000. na Trećem kanalu, on je u to vreme izbegao čak dva naručena atentata. Naručioci mu nisu bili nepoznati, ali ih tom prilikom nije pomenuo.

Disk "Njihovi dani" ispunio je svoj cilj. Kompozicija "Baba Jula" je već 1997. postala udarna himna građanskih promena protiv tadašnje aktuelne vlasti i zauvek ostala pesma narodnog bunta i nezadovoljstva.

SUTRA: TURNEJA PO SLOBODNIM GRADOVIMA SRBIJE