Terali lisicu a isterali vuka

DRAGIŠA Pavlović i njegovi stavovi u svetlu krize na Kosovu bili su gotovo jedina tačka dnevnog reda sednice proširenog Predsedništva CK Srbije održane 18. i 19. septembra. Čak 49 govornika tokom 23 časa vodilo je tešku raspravu iza koje se pomaljalo nešto mnogo krupnije i opasnije. Prevrat u Srbiji. Sastanak na osmom spratu zgrade CK u Lenjinovom bulevaru na Novom Beogradu bio je prvi i najvažniji čin onoga što će uslediti pet dana kasnije na Osmoj sednici.

- Terasmo lisicu, isterasmo vuka - reći će pouzdani šraf Miloševićeve ekipe Vlajko Stojiljković. Ciljajući, naravno, na Ivana Stambolića.

Slobodan je znao da u gradskom i republičkom komitetu sede i ljudi koji neće lako progutati obrazloženje Pavlovićeve eliminacije. Učinio je sve da lojalne učvrsti, a one što se dvoume da prevuče na svoju stranu. Računao je i na najjače adute, narodne heroje generale Nikolu Ljubičića i Petra Gračanina, Dobrivoja Vidića, Dušana Čkrebića...

TAČKA dnevnog reda je glasila "Istupanje Dragiše Pavlovića na konferenciji za štampu - političke posledice". Stambolić je bio protiv. Tražio je da se ona prekrsti u "Aktuelna politička situacija i stanje u sredstvima javnog informisanja Srbije".

- Prvo treba da razgovaramo o problemima, pa da vidimo da li da pričamo i o ljudima. Od dolaska druga Tita na čelo partije nijedan komunista nije pozvan na odgovornost zato što se zalagao za stavove kakvi su Pavlovićevi - upozoravao je predsednik Predsedništva Srbije.

Milošević nije odstupao od plana:

- Nikakva ličnost nije u pitanju. Reč je o političkim posledicama jednog političkog događaja. Tačno je da se to razlikuje od današnje prakse. I tu praksu, međutim, moramo da menjamo, jer nas je ona i dovela do ove situacije. Ko je za predloženi dnevni red? Petnaest. Protiv? - Milošević je bio neumoljiv. Ispostaviće se i - nazaustavljiv.

Zoran Sokolović je čitao uvodni referat, koji je bio razrada teza komentara koji je četiri dana ranije objavljen u "Politici ekspres".

NEPISANO pravo da prvi govori imao je obavešteni i sveprisutni Nikola Ljubičić. Iako zbrkanih misli, konfuzan i preopširan, general je podržao Miloševića. Usput je baražnom vatrom opleo sve redom - memoare Koče Popovića, Milovana Đilasa, Radivoja Jovanovića Bradonje, Vojkana Lukića, patrijarha Gavrila Dožića, Ljubodraga Đurića... Pucao je i po "Politici", tačnije njenom direktoru Ivanu Stojanoviću, "Književnim novinama", Miloradu Vučeliću, Vuku Draškoviću, Zoranu Bogavcu, Popoviću, Maksimoviću, Perišiću.

- U Kanadu odu (Gojko) Đogo i (Rastko) Zakić. Pričali su tamo svašta loše o Jugoslaviji. Išli su dotle da su otvoreno govorili da je "ono đubre umrlo, a sahranjeno je u cvijeću". To je informacija Unutrašnjih poslova, odnosno diplomatskih organa. Mislite da je neko do njih pozvan na odgovornost. Niko ništa. A tamo su bili i Drašković, Đuretić, Danojlić, Danko Popović - štrektao je general po tadašnjoj opoziciji posredno odapinjajući strele ka navodnom nemaru i sporosti Stambolića i Pavlovića. Pominjala se tu i kuća Vuka Draškovića u Budvi, kafana "Madera", list "Student", Pekić i "Njegoševa nagrada" i šta sve još ne.

DRAGIŠA Pavlović šest puta se javljao za reč. Isprva je delovao umereno, racionalno, kao čovek koji veruje da je i dalje moguć dogovor. Svaki izlazak za govornicu, kako su šanse za pomirenje opadale, bivao je sve oštriji.

- Ključni problem je neodgovarajuće sučeljavanje sa srpskim nacionalizmom - u jednom trenutku otvoriće karte potencirajući "Politikine" napise. - Oko toga se izgleda ne razumemo do kraja. U trenutku Keljmendijevog zločina u paraćinskoj kasarni, dok je cela zemlja bila u šoku, kad neodmerena reč može imati velike posledice, na Albance se baca kolektivna krivica i time pojedinačni zločin dobija kolektivno obeležje. Od samog zločina postaje važnije da je zločinac Albanac.

