Zaokreti na Studentskom trgu

USPON Slobodana Miloševića na vlasti značio je i pad Ivana Stambolića. On, međutim, nije bio prva žrtva obračuna u vrhu srpske partije. To je bio predsednik Gradskog komiteta Beograda Dragiša Pavlović.

Danas gotovo zaboravljen, Pavlović je osamdesetih godina bio treći čovek nove generacije političara koji su zauzeli ključne pozicije u državi i Partiji. Njegov najveći greh bio je što se u kolopletu posustale države, posrnule ideologije i nagomilanih problema našao na putu Miloševićevom zaokretu prema kosovskom pitanju. On će biti u središtu Osme sednice, koja će zbog svega ovoga postati simbol kraja stare i početka jedne sasvim nove epohe u srpskoj politici.

Mlad, obrazovan, širokih vidika, Pavlović je smatran nadom nove generacije političara u Jugoslaviji. Čovek sa diplomom dva fakuleteta, mašinskog i ekonomskog (završio bi, govorili su tada, i više, ali ih u Kragujevcu nije bilo), i doktoratom političkih nauka, međutim, sagoreo je u ognju mnogobrojnih afera koje su tresle tadašnju državu.

KARIJERU je počeo u Institutu za naučno planiranje, gde je krajem sedamdesetih i upoznao Ivana Stambolića. Iako je to bilo neuobičajeno za tadašnji poredak, u politiku se vinuo sa mesta Ivanovog šefa kabineta, funkcije bez političkog masla. Na Ivanov zahtev prelazi u Privrednu komoru, odakle počinje da deli putanju svog političkog oca. Izborom Miloševića za čelnu poziciju u CK Srbije, mesto predsednika Gradskog komiteta Beograda pripalo je Dragiši Pavloviću.

Dobro potkovan znanjem, sa dozom narcisoidnosti i samozaljubljenosti, sklon polemici i konceptu dijaloga u društvu, ali slabo poznat široj javnosti, Pavlović se nije uklapao u šablon tadašnje partijske birokratije. Milošević je bio nezadovoljan i dogovorom da ga on zameni na čelu Gradskog komiteta. Ali vezao mu je ruke svojim kadrovima koji su ostali u beogradskoj partiji. Treći čovek osovine srpskih političara, međutim, ubrzo će se zakopati u talogu polemika, afera, borbe za prevlast... Dragiša je precenio i sebe i Ivanovu moć.

Time je počela i labudova pesma njegove neslavne političke karijere.

POJAVA Dragiše Pavlovića bila je osveženje i za državu i za Partiju. Sve do početka osamdesetih glavnu reč u Jugoslaviji vodili su političari stare garde, ratni kadrovi ogrezli u komunističku ideologiju i sa balastom mučnog poratnog doba i izraženog titoizma. Narod je već bio prezasićen Petrom Stambolićem, Dobrivojem Vidićem, Dražom Markovićem, Nikolom Ljubičićem...

Pojava mladog čoveka širokog obrazovanja, fizički markantnog, veštog oratora impresivno dubokog umirujućeg glasa mnogima je ulila nadu da na scenu stupaju ljudi koji će umeti da se nose sa izazovima vremena. Saradnici ga i danas pamte po smirenosti, dobrim odelima, belim long sajz cigaretama "kent", talentu za polemiku, ali i brzopletosti i potcenjivanju protivnika.

ZAPAMĆENE su njegove javne rasprave povodom Memoranduma SANU iz čega je objavio i knjigu "Pitanjem na odgovore", kao i tekstovi koje je objavljivao u štampi pod pseudonimom. Žestoku polemiku vodio je sa Mijalkom Todorovićem i Miladinom Koraćem u "Politici".

"Uredništvo je bilo dužno da njihove odgovore na Pavlovićeve napade prvo daje Pavloviću da on napiše svoj odgovor, pa da se tek onda objave", priseća se u svojim memoarima Dušan Čkrebić. "Ustao sam protiv ove prakse. Bila je to čista zloupotreba položaja i prijateljstva sa direktorom 'Politike' Ivanom Stojanovićem. Pavlović je pod moćnim Ivanovim okriljem mislio da ako si na vlasti možeš sve. Posle malog koprcanja ipak nije imao kud i prihvatio je moj prigovor."

