Klopka za melanholičnog kneza

UPRAVITELj dvora Anastas Jovanović dugo se dvoumio da li da kneginjina pisma ljubavnika u Beču pokaže knezu. Savest mu nije dala sna. Jednog dana ostavio je Julijino ljubavno pismo na kneževom pisaćem stolu.

Knez se začudio otkuda se pismo adresovano na vojvodu Arenberga našlo pored njegovih jutarnjih novina. Ipak ga je otvorio. Plafon se zavrteo iznad njega.

Kada se smirio, sumnjičavi knez počeo je da gura prste u šupljine svog braka. Sve ono što je izgledalo sjajno i vedro postalo je najednom maska zavere. Gledao je Julijin kitnjasti rukopis. Divio se uvek tom kaligrafskom pismu smatrajući ga izrazom otmenosti i urođene ljupkosti, ali sada je u kukama i omčama slova video samo zaveru. Osećao je da je uhvaćen u klopku.

Upravitelj dvora je sumnjao da je kneginja sračunato slala pisma svom ljubavniku preko dvorske pisarnice da bi ga namamila da ih otvori, a onda prosledi knezu. Ona je dobila to što je htela, bilo je jasno Anastasu Jovanoviću.

Kakve su se misli u knezu borile, saznaće se posle više od sto godina. Beogradska Šeherezada je ćutala i krila istinu neverovatno dugo za tako malu varoš, od 1865. do 1993. godine! Gde se krila dvorska tajna toliko dugo?

Čuvana je u dnevniku kneza Mihaila.

POSLE kneževog ubistva, koje se dogodilo dvadeset devet dana pošto je otvorio Varošku bolnicu, upravitelj dvora Anastas Jovanović u vladarevim ličnim stvarima našao je dnevnik. Upravitelj ga je pročitao. Ponovo nije znao šta da radi. Ono što je knez napisao moglo je da sruši mit o njemu i da potkopa poverenje naroda u dinastiju Obrenović. Odlučio je da o dnevniku nikome ne govori. Sakrio ga je.

Pred svoju smrt, Anastas Jovanović je pozvao ćerku Katarinu Jovanović. Procenio je da njoj može da poveri knežev dnevnik. Katarina je znala vrednost onoga što čuva. Poštovala je očev amanet da ga za života nikome ne pokazuje, niti govori da ga ima. Ona je bila prva Srpkinja koja se bavila filozofijom. Objavila je filozofske rasprave na nemačkom jeziku. Na nemački je prevela "Gorski vijenac". Osnovano se za nju pričalo da je bila u platonskoj vezi sa Njegošem. Za prevod Njegoševog speva dobila je Humboltovu nagradu. Čak je učinila i nešto nemoguće u prevodilaštvu, zaumni spis "Luču mikrokozmu" takođe je prevela na Geteov jezik. Taj prevod iznenadio je nemačke romantičarske krugove, koji su u jeziku pastira otkrili metafizičku leksiku, koje se ni Gete ne bi postideo.

Pred svoj konačni odlazak u Švajcarsku, Katarina A. Jovanović je knežev dnevnik poverila prijateljici, takođe uz amanet da ga čuva kao relikviju i nikom ne pokazuje. Ta beogradska gospođa kojoj je poveren knežev dnevnik na čuvanje umrla je 1992. godine. U testamentu je ostavila zaveštanje da se poseban zapečaćeni paket može otvoriti tek godinu dana posle njene smrti i dati istraživačima srpske istorije na uvid. Kada su naslednici, poštujući poslednju volju, otvorili paket, nisu našli ono što su očekivali. Mislili su da je u pitanju nešto lično, vezano za pokojnicu. A unutra je stajala najveća tajna srpske iščezle dinastije.

U dnevniku kneza Mihaila Obrenovića ceo razvedeni brak detaljno je opisan. Zapisan je svaki odjek zategnutog damara vladareve duše koja treperi u agoniji. Knez je bio povređen. Iznevereni ljubavnik. Sklopio je celu priču, od upoznavanja do svakog detalja veze i braka. Pisao je kao neko ko shvata da je žrtva klopke.

