Rusija doskoro nije imala tajni

O(liver) S(toun): Rekao bih da vi ozbiljno shvatate promenu u ponašanju NATO-a.

V(ladimir) P(utin): Samo trenutak, želeo bih nešto da dodam. Samo zamislite da je Rusija članica NATO. Mi se sigurno ne bismo tako ponašali jer imamo sopstvene stavove o velikom broju pitanja. I branili bismo te stavove.

O. S: Znači da bi stupanje u NATO bilo korisno jer biste mogli da glasate protiv nekih odluka.

V. P: (smeje se) Mislim da se moja ideja upravo zbog toga nije dopala delegaciji Sjedinjenih Država.

O. S: Mislim da biste prema pravilima NATO-a morali da sve informacije o svojim nuklearnim potencijalima podelite sa Sjedinjenim Državama.

V. P: Znate, naša otvorenost prema svim našim partnerima, uključujući Sjedinjene Države, posle raspada Sovjetskog Saveza i posle promene našeg političkog sistema, bila je tolika da se odnosila čak i na naše nuklearne snage. Tada skoro da nismo imali nikakvih tajni. Američki posmatrači bili su u jednoj od naših najvećih fabrika komponenata za nuklearno oružje. Ti posmatrači su tamo bili stacionirani permanentno. Vidite? Bili smo veoma otvoreni. I nismo smatrali da nas to dodatno ugrožava.

O. S: Iz ove perspektive je jasno da ste propustili neke signale, a bilo ih je mnogo. Na primer, 2001. gospodin Buš se povukao iz Sporazuma o ograničenju antibalističkih projektila sklopljenog 1972. godine.

V. P: Ne, to nije tačno. Veoma aktivno smo razmatrali to pitanje s našim partnerima. Tu postoji jedna zanimljiva stvar: predsednici vaše zemlje se smenjuju, ali politika o ključnim pitanjima se ne menja. Tu posebno mislim na povlačenje Sjedinjenih Država iz Sporazuma o ograničenju antibalističkih projektila. To je bio cilj. Taj sporazum je bio temelj sistema nacionalne bezbednosti u celini. Predstavljao je osnov međunarodne bezbednosti. I prvo je predsednik Klinton pokušao da me ubedi da podržim povlačenje Sjedinjenih Država iz tog sporazuma.

O. S: Na osnovu čega?

V. P: Bez ikakvog osnova. Govorio je kako postoji pretnja od Irana. Onda je predsednik Buš pokušao istu stvar. Mi smo sa svoje strane pokušali da ga ubedimo i da mu objasnimo kako to predstavlja pretnju po nas i to nije bilo potpuno uzaludno. U jednoj fazi naši američki partneri na nivou ministarstva odbrane i kabineta državnog sekretara rekli su da shvataju našu zabrinutost. Moram dodati i da sam predložio da Sjedinjene Države, Evropa i Rusija zajednički rade na sistemu antibalističkih raketa. Međutim, na moju veliku žalost, naši partneri su odbili sprovođenje tog predloga. Sugerisali su nam da svoje brige regulišemo na tehničkom nivou. A onda su odbili i da sprovedu sopstveni predlog. Tom pitanju smo posvetili izuzetno mnogo vremena. Rekli smo da nećemo razvijati sopstveni sistem antibalističkih projektila jer je to veoma skupo i ne znamo ima li to ikakvog smisla. Ali, da bismo očuvali ključni element međunarodne bezbednosti i stabilnosti, konkretno, strateški balans moći, moraćemo da razvijamo svoje ofanzivne potencijale, odnosno rakete sposobne da probiju svaki sistem antibalističkih projektila. Njihov odgovor je bio veoma jednostavan. Rekli su nam da ne grade sistem protiv Rusije. I dodali su: "Radite šta hoćete jer ćemo smatrati da to nije upereno protiv Sjedinjenih Država." Ja sam rekao: "U redu, hajde da uradimo tako." I to smo radili. Zato smatram čudnim što sada, kad objavljujemo da obnavljamo svoje nuklearne potencijale ne prekoračujući ograničenja nametnuta sporazumima o smanjenju našeg nuklearnog arsenala, to uvek izaziva veoma nervozne reakcije od naših partnera. Mi nismo započeli tu trku i odmah smo im rekli šta ćemo uraditi, to jest, šta ćemo morati da uradimo.

O. S: Dva kratka pitanja. Znači, Buš je to uradio bez konsultacija? Jednostavno je to uradio?

V. P: Vodili smo mnoge razgovore i pregovarali smo o tom pitanju i Sjedinjene Države su jednostrano donele odluku o povlačenju iz tog sporazuma.

O. S: Dobro, s Klintonom su vođeni razgovori, ali s Bušovim ljudima to nije vredelo?

V. P: Razgovarali smo i s Bušovim i s Klintonovim timom...

O. S: Smem li da postavim jedno tehničko pitanje? Da li je Rusija u to vreme uopšte bila sposobna da nadzire američki sistem, ili su Sjedinjene Države mogle i da je obmanu?

V. P: Tada smo imali tu sposobnost, a imamo je i dalje. Prvo smo se dogovorili o smanjenjima. I mi i američki partneri smo sproveli te sporazume i pridržavali ih se. Svi ti sporazumi sadrže jednu rezervu: ako bilo koja strana zaključi da neki sporazum šteti njenim nacionalnim interesima, onda ta strana ima pravo da se jednostrano povuče iz tog sporazuma. Tako da je o tome bilo mnogo razgovora. Ali mislim da nemam pravo da govorim o nekim stvarima jer su one poverljive prirode. Međutim, ponekad mi te rasprave deluju jednostavno smešno, jer je svima sve jasno. Prvo su se pretvarali da im nešto nije jasno. Kad je sve razjašnjeno, oni su pregledali sve detalje i shvatili uzroke naše zabrinutosti. Onda su predložili neke načine za otklanjanje naše zabrinutosti, a posle su povukli čak i taj predlog. Sada ću vam objasniti na čemu se zasniva sama ideja sistema antibalističkih projektila. Zasniva se na ideji o nuklearnoj pretnji Irana. Sada smo blizu sporazuma s Iranom. Ceo njihov nuklearni program će biti stavljen pod međunarodnu kontrolu. Vode se čak i razgovori o ukidanju sankcija Iranu. Šta to znači? To znači da svi priznajemo da od Irana ne preti ni raketna, ni nuklearna, niti bilo kakva druga opasnost. Znači li to da odmah treba reagovati? Treba li otkazati sve te programe sistema antibalističkih projektila?

O. S: Otkazati?

V. P: Da. Zašto su potrebni? Ako se cela ideja sistema antibalističkih projektila zasniva na pretnji Irana i ako ta pretnja više ne postoji, ima li razloga da se nastavi s tim programom?

NOVA AMERIČKA PRAVILA

O. S: Dobro, znači uspostavljaju se nova pravila. Američka pravila.

V. P: Naši partneri su verovatno mislili da oružane snage Rusije, privreda Rusije i tehnološki kapaciteti Rusije nisu takvi da mogu da odgovore na taj izazov. Ali mislim da su dosad svi shvatili da je Rusija i više nego sposobna za to. Rusija je uspešno odgovorila na taj izazov.

O. S: Sada, ali ne onda?

V. P: Verujem da se tada mislilo kako Rusija neće biti sposobna da to učini.

SUTRA: Demokratija se ne može i voziti