Beograd je bio veoma važan Savezu komunista. U glavnom gradu tada, kao i danas, bila je koncentrisana politička i kulturna moć, tu su institucije, kao i sedišta najmoćnijih industrijskih kompleksa. Ovim telom on je rukovodio u jeku najvećih afera tog vremena.

SRPSKU i jugoslovensku javnost, pored stalnih napetosti na Kosovu, potresali su politički skandali vezani za Memorandum SANU, "Politikinu" humoresku "Vojko i Savle", naslovnu stranu omladinskih novina "Student". Svoj epilog sve ove afere dobiće na Osmoj sednici, kada će efikasnom akcijom Miloševićevi kadrovi počistiti Dragišu Pavlovića.

Povod za Pavlovićevu smenu jeste njegov istup pred glavnim urednicima beogradskih medija koje je povodom krize na Kosovu i masakra u Paraćinu 11. septembra 1987. on okupio u Gradskom komitetu. Pred uključenim TV kamerama on je izašao sa tezom da bujanje srpskog nacionalizma ne doprinosi smirivanju stanja u Pokrajini. On je naglasio da želi da razgovara o suštini političke zbilje, a ne o aferama.

Na ovom skupu u zdanju na Studentskom trgu izgovorio je sledeće rečenice:

"Ukupno stanje na Kosovu, koje se ne popravlja ni potrebnom, ni poželjnom, ni olako obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu u kojoj kao da se svaka izgovorena reč protiv srpskog nacionalizma doživljava kao popustljivost prema albanskom separatističkom nacionalizmu. U takvoj atmosferi, sa upozoravajućim odlikama političke napetosti širih razmera, lako se gubi orijentacija, brkaju se opredeljenja, blede linije preko kojih se ne sme preći..."

GOVORIO je ciljajući na Miloševića da zapaljive reči ne donose ništa drugo osim požara i da se neodmerenim izjavama stvara histerija koja može da dovede do najgoreg - ratnog sukoba.

"Dlanovi Srba i Crnogoraca na Kosovu iz aplauza već prelaze u pesnicu, a to je granica preko koje sve dalje ide u tragičan razvoj događaja. Kome je to danas, za zamišljena rešenja, potrebna krv? Ta zastrašujuća reč sve učestalije se i javno izgovara, a izostaju politički i zakonski odgovori na nju, pa i obična ljudska zabrinutost. Šta treba da se dogodi da bismo shvatili da obarač na oružju povlače i neodmerene, histerične reči na javnoj sceni, a ponekad i jedan jedini red u novinama."

Ove reči između redova upućene Slobodanu Miloševiću koji je već mesecima jahao na talasu uzavrele kosovske krvi, Pavlovića će skupo koštati. Uslediće desetak mučnih dana mrcvarenja, koje će svoj epilog dobiti na Osmoj sednici. Ušao je u bitku za koju nije bio ni najmanje spreman.

Milošević nije gubio vreme. Pavlović je pred novinarima govorio u petak, a već u ponedeljak 14. septembra na stranicama "Politike ekspres" objavljen je komentar pod naslovom "Olake ocene Dragiše Pavlovića". Tekst je potpisao Dragoljub Milanović, čija će karijera od tog trenutka krenuti uzlaznom putanjom.

LUTANjA DRAGIŠE PAVLOVIĆA

MNOGO je toga što Pavlovića prikazuje kao kontroverznu ličnost, zapisao je publicista Slavoljub Đukić u svojoj knjizi "Kako se dogodio vođa". Rasvetljavajući Bucinu ulogu dramatičnih osamdesetih godina, Đukić je podsetio na brojne kontradiktornosti u političkoj biografiji nekadašnjeg predsednika Gradskog komiteta.

"Demokratska javnost neće mu oprostiti ulogu koju je odigrao u pojavi opskurne humoreske 'Vojko i Savle'. Novinari priznaju njegovu tolerantnost, ali mu ne zaboravljaju saradnju sa Živoradom Minovićem. Albanskim ekstremistima ostaje u sećanju kao prvi srpski političar koji je opipljivo pokrenuo akciju zaustavljanja iseljavanja Srba sa Kosova, kada je u Batusima postavio temelje nove fabrike, srušivši pritom porodičnu kuću jedinog Albanca u ovom selu. Srpski nacionalisti istovremeno su njegovu izjavu o olako obećanoj brzini doživeli kao predaju Kosova Albancima", zapisao je Đukić pet godina posle Osme sednice.

SUTRA: SLABA SRBIJA, JAKA JUGOSLAVIJA