Okolnosti menjaju stavove

O(liver) S(toun): Gorbačova niste poznavali, u stvari, duh reformi se osećao ali vi niste bili u Moskvi da biste ga osetili. Bilo je to čudno vreme. Da li ste se vratili u Moskvu? Da li ste iskusili Perestrojku?

V(ladimir) P(utin): Znate, Gorbačov i njegovi saradnici shvatali su da su zemlji potrebne promene. Danas mogu da kažem, sa čvrstim uverenjem, da oni nisu razumeli kakve su to promene i kako ih postići.

O. S: Tako je.

V. P: Zato su uradili mnogo stvari koje su nanele veliku štetu zemlji. Čak i kada su radili za njenu dobrobit i smatrali da su promene neophodne.

O. S: Ali, Gorbačova sam sreo nekoliko puta, on je došao u Sjedinjene Države, i tamo sam se susreo sa njim. I on podseća na vas u smislu da je potekao iz tog sistema. Skromni počeci. On je bio ekspert za poljoprivredu. Proučavao je dokumenta, radio naporno i izgleda rano shvatio, vidi se iz njegovih memoara, da je bilo mnogo poteškoća koje neće poboljšati ekonomiju. Stvari nisu funkcionisale.

V. P: Mi svi imamo nešto zajedničko jer smo ljudska bića.

O. S: Da, ali ono što kažem je da je bio radnik. Bio je specifičan i postavljao je pitanja, tipa, kako ovo da popravimo?

V. P: Ja nisam bio radnik i smatram da baš ta specifičnost, ta konkretnost, to je ono što je nedostajalo mnogim bivšim sovjetskim liderima. Uključujući Gorbačova. Oni nisu znali šta žele ili šta je bilo potrebno.

O. S: Ok. Ali desio se prevrat u avgustu 1991. I vi ste podneli ostavku sledećeg dana. Prevrat Komunističke partije.

V. P: Da, bio je to pokušaj prevrata. U to vreme, ne sećam se da li je to bilo drugog ili trećeg dana - zaista sam podneo ostavku. Po povratku iz Nemačke radio sam neko vreme na univerzitetu. Još uvek sam bio u službi KGB-a za spoljnu bezbednost. Nakon toga, bivši gradonačelnik Sankt Peterburga, gospodin Sopčak, ponudio mi je posao. To je bio prilično zanimljiv razgovor jer sam ja ranije bio njegov student, pozvao me je u svoj kabinet.

O. S: Ali to je bilo kasnije. Zašto ste podneli ostavku, mislim, bila je to vaša karijera.

V. P: Sve ću vam ispričati. Kada me je Sopčak pozvao, rekao sam mu da sam veoma zainteresovan da radim sa njim. Ali mislio sam da je to nemoguće, i da to nije u redu - još uvek sam bio službenik za spoljnu bezbednost u KGB-u. A Sopčak je bio poznati demokratski vođa - političar novog talasa. Rekao sam mu da ako neko sazna da radim sa njim, kao bivši pripadnik KGB, to će narušiti njegov ugled. A u to doba zemlja je prolazila kroz akutne političke poteškoće. Bio sam veoma iznenađen kada je Sopčak reagovao: "O, to meni ništa ne znači". Radio sam s njim kratko vreme kao savetnik. Posle toga, kada je prevrat bio na pomolu, našao sam se u veoma neobičnoj situaciji.

O. S: Avgusta devedest prve?

V. P: Prevrat sa upotrebom sile je bio na pomolu. Više nisam mogao da budem službenik KGB-a i savetnik demokratski izabranog gradonačelnika Sankt Peterburga. Zato sam se povukao. Sopčak je obavio telefonski razgovor sa predsednikom KGB-a Sovjetskog Saveza i zamolio ga da me pusti. On mi je obećao da će nakon nekoliko dana biti izdat dokument o mom angažovanju.

O. S: Ali, da li ste u sebi još uvek verovali u komunizam? Da li ste još uvek verovali u sistem?

V. P: Ne, naravno da nisam. Ali na početku jesam, ideja je bila dobra i ja sam želeo da je implementiram.

O. S: Kada ste se promenili?

V. P: Znate, nažalost, moji stavovi se nisu menjali kada sam bio izložen novim idejama već kada sam bio izložen novim okolnostima. Bilo je jasno da sistem nije efikasan i da je zapao u ćorsokak. Ekonomija nije napredovala. Politički sistem je stagnirao. Bio je zaleđen i nesposoban za bilo kakve promene. Monopol jedne političke snage, jedne partije je poguban za zemlju.

O. S: Ali to su Gorbačovljeve ideje, ipak ste bili pod uticajem Gorbačova.

V. P: Nisu to ideje Gorbačova, to su ideje francuskih socijalista utopista i Gorbačov nema veze sa njima. Gorbačov je reagovao na okolnosti. Ponavljam, njegov doprinos ogleda se u tome što je osetio potrebu za promenom. On je pokušao da promeni sistem. Ne čak ni da ga promeni, već da ga reformiše, da ga popravi. Ali problem je bio u korenu tog sistema. A kako možete radikalno promeniti sistem, a da sačuvate zemlju? Tada to niko nije znao, uključujući i Gorbačova. I tako su gurnuli zemlju u raspad.

O. S: Da, to mora da je bilo traumatično. Sovjetski Savez se srušio i Jeljcin je osnovao Rusku Federaciju. Ali ja sam bio u Sankt Petersburgu početkom 1992. i sreo se sa Sopčakom. Razmišljam, mogao sam sresti i Vas, ko zna, ako ste tada bili njegov savetnik.

V. P: Ne, ne sećam se, ali vam mogu reći da je Sopčak bio apsolutno iskren, pravi čovek. Sa ideološke strane, bio je demokrata ali je kategorično bio protiv raspada Sovjetskog Saveza.

O. S: Preselili ste se u Moskvu 1996. i bili na čelu Federalno-bezbednosne agencije 13 meseci.

V. P: Ne, ne odmah. Preselio sam se u Moskvu i trebalo je da radim u administraciji predsednika Jeljcina. Bio sam zadužen za pravna pitanja. Kasnije sam bio prebačen u administraciju. Bio sam zadužen za Nadzorni odbor. Odeljenje je nadziralo vladu i regionalnu administraciju. Potom sam postao direktor Federalne službe bezbednosti.

NOĆNA MORA OD HAOSA

O. S: Sa pozicije direktor Federalne službe bezbednosti mora da ste zaključili u kakvom je haosu država, pretpostavljam. Noćna mora od haosa.

V. P: Da, svakako. Uvek čujem kritiku upućenu meni. Priča se da žalim što se raspao Sovjetski Savez. Za početak, što je najvažnije, raspadom Sovjetskog Saveza, 25 miliona Rusa, se za tren oka, našlo se u inostranstvu. U drugoj državi. To je jedna od najvećih katastrofa 20. veka. Ljudi su živeli u jednoj zemlji, imali su rodbinu, posao, stanove i jednaka prava. Pa ipak, u trenutku su se našli u inostranstvu. A onda je prvo bilo izvesnih naznaka, a zatim je došlo do pravih građanskih ratova. Da, sve sam to lično video, posebno kada sam postao direktor Federalne službe bezbednosti.