Među članovima Predsedništva SK Srbije na Miloševićevoj strani bili su Bogdan Trifunović, Zoran Sokolović, Borisav Jović, Radmila Anđelković, Ratomir Vico... Pavlovićevi su bili Vaso Milinčević, Momčilo Baljak, Milenko Marković, Branislav Ikonić, Radoje Stefanović, Desimir Jeftić.

ZA REČ se javio i Zoran Baki Anđelković, u to vreme šef Omladine SK Srbije. Iako sa samo 28 godina i tek pristigao iz Varvarina u Beograd, moravski lukavo je procenio sa koje strane vetar duva.

- Možda nemam pravo ni da kažem da se slažem sa drugom Ljubičićem, jer sam kao mlad čovek svoje uverenje gradio i na njegovim izlaganjim, njega kao ličnosti, normalno pored Tita i drugih - govorio je omladinac Anđelković.

Već pomalo zamrlu raspravu razgoreo je Borisav Jović gađajući u centar mete. Kako prenosi publicista Slavoljub Đukić u svojoj knjizi "Kako se dogodio vođa", Jović će odbiti da govori "o olako obećanoj brzini", a kao suštinu problema naglasiće nejedinstvo u rukovodstvu koje je postalo vidljivo posle Miloševićevog istupa u Kosovu Polju.

- Nije u pitanju Dragišina neopreznost - razrađivao je Jović. - Ta rečenica je svesno napisana i izgovorena. Prvo se postavlja pitanje brzine, koja nije realna, pa se postavlja pitanje jačanja srpskog nacionalizma, koji će biti izazvan ako se takav nerealan program ostvaruje. Onda se postavlja pitanje jačanja neraspoloženja albanskog naroda, jer se na njega vrši presija, van realnih mogućnosti. Dalje, izazivaju se Albanci jednom nerealnom brzinom umesto smirivanja dodatnih sukoba. Nejedinstvo je ovde, drugovi, činjenica.

STAMBOLIĆ je pokušao da sentimentalno umiri situaciju. Branio je Pavlovića, ali pomirljivo nije napadao Miloševića. Podsećao je na bliskost sa obojicom i naivno predložio da se "Sloba i Buca svakoga dana na pola sata nađu i uz kafu i limunadu premošćavaju razlike".

- Ovo pitanje se ne može minimizirati svođenjem na jedan maltene personalni sukob, kao da se deca međusobno dure. To nisu stvari ličnog animoziteta i simpatija, niti su stvari koje se mogu na taj način pojednostavljivati - Milošević je bio surov i neumoljiv.

Dojučerašnji politički đak učitelju je zamerio i što je svojim (ne)delovanjem podigao paravan za odugovlačenje rešenja na Kosovu.

- Hteo sam da tražim pojednostavljen izlaz, a ti hoćeš komplikovaniji. Videćemo na šta će to izaći. Zna se da se ja već deset godina borim sa problemima vezanim za Kosovo. I meni insinuirati da stvaram paravan borbe, to ne mogu da prihvatim - uzvratio je Stambolić.

Miloševićev predlog prošao je za dlaku - dobio je 11 glasova, naspram pet protiv i četiri uzdržanih. Ovakav rezultat bio je preloman za zakazivanje sednice CK, ali i sveukupni ishod obračuna. Sednica Predsedništva pokazala je da Milošević ima snage za borbu, što je na njegovu stranu prevelo najveći deo onih koji su čekali da vide ko je jači od dvojice takmaca.

DRUGOVI I GOSPODA

VREME Osme sednice jasno je nagoveštavalo i promene koje će definitivno promeniti jugoslovensko društvo. Političari, uprkos tome, bili su i dalje makar na rečima slepo odani starom sistemu i njegovim normama. Novi običaji, drugačiji od dotadašnje ideološke prakse, kritikovani su i u predvečerje istorijskog obračuna srpskih komunista. Na to je upozorio mladi univerzitetski profesor Vladimir Štambuk.

- Mi danas imamo situaciju da se pojam "gospodine i gospođo" koristi zvanično na televiziji, i to ne samo na proslavama kojima prisustvuju stranci. Ja čekam dan kada će neko kada mu se kaže "druže" da odgovori - "izvinite, ja nisam za vas drug, nego gospodin" - ukazao je Štambuk.