Savest zatvorena u kavezu

TRILER u čijem je središtu bio Memorandum SANU dobio je svoj drugi čin - aferu "Vojko i Savle". Ovaj medijsko-političko-obaveštajni skandal odjekivaće tokom cele 1987. godine, a njegov vrhunac podudariće se sa pojavom pukotina između dve struje u vrhu Saveza komunista Srbije. Efekti ove afere, opisane kao najveći moralni pad novinarske profesije i ugledne "Politike" poslužiće kao municija za konačan obračun na Osmoj sednici.

Danas je teško i zamisliti kakav je zemljotres izazvala naizgled banalna humoreska objavljena u nedeljenom broju "Politike" 18. januara 1987. Reč je o neduhovitoj priči-crtici u kojoj su glavne ličnosti izmišljene, ali prepoznatljive ličnosti Vojko Nikolić (akademik Gojko Nikoliš), njegova supruga madam Argo, u stvarnosti Francuskinja Margo, i Savle Pavić, iza koga se krilo ime akademika Pavla Savića. U otužnom tekstu izneta je Nikolišev prljav veš, a humoreska je začinjena i sa više laži i izmišljotina o njegovom životu.

Namera autora pročitana je već prvog jutra po objavljivanju - trebalo je oblatiti lik slavnog generala, lekara, narodnog heroja, španskog borca i akademika zbog njegove kritike režima i odbrane SANU u javnosti u jeku napada tadašnjeg državnog rukovodstva. Na vanrednoj skupštini Akademije, na kojoj su se akademici gotovo jednoglasno suprotstavili vlastima bio je najžustriji kritičar režima. Politički aparat to mu nije oprostio.

POJAVA teksta u kojoj je Nikoliš prikazan kao politički prevarant, bolesni neurotičar i strani špijun izazvala je pravu buru nezadovoljstva u srpskoj javnosti. U mesecima koji će uslediti biće održane desetine sednica i sastanaka različitih foruma na kojima će slučaj "Vojko i Savle" biti najvažnija tema.

- Ko je ovu sramotu pustio u novine - ljutito je ujutru pitao Dobrica Ćosić, okrećući telefonske brojeve svih koji su mogli da znaju ko stoji iza spornog teksta.

Naslućivalo se da je njegovom objavljivanju kumovala velika sila, država, Partija ili Udba. Ili svi oni zajedno. Naručilac, autor kao i put teksta od pisaće do štamparske mašine bili su nepoznati.

Istina, međutim, nije mogla da ostane skrivena. Danas, tri decenije kasnije, smatra se da je sporna humoreska rođena u vrhu tadašnje vlasti revoltirane neuspehom u sukobu sa SANU povodom pojave Memoranduma. Njenim inspiratorom smatra se Nikola Ljubičić, a za pravog tvorca uzima se Dragiša Pavlović, koji je radio po nalozima Ivana Stambolića. U objavljivanje ove humoreske i zloupotrebe podataka Državne bezbednosti donekle je umešan i Slobodan Milošević, koji će kasnije učiniti sve da sa sebe skine odgovornost za ovaj slučaj i krivicu svali na svoje oponente. Put do novinskih stubaca ovog teksta vodio je preko člana CK Srbije i glavnog urednika "Politike" Živorada Minovića, ali i novinara i tadašnjeg člana Gradskog komiteta Radmila Kljajića. Svi oni izneće više verzija događaja, a predstojeći puč na Osmoj sednici dodatno će zamagliti pravu istoriju.

U SVOJIM memoarima "Život, politika, komentari" Dušan Čkrebić ukazuje da je stari general, inače sklon podmetanjima i udbaškim metodama, glavni idejni autor kontroverznog teksta. Čkrebić nadalje tvrdi da je glavni režiser afere bio Buca Pavlović. Skandal je organizovao uz pomoć grupe najbližih prijatelja iz Gradskog komiteta i vrha "Politike".

- Ideja jeste bila Ljubičićeva. To su mi potvrdili i Pavlović i Stambolić - potvrdiće dosta kasnije i Stupar. - Zatražili su podatke iz Nikoliševog dosijea. To nije bilo ništa čudno jer je koordinacija (državnih i partijskih organa) često zahtevala preseke iz dosijea pojedinih ličnosti, posebno kada su u pitanju bila postavljenja na nove funkcije. Tražene podatke dostavili smo Stamboliću, Pavloviću i Miloševiću, o čemu svedoče i službeni delovodnici.