Upoznali su se na bečkom dvoru. Julija je bila ćerka dvorskog komornika, grofa Ferenca Hunjadija, koji je imao zvučnu titulu, ali je bankrotirao. Ćerka mu je bila povremena ljubavnica cara Franje Josifa. Ne baš lepa, ali dvorskih manira i stila, Julija je uspela da se približi mladom srpskom knezu koji je bio van prestola, ali mu je cenu u dvorskim krugovima dizalo očevo bogatstvo.

Knez Miloš je otišao iz Srbije sa pola miliona dukata gotovine. Zavera na bečkom dvoru je stvorena kako bi u zlatnu mrežu bio uhvaćen sin bogatog kneza. Mihailo je bio od tananog sentimenta. Treperenja mladićeve duše, strana dvorskom svetu, čak i neprilična, kazuje pesma koju je on napisao, a Kornelije Stanković komponovao: "Što se bore misli moje/iskustvo mi ćutat veli/bež`te sada vi oboje/nek mi srce govori..."

Mihailo je bio po odnosu prema ženama sušta suprotnost ocu. Tvrdi Miloš se teško zaljubljivao i još teže padao pod uticaj žena, a njegov sin je bio nežna priroda. Pogotovo što je bio neiskusan u ophođenju sa ženama. Lako su ga na bečkom dvoru ulovili u zamku. Veridba je sklopljena.

Venčanje je obavljeno u ruskoj kapeli u Beču. Ubrzo po njihovom venčanju, na presto Srbije se vraća Miloš Obrenović.

Knjaz Miloš umire posle samo dve godine vladavine. Nasleđuje ga Mihailo. Kneževsku titulu dobija i Julija Hunjadi, bivša ljubavnica Franje Josifa, o čemu će Mihailo saznati kad rasplete klupko koje je oko njega obmotano. On u dnevniku beleži sreću prvih godina vladanja. Kneževski par odlazi u audijenciju kod kraljice Viktorije i cara Napoleona III. Kakav sjaj! Kakve perspektive!

S vremenom se, međutim, pokazuju mane njihovog braka. Ona ne može da ima decu, ali ima ljubavnika u Beču. Njoj je dosta Srbije i melanholičnog muža. Želi da se vrati u Beč, želi svoj prirođeni život slobodne dame u visokom društvu. Ideali njenog muža su joj strani. Nju ne zanima da ostane upisana u istoriji te male poludivlje kneževine. Strana joj je svaka nacionalna misija čije izvršnje ne podrazumeva provod po evropskim salonima. Njeni osmesi na aukciji za Prvu varošku bolnicu samo su predstava.

Smislila je plan kako da se izvuče iz Srbije.

Namerno šalje pisma ljubavniku preko dvorske pisarnice.

Kada je otvoreno zdanje kojem su zajedno udarili temelj - bili su razvedeni već tri godine. Kneginja je napustila Beograd pošto je potpisala ugovor o "razdvajanju od stola i postelje". Formalno su ostali u braku, ali ona više nije nosila titulu kneginja srpska već samo kneginja Julija Obrenović. Ugovor je još predviđao bogatu godišnju apanažu od 5.500 dukata, palatu u Beču na poklon i letnjikovac "Ivanka" na Dunavu.

Bogata kneginja preljubnica udala se za ljubavnika, vojvodu Arenberga. Nadživela je oba muža. Nesrećnog Mihaila za punu pedeset jednu godinu.

SIMBOL TRAGIČNE LjUBAVI

ZBOG preterane upotrebe leda, ispod Prve varoške bolnice stvorilo se podzemno jezero, jer septička jama nije mogla da primi toliku količinu vode. Zgrada je bukvalno plutala na izumu savremene medicine 19. veka - i na ljudskim fekalijama. Zgrada Prve varoške bolnice je tako postala simbolični trag jedne nesrećne vladarske ljubavi. U njoj su danas smešteni Muzej medicine i Srpsko lekarsko društvo.

SUTRA: BRAK POLEKSIJE HRISTIĆ i LAZE K. LAZAREVIĆA

Knjiga "Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda" može da se naruči putem telefona 011 71 55 080, ili preko mejl adrese: klub @ laguna.rs