Paskvila koja je izazavala gnev i ogorčenje novinara, kao i velikog dela javnosti, potpisana je imenom D. Šarenac. Minović koji je mesecima bio pod pritiskom bune u redakciji i zahtevima da podnese ostavku povodom autorstva nad nemoralnim tekstom vrdao je i odugovlačio. Tvrdio je da je Šarenac profesor najpre Filozofskog, pa i Filološkog fakulteta u Beogradu da bi mesec dana kasnije rekao da je autor predavač opštenarodne odbrane i društvene samozaštite iz Maribora. Vreme će pokazati da je reč o rođaku pomenutog novinara "Politike" i člana Gradskog komiteta Radmila Kljajića.

KAKO bi zbrka bila još veća, profesor Momčilo Šarenac iz Maribora pismom se javio "Politici" tek u septembru 1987. i negirao da na bilo koji način ima veze sa ovim slučajem. Kao pravi autor humoreske pominjan je pisac Marinko Vučetić, ali i školski drug Dragiše Pavlovića književnik Vidosav Stevanović.

Pisac je 2009. godine dobio i sudski spor protiv Dušana Stupara, koji je prethodno javno na televiziji rekao da je Stevanovićeva ruka pisala sporni tekst. Na taj način i pravno je sa sebe skinuo hipoteku o autorstvu nad paskvilom o kojoj je brujala Jugoslavija.

Slučaj "Vojko i Savle" u pripremi za Osmu sednicu korišćen je kao materijal za obračun koji se već uveliko pripremao. Pobuna redakcije i peticija koja je usledila sa zahtevom za Minovićevu smenu, u delu partijskog rukovodstva, ocenjuje se kao udar kontrarevolucionarnih i nacionalističkih snaga, a težište se sa napada na akademika, prebacuje na udar na "Politiku". Njenog glavnog urednika, koji navodno dosledno sprovodi politiku Saveza komunista brane Nikola Ljubičić i Slobodan Milošević. Minović vešto protura tezu o slučajnom objavljivanju bezazlenog teksta, koji je zloupotrebljen u političkim obračunima.

- Ona je instrumentalizovana za težak i mučan obračun protiv Titove linije - tumačio je Minović, koji je za kratko vreme prešao put od Miloševićevog miljenika do protivnika.

PREGRUPISAVANjE pred predstojeći politički udar u punom je jeku.

"Pritisak na uredništvo i glavnog urednika naročito, deo je šire i pojačane aktivnosti opozicionih snaga u Beogradu i zemlji u nastojanju da se sačuvaju i osvoje nove pozicije u glasilima "Politike". To je bitka za ovu kuću - hoće li u njoj i preko nje vršiti odlučujući uticaj velikosrpska nacionalistička čaršija ili će to činiti Savez komunista", navedeno je u belešci sa sastanka Grupe za koordinaciju sredstava javnog informisanja Socijalističkog saveza Srbije.

Gotovo da nije bilo govornika na Osmoj sednici koji nije pomenuo aferu sa spornim tekstom. Više od toga, međutim, odjeknule su reči akademika Gojka Nikoliša iz pisma "Politici" i njenom glavnom uredniku, koje ovaj list nikada nikada nije objavio:

"Žalim što ste svoju savest zatvorili u kavez, što ste pred vašim kolektivom i javnošću učinili sve moguće manevre da sakrijete pravog autora, te ste tako preuzeli na sebe tešku odgovornost za autorstvo pomenutog napisa", pisao je Nikoliš.

DRŽAVNA BEZBEDNOST ULAZI U IGRU

U ZAKLjUČCIMA komisije Gradskog komiteta koji su činili Slobodanka Gruden, Zoran Jovičić i Nebojša Maljković tvrdi se da je Dragiša Pavlović naložio šefu beogradske DB Dušanu Stuparu da mu pribavi podatke o Gojku Nikolišu, koji su se kasnije našli u spornom tekstu. Pavlović mu je uz to rekao da iza tog poduhvata stoji ne samo politički vrh, nego i Petar Stambolić i Nikola Ljubičić lično. Humoresku je "Politici" preko kurira dostavio Radmilo Kljajić, a u pritiscima da se sačuva tajnost učestvovao je Ivan Stambolić.